Чији је РЕМ

Забрану спота Српске напредне странке, због злоупотребе деце у политичке сврхе, како је Савет Регулаторног тела за електронске медије образложио своју одлуку, Никола Селаковић, генерални секретар председника Србије, оценио је као „настојање страног фактора да и даље одлучује о стварима у Србији”.

Покрет социјалиста оценио је да су „представници опозиције у РЕМ-у забранили спот, на захтев једне телевизије”, упитавши „да ли је то диктатура Александра Вучића о којој говоре они што бране Вучићу да ради и да мисли”. Занимљиве, благо речено, реакције, баш као и све у вези са  овим спотом.

Напредњачки спот у коме се појављују лидер СНС-а и председник државе Александар Вучић и девојчица с којом разговара, уз дозволу родитеља, у најмању руку, не разликује се ни по чему од сличних спотова, које смо виђали у свим протеклим изборним циклусима, а нагледали смо се спотова Бориса Тадића и Драгана Ђиласа са децом.

Ниједан никада није био забрањен, нико то није ни тражио, а још мање нека телевизија, као сада. Није било ни чланова РЕМ-а који би се моментално огласили у јавности са оценом да је ово, „нема дилеме, злоупотреба детета”, као што је то сада урадила недавно изабрана чланица РЕМ-а Јудита Поповић.

РЕМ би требало, тако је дефинисано законом, да буде независно регулаторно тело, јасно је прописано и ко може бити изабран за члана, по врло компликованој процедури. Пет нових чланова РЕМ-а изабрала је Скупштина Србије у којој напредњаци доминирају, у последњих пет месеци, отуда је чудно запажање Николе Селаковића да се на примеру овог спота види да страни фактор настоји да одлучује о стварима у Србији. „РЕМ по представци неког Ралфа Метнија, директора у Адрија њуз компанији која је власник Н1, човека из Луксембурга, забрањује наш спот”, рекао је Селаковић за ТВ Пинк.

А, што је битно по чијој представци је РЕМ донео одлуку и како је то доказ да страни фактор одлучује? Нити је битно ко је поднео представку, нити је одлука доказ да страни фактор одлучује. Али јесте доказ да се у Србији закони примењују врло креативно и по потреби, нажалост свих нас.

Да је поштован закон, не бисмо у скупштинској расправи приликом избора нових чланова РЕМ-а слушали како је он „у складу са договором постигнутим у разговорима власти и опозиције под покровитељством представника Европског парламента”, а још мање бисмо сазнали да ће два члана РЕМ-а поднети оставке из личних разлога, а каквих других, два месеца пре него што су они схватили да ће наступити „лични разлози” за оставку.

Не би, такође, никоме пало на памет да у једно такво тело, бира некога ко је баш био политички толико ангажован као Јудита Поповић. Поповићева је, између осталог, била потпредседник ЛДП-а, посланик те странке у више сазива, као и потпредседник Скупштине Србије. И сад неке телевизије блиске власти подсећају на политичку каријеру Поповићеве и спотове њеног ЛДП-а са децом, бацајући дрвље и камење. Па, није се Поповићева сама изабрала у РЕМ, нити је икада скривала своју политичку каријеру.

Зна то Селаковић, а зна и да су сви чланови РЕМ-а изабрани гласовима напредњака, баш као и гласовима посланика Покрета социјалиста Александра Вулина. Једини посланици који су указивали да у РЕМ не треба да се бира неко ко има политичку каријеру, били су Владимир Ђукановић (СНС) и Маријан Ристичевић (НСС) и једини су гласали против тог избора. Некако се чини да само они и имају право да коментаришу. А, што се осталог тиче, можда ће се, једнога дана, закон и примењивати онако како је написан.