Уторак, 28.07.2026.

Курсна листа

	Куп.	Прод.	Сред.
	117.07	117.78	117.43
	102.99	103.61	103.3
	125.68	126.44	126.06

Дигиталне читуље

Дигитално издање

Аутор: Владимир Вулетић

Колумнисти

08.10.2019 у 18:00

Живот у наративу

Свако повремено, а понеко и стално, остане заглављен у неком времену и некој причи у којој живи и одатле посматра свет око себе. Људи заглављени у прошлим временима могу изгледати симпатично као остарели хипици, а понекад могу бити трагикомични, па чак и опасни као Илија Чворовић. Живот и литература пуни су верских фанатика, „лудих” научника, идеолошких верника, острашћених и разочараних љубавника, пасионираних пецароша, бициклиста и голубара. Свима им је, међутим, заједничко да је посвећеност наративу у коме су заглављени, а одређује њихов светоназор, јача од здраворазумског односа према свету и животу што их окружује. Граница између здраворазумског и доктринарног погледа на свет није увек јасна. Различити дискурси покушавају да се наметну здраворазумским чињеницама и многи у томе

Колумнисти

14.09.2019 у 18:00

О покојнику све најлепше

Комеморације су свечани скупови уприличени ради одавања почасти преминулим угледним и заслужним члановима неке заједнице. Комеморације се одржавају и ради сећања на масовне трагедије или историјске догађаје у којима су истакнути појединци или читаве групе жртвовали животе за остварење колективних циљева. Слично јавним комеморацијама, у кругу породице и пријатеља одржавају се помени онима који можда нису битно утицали на велике институције и догађаје али су, већ самим својим постојањем, оставили траг у свом непосредном окружењу. На комеморацијама се по обичају истичу оне особине и поступци преминулих којима су они задужили заједницу и којима су показали оданост настанку и вредностима те заједнице. Ретко се када, осим у црнохуморним вицевима и филмовима, дешава да понеки неспретни

Колумнисти

13.08.2019 у 18:00

Београд и Загреб: скоро четврт века дипломатских односа у балканском лонцу

Већ готово четврт века, прве недеље у августу, главна медијска тема у Хрватској и Србији је обележавање годишњице „Олује”. За две године ће се навршити управо толико од успостављања дипломатских односа између две државе, а упркос, наизглед, различитим периодима који су их обележили, стварних политичких помака није било. Одсуство политичких веза надомештено је повезивањем људи у области свакодневног живота, културе, економије, саобраћаја итд, али чини се да би и ти процеси били квалитетнији када би имали политичку потпору. Кључно питање је зашто та подршка изостаје, односно због чега нема политичке воље да се односи унапреде. С тим у вези, треба се запитати због чега је, и да ли је уопште важно да Србија и Хрватска имају добре политичке односе и друго, да ли постоји икаква стратегија за

Колумнисти

08.08.2019 у 18:00

Индискретни класизам средње класе

Не стишава се узбуђење изазвано, сада већ чувеним, текстом „Елита и плебс”. Осврти, било да су афирмативни или критички – што без изузетка зависи од страначког опредељења аутора – имају једну заједничку нит са основним текстом. Сви указују на напетост и латентни сукоб што тиња у српском друштву. Људи се одувек деле и сукобљавају по различитим основама. Некада су поделе засноване на природним карактеристикама (старост, пол, боја коже), а некада на социјално конструисаним одликама (иметак, статус, конфесионална или национална припадност). Разлике, њихово истицање, па и дискриминација других и другачијих, дуго нису перципирани као проблем. Напротив, у традиционалним друштвима проблем су представљали захтеви за укидањем тих разлика. Ствар се драматично, мада не и преко ноћи, променила у

Колумнисти

18.06.2019 у 18:00

Култура сећања и заборава

На недавно одржаној конференцији о односима Срба и Хрвата у историјској перспективи једна од теза је била да је за успостављање бољих односа неопходно заборављање (митске) прошлости. Како је нагласио један од учесника свакодневно подсећање на домовински рат (у коме је централна тема сукоб Срба и Хрвата) не дозвољава одмицање од прошлости и отежава њено превладавање. Ово није први пут да се у контексту разговора о односима међу балканским народима указује на својеврсни вишак историје. Тема превазилажења прошлости и окретања будућности била је централна и током недавне посете високог америчког званичника Србији. Медији су пренели да је главна порука те посете „да је оно што ће бити важније од онога што је било”. Могу ли се у том светлу читати и напори ЕУ да се зарад заједничке

Колумнисти

21.05.2019 у 18:00

Може лоше, а може и горе

Након периода доминантне усмерености на проблем Косова, чини се да се фокус домаће политике враћа на економске теме. То не значи да је косовска прича скинута са дневног реда, нити ће бити док се тај проблем не реши. Међутим, у овом тренутку он је померен у други план јер се кроз њега прелама мноштво сукобљених интереса на различитим нивоима. Почев од интереса великих сила, преко интереса регионалних актера и супротстављених визија Београда и Приштине, па до унутрашњих сукоба око те теме. Ако се задржимо на потоњем нивоу изгледа да се квадратура круга огледа у жељи власти да реши проблем и остане на власти, уз истовремене амбиције опозиције да Вучић реши проблем, а да она преузме власт. Било како било, свима је јасно да дугорочног решења нема без признавања Косова од стране

Колумнисти

23.04.2019 у 18:00

Ваше право да знате све

Припремајући медијску стратегију, група учених људи за које се вероватно с разлогом претпоставља да су међу најупућенијима у стање у медијској сфери као прву меру трансформације Јавног медијског сервиса навела је потребу да „такса буде примарни извор финансирања”. Разлог због кога наводим овај пример није довођење у питање интенције предлагача, већ то што такса већ јесте примарни извор финансирања с обзиром на то да у укупним приходима РТС-а учествује са 54 одсто, док се из државног буџета дотира 23 процента, а толико се остварује и из маркетиншких активности и продаје сопственог програма. Овај пример казује да чак и обавештени и ка општем интересу оријентисани људи своје закључке о РТС-у неретко базирају на стереотипима, а не на конкретним чињеницама. Шта онда очекивати од оних чија

Колумнисти

26.03.2019 у 18:00

Село гори а баба се чешља

Александар Тијанић је био трагедија на челу РТС-а – за неке кад је дошао, а за неке кад је отишао. У хелиоцентричном систему који је створио, он је био сунце. Ипак, он је побио уврежено схватање да државна телевизија мора да буде лоша. Његово директоровање поклопило се са експанзијом приватне иницијативе у медијски простор и трансформацијом РТС-а у јавни медијски сервис. Можда и ненамерно, кључна последица његовог рада била је да је РТС постао конкурентан комерцијалним панданима. Док су јавни медијски сервиси у региону поклекли пред приватном конкуренцијом, РТС се уздизао. У ери галопирајућег неолиберализма Тијанић је успео да оспори аргумент да само приватно власништво гарантује квалитет и гледаност. Доласком Драгана Бујошевића на чело РТС-а историја се поновила – овог пута као фарса.

Колумнисти

26.02.2019 у 18:00

Космополитски или национал-социјализам

На питања да ли сматрају да би држава требало да наплаћује већи порез богатима и да ли би требало да интервенише како би неједнакости у друштву биле мање, те да ли би незaпослени требало да добијају већу помоћ од државе, а да она гарантује минималан животни стандард, огромна већина грађана Србије одговара потврдно. Без обзира на остваривост, ове и сличне тврдње прихватљиве су за девет од десет грађана, а тек сваки десети се с њима не слаже. Наведена визија друштва типична је за социјалистичку идеологију која инспирише социјалдемократске странке. Није ли парадоксално да у Србији у којој, не од јуче, доминирају социјалистичке идеје, социјалдемократске партије готово да и не постоје, а оне које су активне немају битнији утицај, нити значајнију подршку грађана? Да би се разумео овај

Колумнисти

29.01.2019 у 18:00

Неоконзервативизам на српски начин

Речи као што су диктатура, фашизам, популизам преплавиле су јавни простор, а посебно су популарне у твитер политикологији, мада се могу наћи и на насловним странама штампаних и веб политичких таблоида. Оне, наравно, имају своју функцију јер се претпоставља да успешно демонизују противнике, а са друге стране хомогенизују групе које их користе, дајући морални легитимитет њиховој политичкој борби. Нажалост, ове појмове често некритички користе и представници академске заједнице, чиме се осиромашује и деформише фундус знања о друштву у коме живимо. У овој и наредним колумнама покушаћу да представим основне елементе идеологија које повезујем са кључним политичких странкама и покретима који делују у Србији данас. Српску напредну странку противници оптужују за десни екстремизам, а њен

Претходна Следећа

Почетна / Владимир Вулетић

28.07.2026 у 12:52

Вандализам у Међугорју: Оскрнављен Госпин кип и запаљен олтар

28.07.2026 у 12:52

Зинедин Зидан нови селектор фудбалске репрезентације Француске

28.07.2026 у 12:52

Вучић испунио све захтеве запослених „Апотекарске установе Београд”

28.07.2026 у 12:45

Патријарх Порфирије предводи обележавање јубилеја Битке на Вучјем долу

28.07.2026 у 12:40

Куртијева полиција привела двоје Срба у Зубином Потоку због наводног ратног злочина

28.07.2026 у 12:37

Мали: Мирослав Алексић и његов таст оштетили буџет за 50 милиона динара