Kup.	Prod.	Sred.
117.02	117.73	117.38
100.74	101.35	101.05
127.63	128.4	128.01

Kolumnisti

08.08.2019 u 18:00

Indiskretni klasizam srednje klase

Ne stišava se uzbuđenje izazvano, sada već čuvenim, tekstom „Elita i plebs”. Osvrti, bilo da su afirmativni ili kritički – što bez izuzetka zavisi od stranačkog opredeljenja autora – imaju jednu zajedničku nit sa osnovnim tekstom. Svi ukazuju na napetost i latentni sukob što tinja u srpskom društvu. Ljudi se oduvek dele i sukobljavaju po različitim osnovama. Nekada su podele zasnovane na prirodnim karakteristikama (starost, pol, boja kože), a nekada na socijalno konstruisanim odlikama (imetak, status, konfesionalna ili nacionalna pripadnost). Razlike, njihovo isticanje, pa i diskriminacija drugih i drugačijih, dugo nisu percipirani kao problem. Naprotiv, u tradicionalnim društvima problem su predstavljali zahtevi za ukidanjem tih razlika. Stvar se dramatično, mada ne i preko noći,

Kolumnisti

18.06.2019 u 18:00

Kultura sećanja i zaborava

Na nedavno održanoj konferenciji o odnosima Srba i Hrvata u istorijskoj perspektivi jedna od teza je bila da je za uspostavljanje boljih odnosa neophodno zaboravljanje (mitske) prošlosti. Kako je naglasio jedan od učesnika svakodnevno podsećanje na domovinski rat (u kome je centralna tema sukob Srba i Hrvata) ne dozvoljava odmicanje od prošlosti i otežava njeno prevladavanje. Ovo nije prvi put da se u kontekstu razgovora o odnosima među balkanskim narodima ukazuje na svojevrsni višak istorije. Tema prevazilaženja prošlosti i okretanja budućnosti bila je centralna i tokom nedavne posete visokog američkog zvaničnika Srbiji. Mediji su preneli da je glavna poruka te posete „da je ono što će biti važnije od onoga što je bilo”. Mogu li se u tom svetlu čitati i napori EU da se zarad

Kolumnisti

21.05.2019 u 18:00

Može loše, a može i gore

Nakon perioda dominantne usmerenosti na problem Kosova, čini se da se fokus domaće politike vraća na ekonomske teme. To ne znači da je kosovska priča skinuta sa dnevnog reda, niti će biti dok se taj problem ne reši. Međutim, u ovom trenutku on je pomeren u drugi plan jer se kroz njega prelama mnoštvo sukobljenih interesa na različitim nivoima. Počev od interesa velikih sila, preko interesa regionalnih aktera i suprotstavljenih vizija Beograda i Prištine, pa do unutrašnjih sukoba oko te teme. Ako se zadržimo na potonjem nivou izgleda da se kvadratura kruga ogleda u želji vlasti da reši problem i ostane na vlasti, uz istovremene ambicije opozicije da Vučić reši problem, a da ona preuzme vlast. Bilo kako bilo, svima je jasno da dugoročnog rešenja nema bez priznavanja Kosova

Kolumnisti

23.04.2019 u 18:00

Vaše pravo da znate sve

Pripremajući medijsku strategiju, grupa učenih ljudi za koje se verovatno s razlogom pretpostavlja da su među najupućenijima u stanje u medijskoj sferi kao prvu meru transformacije Javnog medijskog servisa navela je potrebu da „taksa bude primarni izvor finansiranja”. Razlog zbog koga navodim ovaj primer nije dovođenje u pitanje intencije predlagača, već to što taksa već jeste primarni izvor finansiranja s obzirom na to da u ukupnim prihodima RTS-a učestvuje sa 54 odsto, dok se iz državnog budžeta dotira 23 procenta, a toliko se ostvaruje i iz marketinških aktivnosti i prodaje sopstvenog programa. Ovaj primer kazuje da čak i obavešteni i ka opštem interesu orijentisani ljudi svoje zaključke o RTS-u neretko baziraju na stereotipima, a ne na konkretnim činjenicama. Šta onda očekivati od

Kolumnisti

26.03.2019 u 18:00

Selo gori a baba se češlja

Aleksandar Tijanić je bio tragedija na čelu RTS-a – za neke kad je došao, a za neke kad je otišao. U heliocentričnom sistemu koji je stvorio, on je bio sunce. Ipak, on je pobio uvreženo shvatanje da državna televizija mora da bude loša. Njegovo direktorovanje poklopilo se sa ekspanzijom privatne inicijative u medijski prostor i transformacijom RTS-a u javni medijski servis. Možda i nenamerno, ključna posledica njegovog rada bila je da je RTS postao konkurentan komercijalnim pandanima. Dok su javni medijski servisi u regionu poklekli pred privatnom konkurencijom, RTS se uzdizao. U eri galopirajućeg neoliberalizma Tijanić je uspeo da ospori argument da samo privatno vlasništvo garantuje kvalitet i gledanost. Dolaskom Dragana Bujoševića na čelo RTS-a istorija se ponovila – ovog puta kao

Kolumnisti

26.02.2019 u 18:00

Kosmopolitski ili nacional-socijalizam

Na pitanja da li smatraju da bi država trebalo da naplaćuje veći porez bogatima i da li bi trebalo da interveniše kako bi nejednakosti u društvu bile manje, te da li bi nezaposleni trebalo da dobijaju veću pomoć od države, a da ona garantuje minimalan životni standard, ogromna većina građana Srbije odgovara potvrdno. Bez obzira na ostvarivost, ove i slične tvrdnje prihvatljive su za devet od deset građana, a tek svaki deseti se s njima ne slaže. Navedena vizija društva tipična je za socijalističku ideologiju koja inspiriše socijaldemokratske stranke. Nije li paradoksalno da u Srbiji u kojoj, ne od juče, dominiraju socijalističke ideje, socijaldemokratske partije gotovo da i ne postoje, a one koje su aktivne nemaju bitniji uticaj, niti značajniju podršku građana? Da bi se razumeo

Kolumnisti

29.01.2019 u 18:00

Neokonzervativizam na srpski način

Reči kao što su diktatura, fašizam, populizam preplavile su javni prostor, a posebno su popularne u tviter politikologiji, mada se mogu naći i na naslovnim stranama štampanih i veb političkih tabloida. One, naravno, imaju svoju funkciju jer se pretpostavlja da uspešno demonizuju protivnike, a sa druge strane homogenizuju grupe koje ih koriste, dajući moralni legitimitet njihovoj političkoj borbi. Nažalost, ove pojmove često nekritički koriste i predstavnici akademske zajednice, čime se osiromašuje i deformiše fundus znanja o društvu u kome živimo. U ovoj i narednim kolumnama pokušaću da predstavim osnovne elemente ideologija koje povezujem sa ključnim političkih strankama i pokretima koji deluju u Srbiji danas. Srpsku naprednu stranku protivnici optužuju za desni ekstremizam, a njen

Kolumnisti

31.12.2018 u 18:00

Trampova trampa

Pismima Donalda Trampa završena je godina koju su obeležili briselski pregovori Beograda i Prištine. Sama po sebi ta pisma su poruka. Ona glasi da je američki predsednik lično zainteresovan da preuzme najvažniju ulogu u rešenju kosovskog problema. Ne treba, međutim, zanemariti ni sadržaj poruke jer on, oslobođen diplomatske oblande, sugeriše da SAD u kratkom roku („završna faza”) očekuju međusobno priznanje („normalizacija”) Srbije i Kosova i da se samo na taj način mogu izbeći rat i ekonomski kolaps, odnosno sačuvati „mir, bezbednost i ekonomski rast”, te da je sada poslednja („jedinstvena”) prilika za to. Iz pisama je jasno da Tramp vidi Kosovo kao najvažnijeg saveznika u ovom delu sveta u čiju nezavisnost su SAD uložile mnogo. Zato traži da Kosovo ukine takse na robu iz Srbije kako bi

Kolumnisti

03.12.2018 u 18:00

Pregovori su mrtvi, živeli pregovori

Još početkom septembra bilo je jasno da od kompromisnog rešenja u pregovorima Beograda i Prištine nema ništa. Među Albancima i među Srbima prevladale su snage koje smatraju da je trajni zamrznuti konflikt bolji nego prevazilaženje vekovnog sukoba koje bi otvorilo vrata saradnji i ekonomskom razvoju čitavog regiona. Bilo je samo pitanje trenutka kada će taj politički neuspeh pokazati svoje pravo lice, odnosno kako će on izgledati. Onda se i to dogodilo. Uvedene su takse na srpsku robu, što je, bolje nego išta, pokazalo koliko veliku obostranu štetu, a nikakvu korist, donosi izostanak trajnog rešenja i prevazilaženja sukoba. Priština ove mere, uperene protiv principa slobodnog tržišta, predstavlja kao odgovor na međunarodne političke aktivnosti Srbije kojima je otežano uključivanje

Kolumnisti

08.09.2018 u 10:42

Koncert malih balkanskih naroda

Profesor Filozofskog fakulteta u Beogradu TEKST SAMO U ŠTAMPANOM I DIGITALNOM IZDANjU

Алати за приступачност

Величина текста

Контраст

Обележавање линкова

Прилагођена читљивост

Autor: Vladimir Vuletić