Четвртак, 11.06.2026.

Курсна листа

	Куп.	Прод.	Сред.
	117.03	117.73	117.38
	101.33	101.94	101.63
	126.77	127.54	127.16

Дигиталне читуље

Дигитално издање

Аутор: Саво Штрбац

Колумнисти

09.11.2016 у 08:15

Орашје

Недавно хапшење десеторице припадника ХВО из Орашја у БиХ подигло је целу Хрватску на ноге. С обзиром на то да су сви ухапшени Хрвати и да поред БиХ поседују и држављанство РХ, разумљива ми је брига хрватске државе за њих. И са мог гледишта то је за за сваку похвалу. Ваљда и због тога што власти Србије ни на приближан начин не реагују када хрватске власти процесуирају крајишке Србе или се по њиховим потерницама хапсе широм света. Ако су два од три конститутивна народа у БиХ позвали Хрватску да им помогне да се одбране од „великосрпске” агресије, онда је то идентично ономе што су урадили Срби из Хрватске када су, као један од два конститутивна народа у тој републици, позвали Србију да им помогне у одбрани од „великохрватске” агресије. Међутим, за Хрвате, из само њима познатих разлога,

Колумнисти

26.10.2016 у 08:15

Крајишници против МПРИ

Шта је с колективном тужбом Крајишника прогнаних у „Олуји”, коју су 2010. поднели Федералном суду у Чикагу против америчке консултантске куће Л-3 Сервисиз, инк. као правног следбеника Милитери профешн рисорсиз инк. (МПРИ) ради накнаде нематеријалне штете на име душевних боли због изгубљеног завичаја по основу саучесништва у геноциду? Одговор је стигао ових дана од адвоката Роберта Павића, главног заступника Крајишника у овом поступку, из ког дознајемо да је овај парнични поступак недавно окончан нагодбом у складу с медијацијом међу странкама, коју је предводио пензионисани судија уважени Данијел Вајнстајн. Након дугих преговора постигнут је договор да тужена страна уплати донацију од 1,4 милиона америчких долара у виду хуманитарне помоћи избеглицама из РСК, од чега је 400.000 долара

Колумнисти

30.09.2016 у 08:20

Чији је Владан Десница

Недавно су у Београду, поводом 110 година од рођења Владана Деснице, у организацији Центра за компаративно-хисторијске и интеркултурне студије Филозофског факултета у Загребу и Института за књижевност и уметност у Београду, одржани Десничини сусрети, под називом „Хрватско-српски/српско-хрватски интеркултурализам данас”. Ко је Владан Десница? Рођен је 1905. у Задру, у грађанској српској породици, православне вероисповести, од оца Уроша и мајке Фани, рођене Луковић. Потомак је Стојана Јанковића (око 1635–1687), вође српских котарских ускока у 17. веку, сердара Котара, каваљера Св. Марка, коњичког капетана, заповедника тврђаве Островице. Деснице су пореклом из Срба у Лици, одакле је Владанов прадеда Данило, трговац и поседник, дошао у Обровац, где му се родио син Владимир (1850–1922)

Колумнисти

06.09.2016 у 08:20

О заточеницима у српским логорима

У Хрватској се Дан логораша обележава 14. августа као сећање на велику размену заробљеника одржану на тај дан 1992. године у Неметину између хрватске и српске стране, по принципу „сви за све”. На овогодишњем обележавању речено је да је на подручју Србије и у окупираним деловима постојало седамдесетак логора кроз које је током Домовинског рата прошло више од 30.000 људи, од тога 3.000 жена и 500 деце. Око 300 особа убијено је или умрло од последица злостављања и мучења. На путу у логор страдало је још њих око 2.500. Најмлађа убијена особа у српским логорима имала је само шест месеци, а најстарија 104 године. Од тридесетак хиљада логораша тај статус остварило је око 8.000 особа које је пописао Међународни Црвени крст. Поменуте бројке привукле су моју пажњу јер сам се са „логорашком

Колумнисти

05.08.2016 у 08:15

Право на живот

Чланом 2 европске Конвенције за заштиту људских права и основних слобода, изнад којег се налази наслов „Право на живот”, прописано је да је право на живот сваке особе заштићено законом и да, уз неколико изузетака, „нико не може бити намерно лишен живота, сем приликом извршења пресуде суда којом је осуђен за злочин за који је ова казна предвиђена законом”. Све државе потписнице ове конвенције морају поштовати права и слободе њоме зајамчене те морају ефикасно решавати повреде тих права на националном нивоу. Европски суд за људска права (ЕЦХР) из Стразбура представља супсидијарни механизам заштите људских права, што значи да делује као заштитник од повреда које нису исправљене на националном нивоу. Међу одлукама ЕЦХР-а из 2015. године налазе се и 34 захтева против Републике

Колумнисти

29.07.2016 у 08:15

Процесуирани

Данима цeo регион бруји о броју процесуираних Хрвата за ратне злочине пред српским правосудним органима. А шта се заправо крије испод те медијске магле? Хрватски министар правде Шпрље, који би требало да буде најупућенији у ову проблематику, наводи да је у питању од 40 до 86 процесуираних, од којих су половина хрватски „бранитељи”, док су остали из непријатељских редова. Хрватска заступница у ЕП Марина Петир, једна од најгрлатијих у хајци за избацивање универзалне надлежности из српског закона, говори о око 300 процесуираних хрватских бранитеља. Такав списак једноставно не постоји, узвраћају из српског тужилаштва за ратне злочине, наводећи да са хрватским државним одвјетништвом размењују информације, податке и доказе у укупно 175 случајева ратних злочина који се процесуирају, међу

Коментари

02.07.2016 у 09:00

У анкетама подршка Хасанбеговићу за лидера ХДЗ-а

Хрватска је 25. јуна обележила дан државности, много скромније него што је планирано – уместо тродневног, славље се свело на један дан, a свечана седница „самораспуштеног” Хрватског сабора одржана је пред полупразном саборницом на којој је говорио и недавно опозвани председник владе Тихомир Орешковић. Шта то Хрвати обележавају као Дан државности? Хрватске власти су 19. маја 1991. одржале референдум на којем су се грађани Хрватске изјашњавали о будућем положају своје републике. Највећи део њих – више од 92 процента – изјаснио се за самосталност, иако је референдумско питање остављало могућност останка Хрватске у савезу суверених југословенских република. Када је Хрватска одлучила да организује референдум о статусу РХ, и крајинско руководство је донело одлуку о спровођењу

Колумнисти

01.06.2016 у 08:15

Часни официр ЈНА пред хрватским судом

Недавно је један регионални хрватски медиј објавио вест да је капетан бојног брода Павле Пантић (77) – упркос могућности да споразумом с хрватским тужилаштвом постигне договор којим би добио казну испод пет година затвора и могућност да је служи у Републици Србији – одбио признати кривицу за ратни злочин. Иако се ради о Србину и држављанину Србије и припаднику ЈНА и ЈА, нисам приметио да је било који српски медиј пренио ову информацију. Ко је Павле Пантић? Павлу Пантићу се, са још 31 припадником ЈНА, пред Жупанијским судом у Сплиту судило први пут 1994. према оптужници која им на терет ставља смрт пет и рањавање 20 цивила и причињавање штете на цивилним, стамбеним и привредним објектима у вредности од 32 милиона немачких марака. Сви су осуђени на казне затвора од седам до 15 година

Колумнисти

05.05.2016 у 08:15

Хрватска истина о усташком логору Јасеновац

Погледао сам ових дана контроверзни хрватски документарни филм „Јасеновац - истина”. Филм је доспео у жижу јавности одмах после премијере почетком априла ове године у Загребу. Филм је контроверзан по најмање два основа: по драстичном умањивању жртава у усташком логору Јасеновац и по тврдњи да је тај логор деловао све до 1951. године као партизански логор, у којем је страдало много више људи него за време НДХ. О тим контроверзама доста је речено у целом региону а мене је заинтригирала једна друга димензија овога „документарца”. Филм је заправо јавна потерница за свима онима који мисле другачије од аутора, међу којима сам се и ја нашао. „Комунисти су ту чињеницу скривали, а њихови биолошки и идеолошки следбеници у савременој и демократској хрватској држави хистерично реагују и на само

Колумнисти

06.04.2016 у 12:39

Шешељ, од МСП-а до Трибунала

Много је речи изговорено и написано о хашкој ослобађајуђој пресуди Војиславу Шешељу. У тим коментарима било је много исхитрености и острашћености, а додао бих и предвидљивости. Једино је непредвидљива била пресуда, и то захваљујући непознавању трећег судије Нијанга, којег нисмо имали прилику видети током претреса, па ни сазнати његов лични и професионални однос према оптуженом Шешељу, што није био случај с осталом двојицом судија, Французом Антонетијем и Италијанком Латанци. Да је у предмету остао дански судија Хархоф, имајући у виду његово понашање према оптуженом у току главног претреса, вероватно би и пресуда била другачија. Мени су запали за око ретки коментари који су ову пресуду доводили у везу с прошлогодишњом пресудом МСП по узајамним тужбама Хрватске и Србије о геноциду. На

Претходна Следећа

Почетна / Саво Штрбац

11.06.2026 у 02:10

Кишовито уз пад температуре

11.06.2026 у 01:58

У Русији потребно створити Поморски центар

11.06.2026 у 01:26

Валенсијa победилa Хувентуд у полуфиналу шпанске лиге

11.06.2026 у 01:08

Састанак владе са војно-индустријским комплексом ради убрзања производње

11.06.2026 у 00:45

Одбојкаши Србије победили Аргентину

11.06.2026 у 00:37

Противваздушна одбрана и експлозије у појединим деловима Ирана