Kup.	Prod.	Sred.
117.04	117.74	117.39
101.37	101.98	101.67
127.16	127.93	127.54

Kolumnisti

09.11.2016 u 08:15

Orašje

Nedavno hapšenje desetorice pripadnika HVO iz Orašja u BiH podiglo je celu Hrvatsku na noge. S obzirom na to da su svi uhapšeni Hrvati i da pored BiH poseduju i državljanstvo RH, razumljiva mi je briga hrvatske države za njih. I sa mog gledišta to je za za svaku pohvalu. Valjda i zbog toga što vlasti Srbije ni na približan način ne reaguju kada hrvatske vlasti procesuiraju krajiške Srbe ili se po njihovim poternicama hapse širom sveta. Ako su dva od tri konstitutivna naroda u BiH pozvali Hrvatsku da im pomogne da se odbrane od „velikosrpske” agresije, onda je to identično onome što su uradili Srbi iz Hrvatske kada su, kao jedan od dva konstitutivna naroda u toj republici, pozvali Srbiju da im pomogne u odbrani od „velikohrvatske” agresije. Međutim, za Hrvate, iz samo njima poznatih

Kolumnisti

26.10.2016 u 08:15

Krajišnici protiv MPRI

Šta je s kolektivnom tužbom Krajišnika prognanih u „Oluji”, koju su 2010. podneli Federalnom sudu u Čikagu protiv američke konsultantske kuće L-3 Servisiz, ink. kao pravnog sledbenika Militeri profešn risorsiz ink. (MPRI) radi naknade nematerijalne štete na ime duševnih boli zbog izgubljenog zavičaja po osnovu saučesništva u genocidu? Odgovor je stigao ovih dana od advokata Roberta Pavića, glavnog zastupnika Krajišnika u ovom postupku, iz kog doznajemo da je ovaj parnični postupak nedavno okončan nagodbom u skladu s medijacijom među strankama, koju je predvodio penzionisani sudija uvaženi Danijel Vajnstajn. Nakon dugih pregovora postignut je dogovor da tužena strana uplati donaciju od 1,4 miliona američkih dolara u vidu humanitarne pomoći izbeglicama iz RSK, od čega je 400.000

Kolumnisti

30.09.2016 u 08:20

Čiji je Vladan Desnica

Nedavno su u Beogradu, povodom 110 godina od rođenja Vladana Desnice, u organizaciji Centra za komparativno-historijske i interkulturne studije Filozofskog fakulteta u Zagrebu i Instituta za književnost i umetnost u Beogradu, održani Desničini susreti, pod nazivom „Hrvatsko-srpski/srpsko-hrvatski interkulturalizam danas”. Ko je Vladan Desnica? Rođen je 1905. u Zadru, u građanskoj srpskoj porodici, pravoslavne veroispovesti, od oca Uroša i majke Fani, rođene Luković. Potomak je Stojana Jankovića (oko 1635–1687), vođe srpskih kotarskih uskoka u 17. veku, serdara Kotara, kavaljera Sv. Marka, konjičkog kapetana, zapovednika tvrđave Ostrovice. Desnice su poreklom iz Srba u Lici, odakle je Vladanov pradeda Danilo, trgovac i posednik, došao u Obrovac, gde mu se rodio sin Vladimir (1850–1922)

Kolumnisti

06.09.2016 u 08:20

O zatočenicima u srpskim logorima

U Hrvatskoj se Dan logoraša obeležava 14. avgusta kao sećanje na veliku razmenu zarobljenika održanu na taj dan 1992. godine u Nemetinu između hrvatske i srpske strane, po principu „svi za sve”. Na ovogodišnjem obeležavanju rečeno je da je na području Srbije i u okupiranim delovima postojalo sedamdesetak logora kroz koje je tokom Domovinskog rata prošlo više od 30.000 ljudi, od toga 3.000 žena i 500 dece. Oko 300 osoba ubijeno je ili umrlo od posledica zlostavljanja i mučenja. Na putu u logor stradalo je još njih oko 2.500. Najmlađa ubijena osoba u srpskim logorima imala je samo šest meseci, a najstarija 104 godine. Od tridesetak hiljada logoraša taj status ostvarilo je oko 8.000 osoba koje je popisao Međunarodni Crveni krst. Pomenute brojke privukle su moju pažnju jer sam se sa

Kolumnisti

05.08.2016 u 08:15

Pravo na život

Članom 2 evropske Konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda, iznad kojeg se nalazi naslov „Pravo na život”, propisano je da je pravo na život svake osobe zaštićeno zakonom i da, uz nekoliko izuzetaka, „niko ne može biti namerno lišen života, sem prilikom izvršenja presude suda kojom je osuđen za zločin za koji je ova kazna predviđena zakonom”. Sve države potpisnice ove konvencije moraju poštovati prava i slobode njome zajamčene te moraju efikasno rešavati povrede tih prava na nacionalnom nivou. Evropski sud za ljudska prava (ECHR) iz Strazbura predstavlja supsidijarni mehanizam zaštite ljudskih prava, što znači da deluje kao zaštitnik od povreda koje nisu ispravljene na nacionalnom nivou. Među odlukama ECHR-a iz 2015. godine nalaze se i 34 zahteva protiv Republike

Kolumnisti

29.07.2016 u 08:15

Procesuirani

Danima ceo region bruji o broju procesuiranih Hrvata za ratne zločine pred srpskim pravosudnim organima. A šta se zapravo krije ispod te medijske magle? Hrvatski ministar pravde Šprlje, koji bi trebalo da bude najupućeniji u ovu problematiku, navodi da je u pitanju od 40 do 86 procesuiranih, od kojih su polovina hrvatski „branitelji”, dok su ostali iz neprijateljskih redova. Hrvatska zastupnica u EP Marina Petir, jedna od najgrlatijih u hajci za izbacivanje univerzalne nadležnosti iz srpskog zakona, govori o oko 300 procesuiranih hrvatskih branitelja. Takav spisak jednostavno ne postoji, uzvraćaju iz srpskog tužilaštva za ratne zločine, navodeći da sa hrvatskim državnim odvjetništvom razmenjuju informacije, podatke i dokaze u ukupno 175 slučajeva ratnih zločina koji se procesuiraju, među

Komentari

02.07.2016 u 09:00

U anketama podrška Hasanbegoviću za lidera HDZ-a

Hrvatska je 25. juna obeležila dan državnosti, mnogo skromnije nego što je planirano – umesto trodnevnog, slavlje se svelo na jedan dan, a svečana sednica „samoraspuštenog” Hrvatskog sabora održana je pred polupraznom sabornicom na kojoj je govorio i nedavno opozvani predsednik vlade Tihomir Orešković. Šta to Hrvati obeležavaju kao Dan državnosti? Hrvatske vlasti su 19. maja 1991. održale referendum na kojem su se građani Hrvatske izjašnjavali o budućem položaju svoje republike. Najveći deo njih – više od 92 procenta – izjasnio se za samostalnost, iako je referendumsko pitanje ostavljalo mogućnost ostanka Hrvatske u savezu suverenih jugoslovenskih republika. Kada je Hrvatska odlučila da organizuje referendum o statusu RH, i krajinsko rukovodstvo je donelo odluku o sprovođenju

Kolumnisti

01.06.2016 u 08:15

Časni oficir JNA pred hrvatskim sudom

Nedavno je jedan regionalni hrvatski medij objavio vest da je kapetan bojnog broda Pavle Pantić (77) – uprkos mogućnosti da sporazumom s hrvatskim tužilaštvom postigne dogovor kojim bi dobio kaznu ispod pet godina zatvora i mogućnost da je služi u Republici Srbiji – odbio priznati krivicu za ratni zločin. Iako se radi o Srbinu i državljaninu Srbije i pripadniku JNA i JA, nisam primetio da je bilo koji srpski medij prenio ovu informaciju. Ko je Pavle Pantić? Pavlu Pantiću se, sa još 31 pripadnikom JNA, pred Županijskim sudom u Splitu sudilo prvi put 1994. prema optužnici koja im na teret stavlja smrt pet i ranjavanje 20 civila i pričinjavanje štete na civilnim, stambenim i privrednim objektima u vrednosti od 32 miliona nemačkih maraka. Svi su osuđeni na kazne zatvora od sedam do 15 godina

Kolumnisti

05.05.2016 u 08:15

Hrvatska istina o ustaškom logoru Jasenovac

Pogledao sam ovih dana kontroverzni hrvatski dokumentarni film „Jasenovac - istina”. Film je dospeo u žižu javnosti odmah posle premijere početkom aprila ove godine u Zagrebu. Film je kontroverzan po najmanje dva osnova: po drastičnom umanjivanju žrtava u ustaškom logoru Jasenovac i po tvrdnji da je taj logor delovao sve do 1951. godine kao partizanski logor, u kojem je stradalo mnogo više ljudi nego za vreme NDH. O tim kontroverzama dosta je rečeno u celom regionu a mene je zaintrigirala jedna druga dimenzija ovoga „dokumentarca”. Film je zapravo javna poternica za svima onima koji misle drugačije od autora, među kojima sam se i ja našao. „Komunisti su tu činjenicu skrivali, a njihovi biološki i ideološki sledbenici u savremenoj i demokratskoj hrvatskoj državi histerično reaguju i na samo

Kolumnisti

06.04.2016 u 12:39

Šešelj, od MSP-a do Tribunala

Mnogo je reči izgovoreno i napisano o haškoj oslobađajuđoj presudi Vojislavu Šešelju. U tim komentarima bilo je mnogo ishitrenosti i ostrašćenosti, a dodao bih i predvidljivosti. Jedino je nepredvidljiva bila presuda, i to zahvaljujući nepoznavanju trećeg sudije Nijanga, kojeg nismo imali priliku videti tokom pretresa, pa ni saznati njegov lični i profesionalni odnos prema optuženom Šešelju, što nije bio slučaj s ostalom dvojicom sudija, Francuzom Antonetijem i Italijankom Latanci. Da je u predmetu ostao danski sudija Harhof, imajući u vidu njegovo ponašanje prema optuženom u toku glavnog pretresa, verovatno bi i presuda bila drugačija. Meni su zapali za oko retki komentari koji su ovu presudu dovodili u vezu s prošlogodišnjom presudom MSP po uzajamnim tužbama Hrvatske i Srbije o

Алати за приступачност

Величина текста

Контраст

Обележавање линкова

Прилагођена читљивост

Autor: Savo Štrbac