Аутор: Маринко М. Вучинић

Ауторка текста „Држава за НВО годишње издваја колико и за науку” („Политика”, 11. јуна) Јелена Попадић својим једностраним и необјективним приступом само је додатно учврстила мноштво предрасуда које већ увелико прате деловање невладиног сектора. То мноштво предрасуда садржано је у увреженом мишљену да су НВО паразитске организације везане за стране донације, да се оне у ствари баве политичким...

У тексту објављеном у „Политици”посвећеном приказу трибине одржане 22.маја 2015.на Филозофском факултету у Београду о књизи Слободана Жуњића „Историја српске филозофије”постављено је питање о чему се полемише на овом факултету. При томе се посебно истиче да је ово дело том приликом окарактерисано као „таблоидно”, „банално”, „памфлетско”,да се бави обрачуном са аналитичком филозофијом и да је...

Јован Скерлић је 1904. године дао веома оштру оцену стања у Радикалној странци након мајског преврата 1903. „Она је постала само бледа сенка некадашње Радикалне странке, политичко тело без душе, без кичмене мождине, без идеја и без начела, колос на ногама од иловаче. Она је престајала бити одсутно демократска странка малих људи, народа сељака, малих трговаца. Она је све више и више постајала...

Непрестано се чују захтеви да се на нашој политичкој сцени појаве и афирмишу нове политичке снаге, партијеи покрети, невладине организације и нови политички лидери неoптерећени досадашњим начином функционисања политичког живота. Траже се политички непотрошени и некомпромитовани људи, а на сваким изборима ти исти бирачи своје гласове дају провереним и старим политичким играчима.Тек кад нека од...

Свака наша афера, а ређају се као на покретној траци, поставља за наше друштво изузетно важно питање: имамо ли ми јавност, каква је њена стварна улога у нашем политичком животу и какве све последице афере производе и остављају? Већину њих врло брзо прекрије заборав и убрзани ритам наше дневне политике у којој нема места за суштинску улогу јавности – утврђивање правих факата и одговорности. Осим...

Демократска странка је после парламентарних избора и даље заглибљена у својој неспремности да прекине с досадашњим анахроним олигархијским начином функционисања. Европске вредности за које се представници ДС-а, и сам Драган Ђилас, веома залажу садржане су у неписаном правилу да водећи политички функционери после изгубљених избора подносе оставке. Зато је персоналнa одговорност за изборни пораз...

Оно што покушавам да разумем јесте зашто су гласачи изгубили поверење да њихов глас може да доведе до промене; зашто демократизација друштва има за последицу смањење поверења у демократске институције. Може ли демократија да опстане без поверења, пита се Иван Крастев у својој књизи „С вером у неповерење”. Верујем да грађани у Србији деле ову суштинску дилему коју је изнео бугарски теоретичар...