Субота, 06.06.2026.

Курсна листа

	Куп.	Прод.	Сред.
	117.02	117.73	117.38
	100.74	101.35	101.05
	127.63	128.4	128.01

Дигиталне читуље

Дигитално издање

Аутор: Мухарем Баздуљ

Колумна недеље

06.02.2016 у 22:00

Од уста до уста

Пре тачно две године, у фебруару 2014, седим у неком већем друштву након што се лепо појело и попило. Време је предизборно, па су и теме предизборне. Од десетак људи, за пола бих рекао да су бивши белолистићари који су се покајали па агитују за Демократску странку. У другој половини углавном су бивши „чедисти”, садашњи (односно тадашњи) „радуловићевци”. Свима је заједнички радикални антивучићизам. У једном тренутку за реч се јавља девојка у касним двадесетим годинама, амбициозна и образована, која се недавно вратила с неке стипендије из Западне Европе и која је сада разапета између два света. Каријерне тежње вуку је натраг на Запад, а породица, емоције, па и неки нерефлектовани (локал)патриотизам, вежу је за Београд. Она изговара кратки монолог чија је суштина то да њу политика и

Колумнисти

21.01.2016 у 08:15

Агорафобија

Агорафобија из наслова овог текста не односи се директно на психички поремећај који се манифестује као страх од отвореног простора, то јест, што би рекли Клаић, „Вујаклија”, „Гугл” и „Википедија”, на „скуп страхова у вези са јавним местима, отвореним простором и мноштвом људи и са мишљењем да на таквом месту, након изненадног онеспособљења, не бисмо били у стању побећи или потражити помоћ”. Агорафобија коју имам на уму има много више везе са етимологијом овог појма – са страхом од трга, тачније симболичке функције трга у изворној античкој демократији. У античкој Грчкој агоре су представљале парадигматске јавне просторе, то јест тргове на којима је политичка заједница доносила одлуке о најзначајнијим питањима своје садашњости и будућности. Речима Тијане Милосављевић Чајетинац: „Агора је

Колумнисти

24.12.2015 у 08:15

Избор традиције

Вози ме летос знанац кроз Праг па ми говори како се зове која улица и објашњава по коме или по чему је добила име, ако су ми личност или догађај непознати. Занимљиво ми је како Праг, рецимо, још увек има Улицу југословенских партизана. У тренутку док улазимо у једну широку улицу добацује како се она зове по 5. мају, односно датуму кад је у Прагу подигнут устанак против нацистичке окупације. Која је то година, питам: четрдесет прва или четрдесет друга? Он се смеје, мисли да се шалим. Кажем да питам озбиљно, па он одговари да се то десило 1945. Чекај, прекидам га, хоћеш да кажеш да је Хитлер био већ данима мртав кад је у Прагу подигнут устанак против нациста, а он потврђује. После сам мало истражио ствар. Испоставило се да је устанак заиста подигнут тек 5. маја 1945. У целој причи је

Колумна недеље

19.12.2015 у 22:00

Зли дуси

Има негде у „Травничкој хроници” духовита досетка која вели да није највећа будала онај ко не зна да чита него онај ко верује да је све што је написано истина. На сличан начин могло би се приметити да не види најслабије онај ко има премало информација него онај ко их има – превише. За астигматизам због кога највећи део овдашњих политичких аналитичара потпуно погрешно процењује ситуацију крива је огромна количина бесмислених информација које покушавају да процесуирају погрешно им учитавајући смисао. Наоко парадоксално, уз упућеност у преобиље тривијалних актуелности, руку подруку иде потпуно непознавање историјски сличних ситуација и могућих аналогија са догађајима с политичких сцена других земаља, чак и из најближег суседства Србије. Рецентна прича о „државном удару” у том смислу би

Колумна недеље

28.11.2015 у 21:57

Трећи светски рат

Пре равно годину дана, у новембру месецу 2014, Гинтер Грас је дао један од својих последњих интервјуа. Рекао је тада како је трећи светски рат већ почео, појаснивши то овако: „Налазимо се у трећем светском рату чији почетак не можемо тачно да дефинишемо, будући историчари ће расправљати о томе када је тачно почео. То је процес који се развија тихо и постепено, који се протеже од једног до другог бојишта, удаљених једно од другога, а ипак су код свих очигледне немоћ политике и снага привреде која је преузела примат. Раније никоме не би на памет пало да, на пример, конфликт с Русијом око Украјине има везе с оним што се дешава у Сирији. А повезани су због свеопште немоћи политике да се проблеми реше преговорима. Ако је ту нафта, онда се напада, ако нема нафте, онда не.” Онда је у априлу

Колумнисти

26.11.2015 у 08:15

Корак напред, натраг два

У једном од кључних дијалога целокупног Андрићевог опуса, два школска друга: Тома Галус и Фехим Бахтијаревић, једне летње вечери 1913. године, у Вишеграду, крај ћуприје, расправљају о властитој будућности и будућности своје земље и свог народа. Дивећи се величанственом мосту Галус се диви и његовом градитељу Мехмед-паши Соколовићу и вели како он није ни први ни последњи човек наше крви који се истакао служећи туђе царство и како је на стотине наших државника, војсковођа и уметника служило Цариград, Беч, Рим и Москву, те закључује: „Смисао нашег народног уједињења у једну велику и моћну, модерну националну државу и јесте у томе што ће тада наше снаге остајати у земљи и развијати се ту и давати свој допринос општој култури под нашим именом, а не из туђинских центара.” Бахтијаревић је помало

Балкан 20 година после Дејтона

21.11.2015 у 22:00

Устав из Делфијског пророчишта

О двадесетој годишњици потписивања Дејтонског мировног споразума, као и приликом претходних годишњица, нарочито „јубиларних” (пета, десета, петнаеста), тај се папир парафиран у граду Дејтону у америчкој савезној држави Охајо, тачније у војној бази Рајт Патерсон, а свечано потписан три недеље касније у Паризу, тумачи и анализира као да је реч о каквој религијској светој књизи. А истина о Дејтонском мировном споразуму је сасвим једноставна и налази се већ у његовом имену. Његов једини стварни циљ био је престанак рата и страдања те стварање услова за стабилан и дугорочан мир. Као резултат тешко усклађеног компромиса, он је у оном тренутку ваљда био једини

Погледи

03.09.2015 у 08:15

Политика сентименталности

Пише се много последњих недеља о великој избегличкој кризи, па је она тако у јавности постала налик оном симболичном снегу који, је ли, не пада да покрије брег, већ да свака зверка покаже свој траг. Добро познати актери заузели су своје добро познате позиције и једино што је покварило већ уходани сценарио јест хумано и одговорно понашање власти. Хистерични гнев који се обично обара на...

09.08.2015 у 15:00

Секунда дуга десет година

Док се сви ми овде у Босни, Хрватској и Србији бавимо својим годишњицама, болно локалним, јер – да се не лажемо – ни Сребреница ни „Олуја” остатак света не занимају превише, успркос предлозима резолуција, дипломатским депешама и медијским пренемагањима, свет се бави својим. Поклопило се, ето, да су и наше и светске годишњице овог лета „округле” и јубиларне. Од 1995. прошло је двадесет, а од...

Погледи

06.08.2015 у 08:15

Срамота је добити рат

Прекјучерашњи велики наслов с прве стране „Политике“ ефектно и памтљиво, скоро па у десетерцу, сажима суштину разлике у обележавању двадесете годишњице акције „Олуја“ од 4. до 8. августа 1995. године у две суседне земље: „Хрватска слави, Србија тугује“. Кад бисмо проширили наведени наслов, могли бисмо казати да Хрватска слави војну победу, док Србија тугује због људске трагедије, због oко две...

Претходна Следећа

Почетна / Мухарем Баздуљ

06.06.2026 у 15:53

Часни појас Пресвете Богородице испраћен уз највише почасти

06.06.2026 у 15:52

Рама одбацује критике због изградње хотелског комплекса

06.06.2026 у 15:52

Гарибабади: ИАЕА политизује надзор над нуклеарним програмом Техерана

06.06.2026 у 15:50

Алиса Октјабрева освојила јуниорски Ролан Гарос

06.06.2026 у 15:44

Јерменија: притворено шест кандидата из проруске странке Јака Јерменија

06.06.2026 у 15:38

Украдени подаци туриста који летују у Хрватској