Sreda, 10.06.2026.

Kursna lista

	Kup.	Prod.	Sred.
	117.04	117.74	117.39
	101.37	101.98	101.67
	127.16	127.93	127.54

Digitalne čitulje

Digitalno izdanje

Autor: Muharem Bazdulj

Kolumna nedelje

06.02.2016 u 22:00

Od usta do usta

Pre tačno dve godine, u februaru 2014, sedim u nekom većem društvu nakon što se lepo pojelo i popilo. Vreme je predizborno, pa su i teme predizborne. Od desetak ljudi, za pola bih rekao da su bivši belolistićari koji su se pokajali pa agituju za Demokratsku stranku. U drugoj polovini uglavnom su bivši „čedisti”, sadašnji (odnosno tadašnji) „radulovićevci”. Svima je zajednički radikalni antivučićizam. U jednom trenutku za reč se javlja devojka u kasnim dvadesetim godinama, ambiciozna i obrazovana, koja se nedavno vratila s neke stipendije iz Zapadne Evrope i koja je sada razapeta između dva sveta. Karijerne težnje vuku je natrag na Zapad, a porodica, emocije, pa i neki nereflektovani (lokal)patriotizam, vežu je za Beograd. Ona izgovara kratki monolog čija je suština to da nju politika i

Kolumnisti

21.01.2016 u 08:15

Agorafobija

Agorafobija iz naslova ovog teksta ne odnosi se direktno na psihički poremećaj koji se manifestuje kao strah od otvorenog prostora, to jest, što bi rekli Klaić, „Vujaklija”, „Gugl” i „Vikipedija”, na „skup strahova u vezi sa javnim mestima, otvorenim prostorom i mnoštvom ljudi i sa mišljenjem da na takvom mestu, nakon iznenadnog onesposobljenja, ne bismo bili u stanju pobeći ili potražiti pomoć”. Agorafobija koju imam na umu ima mnogo više veze sa etimologijom ovog pojma – sa strahom od trga, tačnije simboličke funkcije trga u izvornoj antičkoj demokratiji. U antičkoj Grčkoj agore su predstavljale paradigmatske javne prostore, to jest trgove na kojima je politička zajednica donosila odluke o najznačajnijim pitanjima svoje sadašnjosti i budućnosti. Rečima Tijane Milosavljević Čajetinac:

Kolumnisti

24.12.2015 u 08:15

Izbor tradicije

Vozi me letos znanac kroz Prag pa mi govori kako se zove koja ulica i objašnjava po kome ili po čemu je dobila ime, ako su mi ličnost ili događaj nepoznati. Zanimljivo mi je kako Prag, recimo, još uvek ima Ulicu jugoslovenskih partizana. U trenutku dok ulazimo u jednu široku ulicu dobacuje kako se ona zove po 5. maju, odnosno datumu kad je u Pragu podignut ustanak protiv nacističke okupacije. Koja je to godina, pitam: četrdeset prva ili četrdeset druga? On se smeje, misli da se šalim. Kažem da pitam ozbiljno, pa on odgovari da se to desilo 1945. Čekaj, prekidam ga, hoćeš da kažeš da je Hitler bio već danima mrtav kad je u Pragu podignut ustanak protiv nacista, a on potvrđuje. Posle sam malo istražio stvar. Ispostavilo se da je ustanak zaista podignut tek 5. maja 1945. U celoj priči je

Kolumna nedelje

19.12.2015 u 22:00

Zli dusi

Ima negde u „Travničkoj hronici” duhovita dosetka koja veli da nije najveća budala onaj ko ne zna da čita nego onaj ko veruje da je sve što je napisano istina. Na sličan način moglo bi se primetiti da ne vidi najslabije onaj ko ima premalo informacija nego onaj ko ih ima – previše. Za astigmatizam zbog koga najveći deo ovdašnjih političkih analitičara potpuno pogrešno procenjuje situaciju kriva je ogromna količina besmislenih informacija koje pokušavaju da procesuiraju pogrešno im učitavajući smisao. Naoko paradoksalno, uz upućenost u preobilje trivijalnih aktuelnosti, ruku podruku ide potpuno nepoznavanje istorijski sličnih situacija i mogućih analogija sa događajima s političkih scena drugih zemalja, čak i iz najbližeg susedstva Srbije. Recentna priča o „državnom udaru” u tom smislu bi

Kolumna nedelje

28.11.2015 u 21:57

Treći svetski rat

Pre ravno godinu dana, u novembru mesecu 2014, Ginter Gras je dao jedan od svojih poslednjih intervjua. Rekao je tada kako je treći svetski rat već počeo, pojasnivši to ovako: „Nalazimo se u trećem svetskom ratu čiji početak ne možemo tačno da definišemo, budući istoričari će raspravljati o tome kada je tačno počeo. To je proces koji se razvija tiho i postepeno, koji se proteže od jednog do drugog bojišta, udaljenih jedno od drugoga, a ipak su kod svih očigledne nemoć politike i snaga privrede koja je preuzela primat. Ranije nikome ne bi na pamet palo da, na primer, konflikt s Rusijom oko Ukrajine ima veze s onim što se dešava u Siriji. A povezani su zbog sveopšte nemoći politike da se problemi reše pregovorima. Ako je tu nafta, onda se napada, ako nema nafte, onda ne.” Onda je u aprilu

Kolumnisti

26.11.2015 u 08:15

Korak napred, natrag dva

U jednom od ključnih dijaloga celokupnog Andrićevog opusa, dva školska druga: Toma Galus i Fehim Bahtijarević, jedne letnje večeri 1913. godine, u Višegradu, kraj ćuprije, raspravljaju o vlastitoj budućnosti i budućnosti svoje zemlje i svog naroda. Diveći se veličanstvenom mostu Galus se divi i njegovom graditelju Mehmed-paši Sokoloviću i veli kako on nije ni prvi ni poslednji čovek naše krvi koji se istakao služeći tuđe carstvo i kako je na stotine naših državnika, vojskovođa i umetnika služilo Carigrad, Beč, Rim i Moskvu, te zaključuje: „Smisao našeg narodnog ujedinjenja u jednu veliku i moćnu, modernu nacionalnu državu i jeste u tome što će tada naše snage ostajati u zemlji i razvijati se tu i davati svoj doprinos opštoj kulturi pod našim imenom, a ne iz tuđinskih centara.” Bahtijarević je pomalo

Balkan 20 godina posle Dejtona

21.11.2015 u 22:00

Ustav iz Delfijskog proročišta

O dvadesetoj godišnjici potpisivanja Dejtonskog mirovnog sporazuma, kao i prilikom prethodnih godišnjica, naročito „jubilarnih” (peta, deseta, petnaesta), taj se papir parafiran u gradu Dejtonu u američkoj saveznoj državi Ohajo, tačnije u vojnoj bazi Rajt Paterson, a svečano potpisan tri nedelje kasnije u Parizu, tumači i analizira kao da je reč o kakvoj religijskoj svetoj knjizi. A istina o Dejtonskom mirovnom sporazumu je sasvim jednostavna i nalazi se već u njegovom imenu. Njegov jedini stvarni cilj bio je prestanak rata i stradanja te stvaranje uslova za stabilan i dugoročan mir. Kao rezultat teško usklađenog kompromisa, on je u onom trenutku valjda bio jedini

Pogledi

03.09.2015 u 08:15

Politika sentimentalnosti

Piše se mnogo poslednjih nedelja o velikoj izbegličkoj krizi, pa je ona tako u javnosti postala nalik onom simboličnom snegu koji, je li, ne pada da pokrije breg, već da svaka zverka pokaže svoj trag. Dobro poznati akteri zauzeli su svoje dobro poznate pozicije i jedino što je pokvarilo već uhodani scenario jest humano i odgovorno ponašanje vlasti. Histerični gnev koji se obično obara na...

09.08.2015 u 15:00

Sekunda duga deset godina

Dok se svi mi ovde u Bosni, Hrvatskoj i Srbiji bavimo svojim godišnjicama, bolno lokalnim, jer – da se ne lažemo – ni Srebrenica ni „Oluja” ostatak sveta ne zanimaju previše, usprkos predlozima rezolucija, diplomatskim depešama i medijskim prenemaganjima, svet se bavi svojim. Poklopilo se, eto, da su i naše i svetske godišnjice ovog leta „okrugle” i jubilarne. Od 1995. prošlo je dvadeset, a od...

Pogledi

06.08.2015 u 08:15

Sramota je dobiti rat

Prekjučerašnji veliki naslov s prve strane „Politike“ efektno i pamtljivo, skoro pa u desetercu, sažima suštinu razlike u obeležavanju dvadesete godišnjice akcije „Oluja“ od 4. do 8. avgusta 1995. godine u dve susedne zemlje: „Hrvatska slavi, Srbija tuguje“. Kad bismo proširili navedeni naslov, mogli bismo kazati da Hrvatska slavi vojnu pobedu, dok Srbija tuguje zbog ljudske tragedije, zbog oko dve...

Prethodna Sledeća

Početna / Muharem Bazdulj

10.06.2026 u 00:54

Tužilaštvo objavilo analizu dokaza o odbacivanju dela krivične prijave protiv Milića

10.06.2026 u 00:39

Maroko: Uhapšeno 11 osumnjičenih za međunarodnu trgovinu drogom

10.06.2026 u 00:23

SAD pokrenule uzvratne napade na Iran nakon pada helikoptera „Apač“

10.06.2026 u 00:20

KCNA: Si Đinping i Kim postigli „važne konsenzuse"

10.06.2026 u 00:07

SAD zatražile od Evrope da uvedu zabrane putovanja lica zbog ebole

09.06.2026 u 23:52

Vens: Sporazum sa Iranom narednih nedelja ili meseci, pre novembra