Понедељак, 08.06.2026. ✝ Верски календар € Курсна листа
Латиница
accessibility-tools
Politika logo
Дигиталне читуље Дигиталне читуље Дигитално издање Дигитално издање

Аутор: Мухарем Баздуљ

Колумнисти
08.06.2020 у 18:00
Влаја из Глибовца, лидер опозиције
Предизборна кампања улази практично у завршницу, до избора су остале једва, две и по недеље, а све је страшно досадно. Годинама опозиција труби о нужности промене власти, а како се датум избора приближава она је све погубљенија и разједињенија. Неко време је барем идеја о бојкоту изгледала колико-толико озбиљно, неко време се чинило да ће се на изборима решавати барем нешто важно, да ће бити могуће довести у питање легитимитет власти. Неко време се чинило да ће се, као на неким референдумима, све ломити на питању излазности. Опозиција је, рецимо, могла да каже да свака излазност мања од 45 посто суштински делегитимише изборе и онда би кампања за бојкот имала јасан циљ, а и власт би, хтела не хтела, морала да „гађа“ ту (или неку другу) магичну цифру. Сад је идеја бојкота практично
Колумнисти
11.05.2020 у 18:00
Бронза друге лиге
У последњих неколико година нагло је порасла популарност фразе „лидер у региону”. Најчешће се користи кад нека од бивших југословенских република жели да се похвали да је у некој области боља од других. У време кад су босанскохерцеговачки филмови фреквентно освајали важне филмске награде, у Сарајеву се знало писати о БиХ као о филмском „лидеру у региону”. Након отварања овог или оног поглавља у преговорима с Европском унијом, у Подгорици би знали рећи да су „лидер у региону” што се тиче европских интеграција. Успеси ногометне репрезентације Хрватске, као и загребачког Динама у европским куповима, Хрватску без сумње чине фудбалским „лидером у региону”. А судећи по најавама и тврдњама српских власти, из области економског раста „лидер у региону” може да буде једино Србија. Да би потоњу
Колумнисти
13.04.2020 у 18:00
Две кључне недеље
И кад би се неким случајем или упливом више силе глобална епидемија коју је узроковао ковид 19 сутра волшебно зауставила тако да више не буде ни једног јединог новог случаја, прича о овој болести већ је неповратно обележила 2020. годину, тако да ће она једнако у меморији савременика, као и у историји, по свој прилици бити запамћена као „година короне”. Иако број деветнаест у имену вируса уверљиво сведочи да је регистрован још 2019, дакле прошле године, десило се да је практично цео свет у марту 2020. био изненађен као пословични балкански путари јануарским снегом. У том смислу, реакције власти у Србији биле су на нивоу европског просека, не превише добре и брзе, а опет не ни на нивоу „магареће клупе”. Ипак, ако бисмо начинили озбиљну компаративну анализу мера које су предузеле
Колумнисти
16.03.2020 у 18:00
Мартовске иде
Тешко би било и набројати шта све у нашем свакодневном животу потиче од античких Римљана. На памет најпре пада календар, односно називи месеци. Ипак, постојала је у римском календару једна „цака” у вези с данима у месецу која је до нас данас добацила искључиво преко историје, односно књижевности. За разлику од наше склоности да именујемо дане у недељи (понедељак, уторак, среда...), Римљани су имали посебна имена за поједине дане у месецу, као што су календе, ноне и иде. Сматра се да су иде изворно биле дан уочи пуног месеца, дан који се сматрао за повољан. У марту, мају, јулу и октобру, иде су падале петнаестог дана, а у свим осталим месецима тринаестог. Од свих ида најпознатије су, наравно, оне мартовске, а захваљујући историјској причи о Јулију Цезару, односно Шекспировом комаду о
Колумнисти
17.02.2020 у 18:00
Вилсон се враћа кући
Крајем прошле године, Београд је – у општини Савски венац – добио улицу, тачније булевар, Вудроуа Вилсона. Почетком ове године, сјајни амерички историчар Лари Волф објавио је књигу „Woodrow Wilson and the Reimagining of Eastern Europe”. Књига, између осталог, показује како је Вилсонова политичка баштина данас најживља у источној Европи. Волф еуфемистички каже како Вилсон није имао баш прогресивна становишта према Афроамериканцима, те како су се стога недавно водиле чак и озбиљне расправе да институције унутар Принстон универзитета више не носе његово име. Иако се сматра вероватно најобразованијим и академски најуспешнијим међу свим америчким председницима у историји, његов статус у самим Сједињењим Државама данас није лишен контроверзи. У источној Европи, међутим, данас, као и пре
Култура
10.02.2020 у 11:09
Винавер(и) из Клаоничке улице
Само наивни и неупућени људи уопште могу посумњати да ли је одговор на питање је ли могуће уписати се златним словима у историју неке културе само или примарно као књижевни преводилац – позитиван. Место које у појединим великим културама имају, рецимо, преводиоци прича из Хиљаду и једне ноћи само по себи довољна је илустрација. Књижевни преводи људи какви су Петар Вујичић, Бранко Вучићевић, Драгослав Андрић, Сава Бабић, Александар Илић и многи други обогатили су српску и југословенску културу више од бројних изворних ауторских опуса. Када бисмо, међутим, тражили парадигму великог књижевног преводиоца, оног чији опус нема преседана и који мења правила игре, први на памет пада само један – Станислав Винавер (1891–1955). Чим набројимо само неколико најважнијих његових превода, остајемо
Колумнисти
20.01.2020 у 18:00
Дунавски сплав
У једном Кундерином роману јунакиња жели да се на сахрани њеног оца свира тужна песма коју је он много волео, али не би нипошто хтела да се на самој сахрани, пред људима, расплаче. И шта уради? Дан уочи сахране, непрестано пушта ту песму, што се каже „на рипит”, док јој и текст и мелодија не постану само неутрална звучна позадина. Да, писац је то врло прецизно нотирао: пречесто призивање неког текста или мотива носи са собом опасност да заборавимо његову суштину. Док се Југославија распадала, уз оргијање српског и осталих национализама, често се цитирао и прештампавао Кишов есеј „О национализму”, заправо фрагмент његовог интервјуа с почетка седамдесетих, где он у тренутку кад се национализми у Југославији већ буде, али им глобални контекст још не дозвољава да се фатално распламсају,
Колумнисти
23.12.2019 у 18:00
Хандкеово домотожје
Откад је објављено да је Хандке добио Нобелову награду, често сам се питао: је ли Крлежа читао Хандкеа. Да, у време кад Хандке ступа на књижевну сцену, Крлежа је већ у поодмаклим годинама али, опет, знамо да је овај практично до смрти сачувао велику духовну радозналост. Знамо уосталом и да је читао и волео Александра Клугеа, који је само десет година старији од Хандкеа. Има нечег крлежијанског у начину на који је Хандке искорачио у свет књижевности. Јер као што је Крлежа с једва двадесет и којом написао „Хрватску књижевну лаж”, Хандкеов младалачки сукоб у Принстону с етаблираним ауторима „Групе 47” комотно би се могао звати „Немачка књижевна лаж”, ако не већ и „Мој обрачун с њима”. Моју паралелу између два велика писца гушиле су, међутим, лажи и потворе одашиљане на Хандкеа све ово
Колумнисти
26.11.2019 у 18:00
Брисел на Ибру
Највећи (можда и једини прави) проблем са иницијативом „мини шенген” јесте то што је неозбиљна. Да су лидери у Београду, Тирани, Скопљу, Сарајеву, Подгорици и Приштини иоле одговорни радили би на том пројекту упорније и посвећеније него на било чему другом у овом тренутку. Европска унија је, познато је, настала примарно као мировни пројекат, да се прекине спирала насиља којом су кроз међусобне ратове првенствено Немци и Французи Стари континент периодично (од)водили у оружане сукобе.  Мир је ту, дакле, приоритет; све остало долази после. Суштина идеје интеграције западног Балкана у Европску унију такође се тиче осигурања мира. Колинда Грабар Китаровић је у праву кад каже да Хрватска више није део Балкана. Колико су се тиме усрећили то је друга прича, али мир на Балкану данас
Колумнисти
30.09.2019 у 18:00
Банкет у (Северној) Блитви
Учестало са овдашњих новинских страница, телевизијских екрана, компјутерских монитора и дисплеја мобилних телефона искачу наслови који потенцирају велики интерес целога света за локална ексјугословенско-западнобалканска збивања. Те су Американци смислили нови план по принципу „узми или остави”, а планирају да га спроведу уз помоћ „штапа и шаргарепе”; те су Кинези одлучили да баш преко наших крајева испуне вековни сан да се докопају Европе; те су Турци и Руси одлучили да своје скоро заборављене империјалне амбиције тренирају баш код нас. На једном нивоу, то све звучи скоро реалистично. Балкан по много чему јесте „пупак света” још од времена античке Грчке. Ако се пак пребацимо и на новију историју, сетићемо се да је један пуцањ у Сарајеву био повод Првом светском рату. Онда се након
Почетна / Мухарем Баздуљ
08.06.2026 у 01:19
Брнабић и Дачић: Народ показао духовну снагу чекајући да се поклони Часном Појасу
08.06.2026 у 01:03
Прелази са Појасом Газе затворени до даљњег
08.06.2026 у 00:58
Два јача земљотреса погодила грчко острво Евија, нема повређених
08.06.2026 у 00:45
Петковић: Српски народ и Српска листа поново показали снагу слоге и јединства
08.06.2026 у 00:33
Амбасада САД у Израелу саопштила да данас неће радити
08.06.2026 у 00:33
Дачић: Враћање са аеродрома у Тивту унапред припремљена прича
Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб Правила о приватности

Developed by: NewTec Solutions  &  TNation