Четвртак, 04.06.2026.

Курсна листа

	Куп.	Прод.	Сред.
	117.05	117.76	117.41
	100.65	101.25	100.95
	127.69	128.46	128.07

Дигиталне читуље

Дигитално издање

Аутор: Радош Бајић

Колумнисти

15.09.2017 у 09:00

Партија покера у Мостару

Глумац, редитељ, сценариста ТЕКСТ САМО У ШТАМПАНОМ И ДИГИТАЛНОМ ИЗДАЊУ

Колумнисти

25.08.2017 у 08:00

Осман у Бад Клајнкирхајму

ТЕКСТ САМО У ШТАМПАНОМ И ДИГИТАЛНОМ ИЗДАЊУ

Колумнисти

10.07.2017 у 09:00

Ко нас краде

Стицајем добрих околности – у последњих десет дана прошпартао сам Србијом, уздуж и попреко. Нагледао сам се пушкометних поља пшенице и сунцокрета у прелепом Банату, на путу за Вршац. Нисам могао да одвојим очи од хлебних поља, воћњака и шљивика Шумадије. На путу преко Тополе, у недогледу виногорја, зелених пашњака од Шаторње према Руднику, па све до Чачка и Западне Мораве – пуца видик препун берићета и живота. Широки и плодни левак лево и десно од опеване реке која вијуга кроз баште, младе кукурузе и поља, све до Појата – могао би да храни највећу руску губернију. А тек Ртањ – са својим заветним тајнама и медоносним цветовима који се накренуо ка Честобродици... Све зелено, лепо, здраво. Стотине поточића преливају изворе бистре воде, где год погледаш – да пожелиш да бациш ћебе и да одмориш

Полемика

15.06.2017 у 09:00

Топографија посејане смрти

Професор универзитета Зоран Радовановић пише у „Политици” (13. јун) о „маштовитим доказима о помору од рака у Србији”, и то само неколико дана после акције прикупљања новца за лечење деветогодишње Крагујевчанке Теодоре Врањешевић од акутне мијелоидне леукемије! Обавештавам професора Радовановића и јавност да је Србија у тој акцији осветлала образ. За мање од седам дана прикупљено је више од 300.000 евра! Ми који смо учествовали у тој акцији пред собом смо имали само једну мисао, један страх и једну молитву – да операција коштане сржи на Универзитетској клиници у Франкфурту, у Немачкој, буде успешна. У Немачкој, за коју данас кажемо да нам је пријатељска. И да је опет водећа и најснажнија европска економска сила – с највишим стандардом и цивилизацијским ресурсима који дефинишу нови век и

Колумнисти

24.04.2017 у 09:00

Пролеће без Манде

Од 2006, па наредних десет година, са Мандом сам сваког пролећа или почињао или завршавао нови циклус серије „Село гори...“ Верујем да сам због тога ових дана сетан и дешператан. Овог пролећа – мог пријатеља, друга, брата Милашина, Милорада Мандића Манде – неумитно нема. Идемо у сусрет првој трагичној годишњици његове смрти и неповратном одласку у мит – и у легенду. По нека реприза у телевизијској понуди, све ређи и спорадичнији редак у новинама, много сете и по која размењена реченица туге и поштовања приликом случајног сусрета с колегама који су с Мандом снимали у Петловцу и – крај. Живот сурово и без освртања јури даље. А ми, попут талаца који немају избора, све старији и уморнији, са изневереним очекивањима и потрошеном животном радошћу – бесомучно трчимо за њим. Глумац,

Колумнисти

20.03.2017 у 09:00

РТС на нашем даљинском

Стварно немам ништа против кабловске телевизије Н1. Једном сам чак био њихов гост. Мислим да имају одличан информативни програм. Такође, немам ниједан разлог да будем мрзовољан ни према концерну СББ. Ценим и поштујем сваки успех и просперитет. Те тако и поздрављам велики продор у свет телекомуникацијског бизниса уваженог господина Шолака, оснивача и првог власника СББ-а, кога можда и познајем... Не само због тога што је рођен у Крагујевцу. Србија је велика само у народној песми – сви се ми овде познајемо. Глумац, редитељ, сценариста

Колумнисти

11.02.2017 у 08:15

Стварно и могуће

Скоро нехотично усудих се да текст који је пред вама насловим попут књиге есеја и далековидих промишљања знаменитог Добрице Ћосића, књиге која је први пут угледала светлост дана и турбулентно усталасала тврдокорну идеолошку жабокречину далеке 1982. године. С нашим највећим романсијером спаја ме то што смо на истој реци научили да пливамо, што смо рођени под капом истог завичаја – а то за мене није мала привилегија. У свом грандиозном књижевном и публицистичком делу мој велики земљак створио је синтагму „моравско човечанство“ којем поносно припадам. Као Моравац и по мајци Преровац – клањам се монументалности Ћосићевог дела. Што смо даље од његовог физичког одласка – уверен сам да наклон свих нас према њему мора бити већи. Зашто? Зато што је Ћосић био трагични хроничар свих српских

Колумнисти

06.01.2017 у 08:15

Бадњаци на екрану

Сећам се, пре нешто више од тридесет година, у децембру 1985, на падинама Гледићких планина, које се валовито спуштају и нестају у равницама моравске долине – још почетком децембра пао је први снег. Пет година после смрти највећег сина југословенских народа Јосипа Броза – у идеолошкој залеђини комунизма и под паролом „И после Тита – Тито”, његова сенка се још увелико надвијала над нашим животима. Заштита имена, лика и дела великог вође, али и тековина комунистичке револуције – стављени су под окриље вербалног деликта у законски оквир, у којем је санкционисано другачије мишљење и сваки покушај јавног манифестовања грађанске слободе, политичке, али и верске. О Божићу се није превише говорило, ни у штампи, ни на телевизији. Духовни обичаји и ритуали брижно су под паском тајне полиције

Колумнисти

22.12.2016 у 08:15

Бумеранг за продане душе

Без иједног трена предаха – Србија се из дана у дан, из сата у сат, држи у дрилу. Као да неко пушта дим из Аладинове лампе – тако сензације, епохална открића века и фасцинантне афере смењују једна другу. Кад погледамо шта пишу српски штампани медији – треба да будемо Богу захвални што смо уопште живи. Сведени на улогу заморчета – таоци смо јавног мњења чији су креатори и инспиратори српски политичари којима смо нажалост поверили своје животе. И што је још страшније – будућност своје деце. Алармантно, шокантно, сензационално – сваки боговетни дан бомбардовани смо фрапантним открићима лешинарења по недавној криминогено-политикантској прошлости, за потребе и у служби дневне политике. Вести о заверама против легално изабране власти, о издајама националних интереса Србије у коју се сви

Колумнисти

30.11.2016 у 08:15

На дан крсне славе

Данас је Мратин дан. Крсна слава Бајића у засеоку Шумаричка мала села Медвеђе у којој сам пре шест деценија рођен. Још није свануло. На зиду мог београдског дома из кандила изнад иконе Стефана Дечанског – титра светлуцава жута лојаница. Јутрос сам је веома рано упалио уз молитву коју сам тихо мрмљао да не пробудим чељад – за здравље моје унучади и целе породице. У мраку и мртвој тишини коју ремети далеко завијање сирене за коју ми је тешко да разазнам да ли је полицијска или је неком несрећнику позлило па га возе у болницу – чекам да сване и не палим никакво светло. Док се пуши кафа коју сам као утвара ходајући на прстима себи скувао – лице ми обасјава млечна светлост екрана у који сам загледан. Зурим у тастатуру компјутера, пробуђен сетом, немиром и жељом да нешто напишем. Као да хоћу да

Претходна Следећа

1
2
3
4
5
6
7

Почетна / Радош Бајић

04.06.2026 у 01:55

Променљиво облачно и мало свежије, до 26 степени

04.06.2026 у 01:34

Невидљив и смртоносан

04.06.2026 у 01:12

Срушио се хеликоптер британске Краљевске морнарице

04.06.2026 у 00:55

Младић из Норвешке оптужен да је спремао атенат по налогу Ирана

04.06.2026 у 00:51

Произвођач стакала за Макронове наочаре пред банкротом

04.06.2026 у 00:37

Захтев истраживача за екперименталну употребу лека против рака панкреаса