Политика Online

Куп.	Прод.	Сред.
117.03	117.74	117.39
100.75	101.36	101.06
127.21	127.98	127.59

02.07.2016 у 22:00

Британска одлука да окрене леђа Европској унији, потез који се по историјском значају све чешће пореди са падом Берлинског зида, није имала нимало гламурозан почетак. Тако барем тврди „Фајненшел тајмс”, пишући да се идеја о „брегзиту” зачела у једној пицерији чикашког аеродрома „О’Харе”. Наиме, британски премијер Дејвид Камерон се 2012. комерцијалним летом враћао са самита НАТО-а у Чикагу, а у ресторану брзе хране придружио му се тадашњи шеф дипломатије Вилијам Хејг. Острвски медији откривају да су тема њиховог разговора били избори 2015. и страх од све веће популарности евроскептичне партије Најџела Фаража. Истинита или не, ова прича делује као сасвим прикладна увертира за оно што ће уследити. Како другачије објаснити апсурд да један суштински успешан политичар, какав је Камерон био,

Свет

25.06.2016 у 21:05

Седам година до независности

Последице одлуке о изласку Велике Британије из Европске уније најдуже ће сносити они који су за њу најмање гласали. Наиме, млади од 18 до 24 представљају друштвену групу која се у највећем проценту изјаснила за ЕУ, док су Британци старији од 65 година највише гласали за излазак из европског блока. Упоредна анализа агенције Ју гов, заснована на проценама о очекиваном животном веку Острвљана, тако показује да ће најмлађи гласачи наредних, у просеку, 69 година живети у Уједињеном Краљевству ван ЕУ, док је у случају најстаријих Британаца просечан број година у таквом систему процењен на 16. Свеједно, да би „бракоразводна парница” Лондона и Брисела званично почела потребан је официјелни захтев упућен Европском савету. Сама референдумска одлука о „брегзиту” се, наиме, правно гледано, не може

Политика

20.06.2016 у 13:30

За ЕУ није проблем однос Србије с Кином него с Русијом

Посету кинеског председника Си Ђинпинга Србији прате и повремена преиспитивања колико би успостављање добрих односа с Пекингом могло да одмогне Београду на путу интеграција у Европску унију. За мишљење смо замолили Џејмса Кер-Линдзија, с Лондонске школе економије и политичких наука, иначе врло доброг познаваоца односа на западном Балкану. „Добре везе с Кином не могу да шкоде Србији на путу ка Европској унији. Многе чланице Уније очајнички покушавају да успоставе добре везе с Пекингом. Таква сарадња је веома важна за економију, за трговину... Евентуални проблем би могао да се укаже у околностима када би земља кандидат за чланство у ЕУ покушала да повуче неке потезе који су у супротности с политиком и вредностима које заступа Унија. Конкретно, ако би ЕУ одлучила да некој земљи уведе

Политика

19.06.2016 у 08:00

Економијом се учвршћује традиционално пријатељство

Врхунац интензивних дипломатских активности које су се на релацији Пекинг–Београд одигравале у протекле две године догодио се јуче званичним сусретом делегација које предводе кинески председник Си Ђинпинг и српски председник Томислав Николић. Суштину сусрета можда најбоље обухвата Николићева оцена да је Србији потребна пружена рука, али да у њој не треба да буде новац, већ шанса за људе да раде. „Новац се троши, а рад га ствара”, рекао је Николић. Церемонијални део посете започео је дочеком који је, уз највише државне и војне почасти и испаљивање плотуна, организован испред Палате „Србија” на Новом Београду. Уз Гарду Војске Србије и црвени тепих, кинеског председника су, осим председника Николића, дочекали највиши државни функционери, укључујући премијера Александра Вучића и

Свет

19.06.2016 у 08:40

Србија је капија за наш улазак на тржишта централне и источне Европе

Домаћи медији ових дана извештавају о развојним шансама које се Србији указују од сарадње са Кином. Директор Института за европске студије Кинеске академије друштвених наука, а раније први човек Института за америчке студије Хуанг Пинг, који ових дана борави у Београду, подсећа да је реч о аранжману на обострану корист. „Србија је капија за наш улазак на тржишта земаља у централној и источној Европи. По питању пословања, овде није реч само и кинеским инвестицијама у Србију него о концепту у којем су обе стране на добитку. Доста је простора за инвестиције у области инфраструктуре, енергетике, информационих технологија, културне размене...”, оцењује Хуанг у разговору за „Политику”. Помињете инвестиције у инфраструктуру. Овде постоји консензус да би дугорочно најкориснији пројекат за

Свет

15.06.2016 у 22:00

Таблоидни рат за Британију

Тачно за недељу дана Британци ће одлучити да ли ће њихова земља наставити да функционише под окриљем Европске уније или ће кренути самосталним путем. Почетком ове седмице заговорници „брегзита” (изласка из ЕУ) добили су јак ветар у леђа у виду насловне стране најтиражнијег острвског листа. Наиме, таблоид „Сан”, који се свакодневно продаје у тиражу од око 1,8 милиона примерака, позвао је грађане Велике Британије да кажу „не” Бриселу и ЕУ. Иако се заклања из кринке о независној уређивачкој политици, сасвим је извесно да је у редакцијском уводнику, објављеном на насловној страници, проговорио сам власник таблоида, моћни медијски магнат Руперт Мердок. „Сан” британском читалаштву објашњава да би останак у ЕУ био „гори и због имиграције, и због послова, и због плата, а лоше би се

Свет

13.06.2016 у 08:05

Замке патриотског новинарства

Док ових дана читам о списковима које објављује украјински сајт близак властима и на којима се страни новинари који су посетили сепаратистичке делове источне Украјине означавају као сарадници терориста, много тога ме подсећа на сличну ситуацију у којој сам се радећи свој посао и сам обрео. Наиме, након што сам 2012. за „Политику” извештавао из јерменске енклаве Нагорно-Карабах, која се налази унутар међународно признатих граница Азербејџана, доспео сам на „црну листу” азербејџанских власти. Ипак, у мом тексту „’Прст на обарачу, клетва у зраку’ Нагорно-Карабаха” није било држања стране, већ је то пре била репортажа из ратне зоне коју ниједан новинар, уколико би му се указала прилика, не би пропустио да напише. На „црној листи” сам се пак нашао због тога што сам у ову енклаву ушао са

Међународни преглед

28.05.2016 у 22:00

Богат, богатији, политичар

Две вести, обе европске, ових дана су једва успеле да се изборе макар и за скрајнуто појављивање у медијима. Прва је да је најбогатији политичар у Мађарској тамошњи премијер Виктор Орбан, док нас друга обавештава да је грчки премијер Алкесис Ципрас њихов најсиромашнији званичник. О органској вези токова новца и политичке моћи испредају се легенде, док примера који би доказивали супротно нема много – племенити изузеци попут бившег уругвајског председника Пепеа Мухике, што би рекли, потврђују правило. Свеједно, ако прихватимо флоскулу да је политика „вештина могућег”, да ли онда то подразумева и вештину њених главних актера да из политичког ринга изађу богатији него што су у њега ушли? Биће да је реч о лукративном бизнису, чија је главна монета трговина утицајем. ПРЕДУЗЕЋЕ „КЛИНТОН“:

Свет

28.05.2016 у 09:00

Не одустајемо од уједињења две Кореје

„План уједињења Јужне и Северне Кореје Сеул у одређеној мери спроводи још од 1989. и он је подељен у три фазе. Прва је помирење на Корејском полуострву, друга је оснивање Корејског комонвелта, неке врсте заједничке владе, која ће обавити коначне припреме за уједињење и на крају само уједињење”, објашњава Ким Еуи До, високи представник за међукорејски дијалог при Министарству за уједињење у Сеулу. Он је протеклих дана боравио у Београду, а у разговору за „Политику” истиче важност процеса уједињења, који је због неких поступака власти у Пјонгјангу тренутно у застоју. „Северна Кореја је извршила нуклеарне пробе и у свој устав унела одредбу да је земља са нуклеарним наоружањем. Иако је дошло до смене лидера, додуше из исте политичке династије, Пјонгјанг никада није одустао од насиља и

Међународни преглед

02.05.2016 у 22:00

Па-па, пролетери

Да ли се иза данашње огромне неједнакости у зарадама крије добра стара класна експлоатација? У најмању руку нешто не штима са системом у којем један посто (неки ће рећи чак 0,1 одсто) популације у својим рукама држи највеће богатство, и док из кризе и свих лупинга међународних финансијских институција богати излазе све богатији, а сиромашни – све беднији. Има ли данас уопште нечега што се некад називало радничком класом и чији је Први мај заправо празник? ДЕТРОИТ И АМЕРИЧКА РАДНИЧКА КЛАСА: Симбол некадашње радничке класе и важан шраф у конструкцији америчког сна, град Детроит, после банкрота је постао олупина и злокобна опомена на то каква судбина прети друштвеном слоју који је овај град некада представљао. Експерти, међутим, упозоравају да и сама америчка радничка класа више није

Алати за приступачност

Величина текста

Контраст

Обележавање линкова

Прилагођена читљивост

Аутор: Драган Вукотић