Kup.	Prod.	Sred.
117.03	117.73	117.38
101.05	101.66	101.35
127	127.76	127.38

Međunarodni pregled

02.07.2016 u 22:00

Britanska odluka da okrene leđa Evropskoj uniji, potez koji se po istorijskom značaju sve češće poredi sa padom Berlinskog zida, nije imala nimalo glamurozan početak. Tako barem tvrdi „Fajnenšel tajms”, pišući da se ideja o „bregzitu” začela u jednoj piceriji čikaškog aerodroma „O’Hare”. Naime, britanski premijer Dejvid Kameron se 2012. komercijalnim letom vraćao sa samita NATO-a u Čikagu, a u restoranu brze hrane pridružio mu se tadašnji šef diplomatije Vilijam Hejg. Ostrvski mediji otkrivaju da su tema njihovog razgovora bili izbori 2015. i strah od sve veće popularnosti evroskeptične partije Najdžela Faraža. Istinita ili ne, ova priča deluje kao sasvim prikladna uvertira za ono što će uslediti. Kako drugačije objasniti apsurd da jedan suštinski uspešan političar, kakav je Kameron bio,

Svet

25.06.2016 u 21:05

Sedam godina do nezavisnosti

Posledice odluke o izlasku Velike Britanije iz Evropske unije najduže će snositi oni koji su za nju najmanje glasali. Naime, mladi od 18 do 24 predstavljaju društvenu grupu koja se u najvećem procentu izjasnila za EU, dok su Britanci stariji od 65 godina najviše glasali za izlazak iz evropskog bloka. Uporedna analiza agencije Ju gov, zasnovana na procenama o očekivanom životnom veku Ostrvljana, tako pokazuje da će najmlađi glasači narednih, u proseku, 69 godina živeti u Ujedinjenom Kraljevstvu van EU, dok je u slučaju najstarijih Britanaca prosečan broj godina u takvom sistemu procenjen na 16. Svejedno, da bi „brakorazvodna parnica” Londona i Brisela zvanično počela potreban je oficijelni zahtev upućen Evropskom savetu. Sama referendumska odluka o „bregzitu” se, naime, pravno gledano, ne može

Politika

20.06.2016 u 13:30

Za EU nije problem odnos Srbije s Kinom nego s Rusijom

Posetu kineskog predsednika Si Đinpinga Srbiji prate i povremena preispitivanja koliko bi uspostavljanje dobrih odnosa s Pekingom moglo da odmogne Beogradu na putu integracija u Evropsku uniju. Za mišljenje smo zamolili Džejmsa Ker-Lindzija, s Londonske škole ekonomije i političkih nauka, inače vrlo dobrog poznavaoca odnosa na zapadnom Balkanu. „Dobre veze s Kinom ne mogu da škode Srbiji na putu ka Evropskoj uniji. Mnoge članice Unije očajnički pokušavaju da uspostave dobre veze s Pekingom. Takva saradnja je veoma važna za ekonomiju, za trgovinu... Eventualni problem bi mogao da se ukaže u okolnostima kada bi zemlja kandidat za članstvo u EU pokušala da povuče neke poteze koji su u suprotnosti s politikom i vrednostima koje zastupa Unija. Konkretno, ako bi EU odlučila da nekoj zemlji

Politika

19.06.2016 u 08:00

Ekonomijom se učvršćuje tradicionalno prijateljstvo

Vrhunac intenzivnih diplomatskih aktivnosti koje su se na relaciji Peking–Beograd odigravale u protekle dve godine dogodio se juče zvaničnim susretom delegacija koje predvode kineski predsednik Si Đinping i srpski predsednik Tomislav Nikolić. Suštinu susreta možda najbolje obuhvata Nikolićeva ocena da je Srbiji potrebna pružena ruka, ali da u njoj ne treba da bude novac, već šansa za ljude da rade. „Novac se troši, a rad ga stvara”, rekao je Nikolić. Ceremonijalni deo posete započeo je dočekom koji je, uz najviše državne i vojne počasti i ispaljivanje plotuna, organizovan ispred Palate „Srbija” na Novom Beogradu. Uz Gardu Vojske Srbije i crveni tepih, kineskog predsednika su, osim predsednika Nikolića, dočekali najviši državni funkcioneri, uključujući premijera Aleksandra Vučića i

Svet

19.06.2016 u 08:40

Srbija je kapija za naš ulazak na tržišta centralne i istočne Evrope

Domaći mediji ovih dana izveštavaju o razvojnim šansama koje se Srbiji ukazuju od saradnje sa Kinom. Direktor Instituta za evropske studije Kineske akademije društvenih nauka, a ranije prvi čovek Instituta za američke studije Huang Ping, koji ovih dana boravi u Beogradu, podseća da je reč o aranžmanu na obostranu korist. „Srbija je kapija za naš ulazak na tržišta zemalja u centralnoj i istočnoj Evropi. Po pitanju poslovanja, ovde nije reč samo i kineskim investicijama u Srbiju nego o konceptu u kojem su obe strane na dobitku. Dosta je prostora za investicije u oblasti infrastrukture, energetike, informacionih tehnologija, kulturne razmene...”, ocenjuje Huang u razgovoru za „Politiku”. Pominjete investicije u infrastrukturu. Ovde postoji konsenzus da bi dugoročno najkorisniji projekat za

Svet

15.06.2016 u 22:00

Tabloidni rat za Britaniju

Tačno za nedelju dana Britanci će odlučiti da li će njihova zemlja nastaviti da funkcioniše pod okriljem Evropske unije ili će krenuti samostalnim putem. Početkom ove sedmice zagovornici „bregzita” (izlaska iz EU) dobili su jak vetar u leđa u vidu naslovne strane najtiražnijeg ostrvskog lista. Naime, tabloid „San”, koji se svakodnevno prodaje u tiražu od oko 1,8 miliona primeraka, pozvao je građane Velike Britanije da kažu „ne” Briselu i EU. Iako se zaklanja iz krinke o nezavisnoj uređivačkoj politici, sasvim je izvesno da je u redakcijskom uvodniku, objavljenom na naslovnoj stranici, progovorio sam vlasnik tabloida, moćni medijski magnat Rupert Merdok. „San” britanskom čitalaštvu objašnjava da bi ostanak u EU bio „gori i zbog imigracije, i zbog poslova, i zbog plata, a loše

Svet

13.06.2016 u 08:05

Zamke patriotskog novinarstva

Dok ovih dana čitam o spiskovima koje objavljuje ukrajinski sajt blizak vlastima i na kojima se strani novinari koji su posetili separatističke delove istočne Ukrajine označavaju kao saradnici terorista, mnogo toga me podseća na sličnu situaciju u kojoj sam se radeći svoj posao i sam obreo. Naime, nakon što sam 2012. za „Politiku” izveštavao iz jermenske enklave Nagorno-Karabah, koja se nalazi unutar međunarodno priznatih granica Azerbejdžana, dospeo sam na „crnu listu” azerbejdžanskih vlasti. Ipak, u mom tekstu „’Prst na obaraču, kletva u zraku’ Nagorno-Karabaha” nije bilo držanja strane, već je to pre bila reportaža iz ratne zone koju nijedan novinar, ukoliko bi mu se ukazala prilika, ne bi propustio da napiše. Na „crnoj listi” sam se pak našao zbog toga što sam u ovu enklavu ušao sa

Međunarodni pregled

28.05.2016 u 22:00

Bogat, bogatiji, političar

Dve vesti, obe evropske, ovih dana su jedva uspele da se izbore makar i za skrajnuto pojavljivanje u medijima. Prva je da je najbogatiji političar u Mađarskoj tamošnji premijer Viktor Orban, dok nas druga obaveštava da je grčki premijer Alkesis Cipras njihov najsiromašniji zvaničnik. O organskoj vezi tokova novca i političke moći ispredaju se legende, dok primera koji bi dokazivali suprotno nema mnogo – plemeniti izuzeci poput bivšeg urugvajskog predsednika Pepea Muhike, što bi rekli, potvrđuju pravilo. Svejedno, ako prihvatimo floskulu da je politika „veština mogućeg”, da li onda to podrazumeva i veštinu njenih glavnih aktera da iz političkog ringa izađu bogatiji nego što su u njega ušli? Biće da je reč o lukrativnom biznisu, čija je glavna moneta trgovina uticajem. PREDUZEĆE

Svet

28.05.2016 u 09:00

Ne odustajemo od ujedinjenja dve Koreje

„Plan ujedinjenja Južne i Severne Koreje Seul u određenoj meri sprovodi još od 1989. i on je podeljen u tri faze. Prva je pomirenje na Korejskom poluostrvu, druga je osnivanje Korejskog komonvelta, neke vrste zajedničke vlade, koja će obaviti konačne pripreme za ujedinjenje i na kraju samo ujedinjenje”, objašnjava Kim Eui Do, visoki predstavnik za međukorejski dijalog pri Ministarstvu za ujedinjenje u Seulu. On je proteklih dana boravio u Beogradu, a u razgovoru za „Politiku” ističe važnost procesa ujedinjenja, koji je zbog nekih postupaka vlasti u Pjongjangu trenutno u zastoju. „Severna Koreja je izvršila nuklearne probe i u svoj ustav unela odredbu da je zemlja sa nuklearnim naoružanjem. Iako je došlo do smene lidera, doduše iz iste političke dinastije, Pjongjang nikada nije odustao od nasilja i

Međunarodni pregled

02.05.2016 u 22:00

Pa-pa, proleteri

Da li se iza današnje ogromne nejednakosti u zaradama krije dobra stara klasna eksploatacija? U najmanju ruku nešto ne štima sa sistemom u kojem jedan posto (neki će reći čak 0,1 odsto) populacije u svojim rukama drži najveće bogatstvo, i dok iz krize i svih lupinga međunarodnih finansijskih institucija bogati izlaze sve bogatiji, a siromašni – sve bedniji. Ima li danas uopšte nečega što se nekad nazivalo radničkom klasom i čiji je Prvi maj zapravo praznik? DETROIT I AMERIČKA RADNIČKA KLASA: Simbol nekadašnje radničke klase i važan šraf u konstrukciji američkog sna, grad Detroit, posle bankrota je postao olupina i zlokobna opomena na to kakva sudbina preti društvenom sloju koji je ovaj grad nekada predstavljao. Eksperti, međutim, upozoravaju da i sama američka radnička klasa više nije

Алати за приступачност

Величина текста

Контраст

Обележавање линкова

Прилагођена читљивост

Autor: Dragan Vukotić