Не одустајемо од уједињења две Кореје

„План уједињења Јужне и Северне Кореје Сеул у одређеној мери спроводи још од 1989. и он је подељен у три фазе. Прва је помирење на Корејском полуострву, друга је оснивање Корејског комонвелта, неке врсте заједничке владе, која ће обавити коначне припреме за уједињење и на крају само уједињење”, објашњава Ким Еуи До, високи представник за међукорејски дијалог при Министарству за уједињење у Сеулу. Он је протеклих дана боравио у Београду, а у разговору за „Политику” истиче важност процеса уједињења, који је због неких поступака власти у Пјонгјангу тренутно у застоју.

„Северна Кореја је извршила нуклеарне пробе и у свој устав унела одредбу да је земља са нуклеарним наоружањем. Иако је дошло до смене лидера, додуше из исте политичке династије, Пјонгјанг никада није одустао од насиља и претњи ни од озбиљних повреда људских права својих грађана. Пут за превазилажење такве праксе води кроз јачање дијалога између две Кореје.”

За дијалог је, међутим, потребно двоје. Како планирате да убедите Северну Кореју у наставак преговора?

Стално размишљамо о томе како можемо да доведемо представнике Пјонгјанга за преговарачки сто, али још немамо неко сјајно решење како да то изведемо. Ипак, садашњи прекид разговора са Северном Корејом може се сматрати тренутним јер је до њега дошло због њиховог тестирања нуклеарног оружја и лансирања балистичких ракета. Због тога су они сада под санкцијама Уједињених нација, па имамо прекид разговора.

Ко је прекинуо разговор, ви или Севернокорејци?

У децембру прошле године смо имали разговоре представника за питање уједињења. Ја сам предводио јужнокорејску делегацију и желели смо да разговарамо о нашим тренутним проблемима. Такође, захтевали смо од њих да што пре прекину развој нуклеарног оружја. После тог нашег коментара одмах су устали и изашли из конференцијске сале. После неколико сати су се ипак вратили и јасно нам ставили до знања да у дијалогу две Кореје не долазе у обзир преговори о нуклеарном програму. Тема о којој су били спремни да разговарају била је поновно отварање туристичке дестинације на северу у коју би долазили наши туристи. Реч је, заправо о програму из 1998. године, када смо почели да тамо шаљемо наше туристе. Али то је трајало десетак година до тренутка када се догодио инцидент у ком је севернокорејски војник случајно упуцао нашу туристкињу, па је тај програм укинут. До тог тренутка програм је одлично функционисао и сваке године је око 300.000 наших туриста путовало тамо.

Имајући у виду величину Северне Кореје (око 25 милиона становника) и контролу информација које стижу до грађана, како планирате да допрете до њих и пренесете им своју жељу за уједињењем?

Тачно је да севернокорејска влада у потпуности филтрира све информације са стране, а људима презентују само оне које њима одговарају. Уколико се деси да неки Севернокрејац буде ухваћен са видео или аудио материјалом, са филмовима, серијама или музиком из Јужне Кореје, увек уследе драконске казне. С тим у вези севернокорејска влада је веома осетљива и жестоко реагује. Са наше стране још не постоји ефикасан начин на који бисмо могли да допремо до обичног грађанина Северне Кореје и омогућимо му увид у информације које не прате линију власти у Пјонгјангу. Поједини, нарочито они који живе ближе линији раздвајања, успевају да добију другачије информативне садржаје и за то је најзаслужнији наш јавни телевизијски сервис. Сигнал шаљемо преко сателита целом свету, а један део можда и они успеју делимично да ухвате. Дешава се, међутим, да што више настојимо да пробијемо медијску блокаду, то севернокорејска влада више појачава притисак и контролу тока информација. Најбољи пример је недавни случај Седмог радничког конгреса у Пјонгјангу, на којем је било доста страних новинара, а када им се није свидело извештавање Би-Би-Сија, британска новинарска екипа је одмах депортована из земље.

Да ли на вашим преговорима постоје неке забрањене теме?

Иако не постоје експлицитне инструкције, мој утисак је да је неко неписано правило да се не помиње владајућа династија Ким – садашњи вођа Ким Џонг Ун и његови претходници на том месту, његов отац Ким Џонг Ил и деда Ким Ил Сунг. Не преиспитује се начин организовања њихове државе јер су на то веома осетљиви и бурно реагују.

Колико је за решавање односа између две Кореје важан међународни контекст и однос снага у Азији?

О неким стварима можемо сами да одлучујемо и да их конкретизујемо без помоћи са стране. Али што се тиче уједињења, иако је предуслов за све потезе став Северне и Јужне Кореје, неопходна је подршка и међународног фактора, нарочито суседних земаља. Без њихове подршке и помоћи овај наш циљ ћемо јако тешко реализовати.

Како коментаришете оцене појединих аналитичара који сматрају да управо замрзнут конфликт на Корејском полуострву одговара интересима појединих држава?

Ниједна земља у нашем окружењу не жели ескалацију сукоба на нашем полуострву и сви подржавају тренутни мир. А да ли они заиста подржавају наше уједињење, то морамо још да проверимо.

Драган ВукотићАнтрфиле

Двадесет година за претицање Немачке и Јапана

Инвестициона банка Морган Стенли је изнела процену да ће Кореја 20 година после уједињења по развијености економије превазићи Немачку и Јапан...

Морган Стенли је јако цењена фирма. Многи сумњају да ли ће се то десити са Корејом и ми то разумемо. Утолико пре што неке друге утицајне финансијске компаније процењују да би трошак уједињења могао бити око 100 милијарди америчких долара. Наравно да ћемо те трошкове сносити ми као Јужна Кореја, али с друге стране наша економија је јака и доста дуго се припремамо за тренутак уједињења. Уколико дође до уједињења, очекујемо да економијама Немачке и Јапана парирамо у року од 20 до 30 година.