Субота, 13.06.2026.

Курсна листа

	Куп.	Прод.	Сред.
	117.03	117.73	117.38
	101.13	101.74	101.43
	127.07	127.83	127.45

Дигиталне читуље

Дигитално издање

Аутор: Милан Четник

Друштво

09.10.2022 у 19:37

Миксовање костију над понорима Јасеновца

Првог маја 1995. године оружане снаге Републике Хрватске освојиле су Јасеновац, педесет година, тачно у дан, пошто су усташке трупе Независне државе Хрватске, након паљевине и минирања, напустиле место свог мегазлочина.

Друштво

03.10.2022 у 14:02

Туђманова канализација геноцидних идеја

Наслов овог текста је формулација позајмљена од публицисте и књижевног критичара Петра Џаџића (1929–1996) из другог издања његове књиге „Срби у Хрватској на удару ’расне револуције’ у 19. и 20. веку” објављење у Београду 1991. године.

Друштво

26.09.2022 у 11:18

Пеглање злочина фрањевца Филиповића

Седмог фебруара 1942. године, од раног јутра до послеподнева, усташе су починиле ставичан масакр над Србима у селима Дракулић, Мотике и Шарговац, близу Бањалуке, и оближњем руднику Раковац.

Друштво

25.09.2022 у 22:52

Јасеновачке бројке по Војдрагу Берчићу

Током маја и јуна 1945. године у Загребу, Војдраг Берчић (1918–2004.), 27-годишњи правник из Сплита, партизан од 1941. и иследник загребачког Војног суда Југословенске армије, каснији филмски и позоришни режисер и сценариста, водио је дуге и мучне дијалоге са командантом Јасеновца, рашчињеним фра Томиславом Филиповићем алијас Мирославом Мајсторовићем, познатим и по надимку Фра Сотона који му је наденуо један комуниста у Јасеновцу док му је Филиповић, камом, изнуђивао „признање” да Бог постоји.

Друштво

23.09.2022 у 20:00

Венецијанска робија попа Јагодића Куриџе

„Једна непозната буна и њен незнани мученик”, наслов је историографског есеја Бошка Деснице (Обровац 1886 – Задар 1945), правника и историчара.

Друштво

22.08.2022 у 20:09

Дражини обавештајци насукани на Мљету

Корчуланска патрицијска породица Арнери, на чијем су грбу доминирале три крушке, према доступним изворима потиче из 14. века. Рафо Арнери био је вођа „народног препорода” (који почиње шездесетих година 19. века) и дугогодишњи начелник града Корчуле. Његов син Роко, такође начелник, поборник је политике „новог курса”, антиаустријске сарадње хрватских, српских и талијанских странака у Далмацији, после 1903. године. Више од три деценије јавно је исказивао симпатије према Краљевини Србији, а у Краљевини СХС био је човек од поверења режима. Средином двадесетих година 20. века на политичким и друштвеним положајима замењује га син Јурај, адвокат са правним докторатом. „Врло комуникативан, свестран и агилан, др Јурај Арнерић био је један од оних који је схваћао демокрацију на ’атенски начин’,

Друштво

22.08.2022 у 19:57

Фелини на Корчули двадесетог века

Крајем септембра 1925. године у град Корчулу, на истоименом острву, пристаје брод „Карађорђе” са краљем Александром, краљицом Маријом и дворском свитом: „Док је киша лијевала као из кабла, корчуланске глазбе су непрестано свирале у част краљева доласка. Оточани, и југонационалисти и ХСС-овци (присталице Хрватске сељачке странке на челу са са Стјепаном Радићем), исказали су оданост свом краљу.” Следеће године, крајем јуна, било је инцидентно у селу Рачишћу, кроз које је пролазио Стипица Радић, „редом вожње пароброда”. У овој „неукротивој” средини тада су приређене манифестације обеју поменутих страна, „с једне стране клицањем и махањем ’племенских’ застава, а с друге врло јаком мачјом дерачом, трубљењем у рогове, ударањем у ламе (платна проткана металним жицама), бачве, звиждањем коли с

Друштво

04.08.2022 у 08:22

Убијање Срба у избегличким колонама 1995.

Када би неким случајем Хрватска војска (ХВ) нестала, укључујући и њену авијацију, она за свој вечни спомен не би морала да брине. Надживела би је кукавна, разбојничка јуначења над Србима из Крајине који су се повлачили пред варварима, из свог празавичаја, мучно и споро, у библијским колонама, почетком маја и августа 1995. године. Српски цивили, згужвани на пољопривредним и теретним возилима, у којима је било макар по једно дете, окусили су бруталне изливе дилувијалне конвертитске мржње, с обе стране Саве и Уне, и хрватске и босанске. Како се могу растумачити с једне стране хладнокрвни, а с друге сладострасни пориви? Ледени прст хрватског пилота који притиска дугме и ноншалантно испаљује ракете на згуснута возила, претрпана страдалничком сиротињом, на Петровачкој или Приједорској

Друштво

05.06.2022 у 20:25

Мучно ницање Каменог цвета

„Питање обележавања јасеновачког логора уништења, негде на прелазу из педесетих у шездесете године, постало је наједном прилично вруће. Падало је у очи да је Јасеновац вероватно последње стратиште у Европи које још није било ни означено, а камоли споменички обележено. Штавише, трагови су били скоро сасвим затрвени... Шикара је увелико била преузела власт над просторима некадашњег логора, па се полако претварала у неку врсту прашуме на подводном тлу.” То је резиме стања овог крвничког логорског комплекса петнаестак година после Другог светског рата из пера архитекте Богдана Богдановића, аутора јасеновачког споменика. У својој мемоарској књизи „Уклети неимар”, објављеној 2011. године, он описује замршене околности настајања Каменог цвета с низом интригантних епизода. Тако Богдановић

Друштво

30.05.2022 у 21:38

Крајишка српска држава по Ђури Цвијићу

Комунистичке партија Југославије је на свом Четвртом конгресу у Дрездену октобра 1928. усвојила став Коминтерне о разбијању Краљевине СХСКоминтерна је на Петом конгресу, јула 1924. дефинисала формулу разбијања Југославије (тада Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца) и прокламовала нове државе, Словенију, Хрватску и Македонију. Коминтернина секција, Комунистичке партија Југославије (КПЈ), на свом Четвртом конгресу у Дрездену октобра 1928. дефинитивно усваја став централе, разрађујући и надграђујући концепт растурања Југославије, додајући на списак нових држава Црну Гору и дајући право отцепљења Мађарима у Војводини и Албанцима на Космету. Ђуро Цвијић (Википедија) Како разграничити те пројектоване, нове ентитете који, осим Црне Горе, никад нису били државе односно како дефинисати,

Претходна Следећа

1
2
3
4
5
6
7

Почетна / Милан Четник

13.06.2026 у 19:38

Убијено најмање 17 фармера у нападу наоружаних банди у држави Замфара

13.06.2026 у 19:32

Мушкарац пао са Петроварадинске тврђаве

13.06.2026 у 19:21

Више од милион људи је расељено због борби у Либану

13.06.2026 у 19:18

Вучевић: Избори су питање очувања државе и стабилности Србије

13.06.2026 у 19:11

Никола Бирач нови тренер Слободе

13.06.2026 у 19:10

Први шеф тајне службе ДНР чудом преживио атентат у околини Москве