Четвртак, 18.06.2026.

Курсна листа

	Куп.	Прод.	Сред.
	117.03	117.74	117.39
	100.75	101.36	101.06
	127.21	127.98	127.59

Дигиталне читуље

Дигитално издање

Аутор: Димитрије Буквић

Друштво

01.06.2021 у 14:50

Свестрани генерал Живко Павловић

Генерал и академик, војник и историчар, писац и преводилац, најближи сарадник војводе Радомира Путника – све те одреднице стале су у животопис Живка Павловића (1871–1938). Светлост на ову помало заборављену личност бацила је нова студија историчара Александра Животића, професора Филозофског факултета у Београду. Његова нова књига „Војник и историчар – генерал Живко Г. Павловић” у издању Медија центра „Одбрана” објављена је у овој години, када се навршава век и по од Павловићевог рођења и сто година откако је овај свестрани официр примљен у Српску краљевску академију, данашњу САНУ. За наш лист Животић каже да је Павловић, родом из села Рамаћа, поникао из срца устаничке и државотворне Шумадије и да је васпитаван у њеном националном и домаћинском духу с израженом државотворном свешћу и

Друштво

23.05.2021 у 09:49

Фудбал иза бодљикаве жице заробљеничког логора

Допринос серијалу „Заробљеници Априлског рата” недавно је дао и Бранислав Тикић из Ниша. Овај правник и публициста је послао нашој редакцији неколико оригиналних фотографија из заробљеничких логора у Немачкој, изразивши наду да ће ти историјски фото-прилози привући пажњу читалаца „Политике”. Овом приликом објављујемо две фотографије. На једној су приказани заробљени официри југословенске војске из официрског логора Офлаг 13-Б у Нирнбергу с војним свештеником. Ова фотографија је припадала Бориславу Д. Пејовићу из Ниша, резервном пешадијском поручнику, који је пре Другог светског рата завршио Државну трговачку академију и радио у рачуноводству нишке ложионице Црвени крст при Југословенској државној железници. „Пејовић је заробљен у Априлском рату и све време Другог светског рата

Друштво

16.05.2021 у 09:26

Сусрет браће у логору

Били су рођена браћа коју је рат раздвојио, а заробљеништво спојило. Тако се најкраће може сажети занимљива прича о браћи Милошевић – Браниславу (1909-1998) и Ратку (1914-2007) – из космајског села Кораћица. Након што су се као припадници Југословенске краљевске војске у Априлском рату обрели у различитим крајевима отаџбине, као немачки заточеници су се срели 1943. у логору у Нирнбергу. Њихова казивања о овим догађајима објављена су својевремено у књизи „У ноћима без звезда” Милосава Б. Влајића. На ову публикацију, пажњу нашој редакцији је скренуо читалац „Политике” Драгољуб – Бата Милошевић, син Бранислава Милошевића односно синовац Ратка Милошевића. Из те књиге дознајемо да је пре Другог светског рата Бранислав био учитељ, а у школи резервних официра је 1929. добио чин наредника.

Друштво

08.05.2021 у 20:59

Ускрс у Сандбостелу

„Све више осећам малаксалост, слабост, кашљем, болови на левој страни тела. Пропадам лагано, али знам, сигурно. Можда је последња година овог бедног живота. (...) Хладноћа улази у кости. Собу уопште не проветравамо, јер су рупе на зидовима од таванице до пода. Спавамо у оделима, не би ли нам било топлије. Чује се тутњава у даљини, нарочито ноћу. Само нас још Руси могу угрејати. У њима је наш спас, у њима је наш васкрс, само да буде што пре, сви смо много, много бедни...” Ове речи записао је у свом дневнику 19. јануара 1945. Петар Цигановић (1913–1993), родом из Земуна. Белешка је настала у Хамерштајну, једном од неколико немачких логора у којима је Петар од 1941. до 1945. био заточеник. Услед сталних премештања и лоших услова у заробљеништву, Цигановић се из рата вратио са тешким

Друштво

18.04.2021 у 20:00

Настава филозофије у стручним средњим школама на апаратима

Евентуалним укидањем филозофије у средњим стручним школама, многим професорима прети да остану без посла, а ђацима – да буду лишени битних знања за промишљање живота и света у којем живе. Овим речима, Иван Вучковић, филозоф из Бора који предаје средњошколцима у том граду, објашњава зашто је покренуо јавну иницијативу у оквиру које је недавно послао и отворено писмо ресорном министру Бранку Ружићу. Повод за његово оглашавање јесу најаве да би филозофија у средњим стручним школама могла да буде замењена новим, неадекватним изборним предметом. „Стари програми се мењају новима у којима филозофије више нема. Професори за то најчешће не сазнају у старту, осим ако самоиницијативно не ишчитавају програме, што ради мало њих. А кад ђаци који уче по новом програму дођу до четврте године, у којој

Друштво

12.04.2021 у 08:09

Тржни центри поново отварају врата

У склопу попуштања мера против епидемије вируса корона, тржни центри у Србији од данас могу поново да раде од 6 до 22 часа, изузев угоститељских објеката у њима, којима је омогућена само шалтерска продаја хране и пића. У наредби министра здравља Златибора Лончара, која је јуче објављена у „Службеном гласнику”, наводи се да ће на улазу у тржне центре морати да буде видно истакнута корисна површина целог објекта односно простора као и број особа које могу да буду у њему, уз обавезу посетилаца да носе заштитне маске. „Запослени морају носити заштитну маску током рада, заједничке просторије и предмети морају се на сваких сат времена дезинфиковати. У тржним центрима мора бити одређен корона редар који је одговоран за поштовање мера ношења маске, а ако објекат има више улаза и излаза, има

Друштво

05.04.2021 у 12:06

Кад Црвена армија освоји Марс

У јеку Другог светског рата, Пају Патка у цик зоре бајонетима буде нацистички војници. Одводе га у фабрику муниције на принудни рад. Док склапа безбројне пројектиле, Паја је принуђен да непрестано узвикује „зиг хајл” пред свеприсутним портретима Хитлера. Исцрпљен, пада у несвест. А онда се пробуди у свом кревету, у пиџами у бојама америчке заставе, схвативши да је све био само кошмар. У знак захвалности, Паја загрли минијатурну реплику Кипа слободе на прозорском симсу. Ово је сажетак Дизнијевог цртаног филма „Фиреров лик” из 1943. године. Дуга традиција пропаганде у анимираном филму сеже управо из доба светских ратова. Како за „Политику” каже Мина Саблић Папајић, драматуршкиња која се бави историјом анимираног филма, једно од првих таквих остварења било је „Потапање Лузитаније” аутора

Друштво

03.04.2021 у 20:21

Дружење са Јеврејином спасло Драгутинов живот

Изузетно ценим ваш племенити труд да оживите сећања на ове храбре људе и надам се да ћу својим сведочанством дати свој мали допринос. Овим речима, читатељка „Политике” Весна Радмиловић, прокоментарисала је серијал нашег листа о заробљеницима Априлског рата. Ова германисткиња, која је радила као преводилац, а такође је аутор четири речника, испричала је за наше читаоце причу о свом оцу Драгутину Миловановићу (1912–1984), коњичком поручнику Југословенске краљевске војске који је такође искусио заточеништво у немачким логорима. „Мој отац Драгутин је завршио Војну академију Краљевине Југославије. У околини Зрењанина, тадашњег Бечкерека, заробљен је 1941. у Априлском рату као активни коњички поручник, и том приликом је коњ кога је јахао смртно погођен. Једино што је оца у заробљеништву

Друштво

29.03.2021 у 18:14

Гужве на излетиштима и у редовима за вакцину

„Астра Зенека” вакцину против вируса корона су у нашој земљи у току викенда примили запослени из више од 1.500 компанија, највише из Босне и Херцеговине и Северне Македоније, али и из Црне Горе, Албаније и са Космета, а укупно се за имунизацију у Србији пријавило око 8.500 пословних људи из региона, саопштено је из Привредне коморе Србије а пренео Танјуг. С друге стране, будући да су на појединим пунктовима за вакцинацију грађани наше земље у истим редовима са страним држављанима чекали да приме цепиво, део јавности је стекао утисак да су на тај начин неоправдано створени редови који би могли негативно да утичу на епидемиолошку ситуацију. И поједини лекари који, додуше, нису чланови Кризног штаба, критиковали су одлуку да се странци позову на имунизацију у Србији, уз оцену да је то

Друштво

28.03.2021 у 21:25

Часне сестре су инјекцијама убијале децу

О патњама козарачке деце испричаћу вам кроз исповест мојих брата и сестре од стрица, Славка и Бранке Лакобрије, који су 1941. из села Милошево Брдо код Градишке у данашњој БиХ одведени у логорe Јадовно и Стара Градишка. Овим речима, Београђанка Радмила Ристић (88), рођена Лакобрија, почиње разговор за „Политику”, с намером да допринесе бројним сведочанствима о усташким злочинима у Другом светском рату. Уочи тог оружаног сукоба, она је као осмогодишња девојчица живела у Београду, с породицом. Њен отац Стојан био је шеф монтаже у фирми за уградњу лифтова који су били тражена роба, због изградње бројних вишеспратница. А онда је дошло бомбардовање 6. априла 1941. и породица Лакобрија одлази код родбине у Босну. „Као избеглице смо из Француске улице, где смо живели, отишли у Милошево Брдо,

Претходна Следећа

1
2
3
4
5
6
7
8
9

Почетна / Димитрије Буквић

18.06.2026 у 02:01

Сунчано и топло, са температурама до 31 степен

18.06.2026 у 01:42

Лени Кравиц одржао концерт на београдском Ушћу

18.06.2026 у 01:16

Дечак повређен у Младеновцу стабилно, у току детаљна дијагностика

18.06.2026 у 01:14

ТВ:Ирански пилоти старим авионима Ф-5 ударили по америчкој бази у Кувајту

18.06.2026 у 01:02

Електронски потпис САД и Ирана за крај рата

18.06.2026 у 00:39

Саша Вуковић Боске саслушаван 12 сати у ВЈТ у Београду