Kup.	Prod.	Sred.
117.04	117.74	117.39
101.55	102.16	101.86
127.15	127.91	127.53

Društvo

01.06.2021 u 14:50

Svestrani general Živko Pavlović

General i akademik, vojnik i istoričar, pisac i prevodilac, najbliži saradnik vojvode Radomira Putnika – sve te odrednice stale su u životopis Živka Pavlovića (1871–1938). Svetlost na ovu pomalo zaboravljenu ličnost bacila je nova studija istoričara Aleksandra Životića, profesora Filozofskog fakulteta u Beogradu. Njegova nova knjiga „Vojnik i istoričar – general Živko G. Pavlović” u izdanju Medija centra „Odbrana” objavljena je u ovoj godini, kada se navršava vek i po od Pavlovićevog rođenja i sto godina otkako je ovaj svestrani oficir primljen u Srpsku kraljevsku akademiju, današnju SANU. Za naš list Životić kaže da je Pavlović, rodom iz sela Ramaća, ponikao iz srca ustaničke i državotvorne Šumadije i da je vaspitavan u njenom nacionalnom i domaćinskom duhu s izraženom

Društvo

23.05.2021 u 09:49

Fudbal iza bodljikave žice zarobljeničkog logora

Doprinos serijalu „Zarobljenici Aprilskog rata” nedavno je dao i Branislav Tikić iz Niša. Ovaj pravnik i publicista je poslao našoj redakciji nekoliko originalnih fotografija iz zarobljeničkih logora u Nemačkoj, izrazivši nadu da će ti istorijski foto-prilozi privući pažnju čitalaca „Politike”. Ovom prilikom objavljujemo dve fotografije. Na jednoj su prikazani zarobljeni oficiri jugoslovenske vojske iz oficirskog logora Oflag 13-B u Nirnbergu s vojnim sveštenikom. Ova fotografija je pripadala Borislavu D. Pejoviću iz Niša, rezervnom pešadijskom poručniku, koji je pre Drugog svetskog rata završio Državnu trgovačku akademiju i radio u računovodstvu niške ložionice Crveni krst pri Jugoslovenskoj državnoj železnici. „Pejović je zarobljen u Aprilskom ratu i sve vreme Drugog svetskog rata

Društvo

16.05.2021 u 09:26

Susret braće u logoru

Bili su rođena braća koju je rat razdvojio, a zarobljeništvo spojilo. Tako se najkraće može sažeti zanimljiva priča o braći Milošević – Branislavu (1909-1998) i Ratku (1914-2007) – iz kosmajskog sela Koraćica. Nakon što su se kao pripadnici Jugoslovenske kraljevske vojske u Aprilskom ratu obreli u različitim krajevima otadžbine, kao nemački zatočenici su se sreli 1943. u logoru u Nirnbergu. Njihova kazivanja o ovim događajima objavljena su svojevremeno u knjizi „U noćima bez zvezda” Milosava B. Vlajića. Na ovu publikaciju, pažnju našoj redakciji je skrenuo čitalac „Politike” Dragoljub – Bata Milošević, sin Branislava Miloševića odnosno sinovac Ratka Miloševića. Iz te knjige doznajemo da je pre Drugog svetskog rata Branislav bio učitelj, a u školi rezervnih oficira je 1929. dobio čin

Društvo

08.05.2021 u 20:59

Uskrs u Sandbostelu

„Sve više osećam malaksalost, slabost, kašljem, bolovi na levoj strani tela. Propadam lagano, ali znam, sigurno. Možda je poslednja godina ovog bednog života. (...) Hladnoća ulazi u kosti. Sobu uopšte ne provetravamo, jer su rupe na zidovima od tavanice do poda. Spavamo u odelima, ne bi li nam bilo toplije. Čuje se tutnjava u daljini, naročito noću. Samo nas još Rusi mogu ugrejati. U njima je naš spas, u njima je naš vaskrs, samo da bude što pre, svi smo mnogo, mnogo bedni...” Ove reči zapisao je u svom dnevniku 19. januara 1945. Petar Ciganović (1913–1993), rodom iz Zemuna. Beleška je nastala u Hamerštajnu, jednom od nekoliko nemačkih logora u kojima je Petar od 1941. do 1945. bio zatočenik. Usled stalnih premeštanja i loših uslova u zarobljeništvu, Ciganović se iz rata vratio sa

Društvo

18.04.2021 u 20:00

Nastava filozofije u stručnim srednjim školama na aparatima

Eventualnim ukidanjem filozofije u srednjim stručnim školama, mnogim profesorima preti da ostanu bez posla, a đacima – da budu lišeni bitnih znanja za promišljanje života i sveta u kojem žive. Ovim rečima, Ivan Vučković, filozof iz Bora koji predaje srednjoškolcima u tom gradu, objašnjava zašto je pokrenuo javnu inicijativu u okviru koje je nedavno poslao i otvoreno pismo resornom ministru Branku Ružiću. Povod za njegovo oglašavanje jesu najave da bi filozofija u srednjim stručnim školama mogla da bude zamenjena novim, neadekvatnim izbornim predmetom. „Stari programi se menjaju novima u kojima filozofije više nema. Profesori za to najčešće ne saznaju u startu, osim ako samoinicijativno ne iščitavaju programe, što radi malo njih. A kad đaci koji uče po novom programu dođu do četvrte

Društvo

12.04.2021 u 08:09

Tržni centri ponovo otvaraju vrata

U sklopu popuštanja mera protiv epidemije virusa korona, tržni centri u Srbiji od danas mogu ponovo da rade od 6 do 22 časa, izuzev ugostiteljskih objekata u njima, kojima je omogućena samo šalterska prodaja hrane i pića. U naredbi ministra zdravlja Zlatibora Lončara, koja je juče objavljena u „Službenom glasniku”, navodi se da će na ulazu u tržne centre morati da bude vidno istaknuta korisna površina celog objekta odnosno prostora kao i broj osoba koje mogu da budu u njemu, uz obavezu posetilaca da nose zaštitne maske. „Zaposleni moraju nositi zaštitnu masku tokom rada, zajedničke prostorije i predmeti moraju se na svakih sat vremena dezinfikovati. U tržnim centrima mora biti određen korona redar koji je odgovoran za poštovanje mera nošenja maske, a ako objekat ima više ulaza i

Društvo

05.04.2021 u 12:06

Kad Crvena armija osvoji Mars

U jeku Drugog svetskog rata, Paju Patka u cik zore bajonetima bude nacistički vojnici. Odvode ga u fabriku municije na prinudni rad. Dok sklapa bezbrojne projektile, Paja je prinuđen da neprestano uzvikuje „zig hajl” pred sveprisutnim portretima Hitlera. Iscrpljen, pada u nesvest. A onda se probudi u svom krevetu, u pidžami u bojama američke zastave, shvativši da je sve bio samo košmar. U znak zahvalnosti, Paja zagrli minijaturnu repliku Kipa slobode na prozorskom simsu. Ovo je sažetak Diznijevog crtanog filma „Firerov lik” iz 1943. godine. Duga tradicija propagande u animiranom filmu seže upravo iz doba svetskih ratova. Kako za „Politiku” kaže Mina Sablić Papajić, dramaturškinja koja se bavi istorijom animiranog filma, jedno od prvih takvih ostvarenja bilo je „Potapanje Luzitanije” autora

Društvo

03.04.2021 u 20:21

Druženje sa Jevrejinom spaslo Dragutinov život

Izuzetno cenim vaš plemeniti trud da oživite sećanja na ove hrabre ljude i nadam se da ću svojim svedočanstvom dati svoj mali doprinos. Ovim rečima, čitateljka „Politike” Vesna Radmilović, prokomentarisala je serijal našeg lista o zarobljenicima Aprilskog rata. Ova germanistkinja, koja je radila kao prevodilac, a takođe je autor četiri rečnika, ispričala je za naše čitaoce priču o svom ocu Dragutinu Milovanoviću (1912–1984), konjičkom poručniku Jugoslovenske kraljevske vojske koji je takođe iskusio zatočeništvo u nemačkim logorima. „Moj otac Dragutin je završio Vojnu akademiju Kraljevine Jugoslavije. U okolini Zrenjanina, tadašnjeg Bečkereka, zarobljen je 1941. u Aprilskom ratu kao aktivni konjički poručnik, i tom prilikom je konj koga je jahao smrtno pogođen. Jedino što je oca u zarobljeništvu

Društvo

29.03.2021 u 18:14

Gužve na izletištima i u redovima za vakcinu

„Astra Zeneka” vakcinu protiv virusa korona su u našoj zemlji u toku vikenda primili zaposleni iz više od 1.500 kompanija, najviše iz Bosne i Hercegovine i Severne Makedonije, ali i iz Crne Gore, Albanije i sa Kosmeta, a ukupno se za imunizaciju u Srbiji prijavilo oko 8.500 poslovnih ljudi iz regiona, saopšteno je iz Privredne komore Srbije a preneo Tanjug. S druge strane, budući da su na pojedinim punktovima za vakcinaciju građani naše zemlje u istim redovima sa stranim državljanima čekali da prime cepivo, deo javnosti je stekao utisak da su na taj način neopravdano stvoreni redovi koji bi mogli negativno da utiču na epidemiološku situaciju. I pojedini lekari koji, doduše, nisu članovi Kriznog štaba, kritikovali su odluku da se stranci pozovu na imunizaciju u Srbiji, uz ocenu da je to

Društvo

28.03.2021 u 21:25

Časne sestre su injekcijama ubijale decu

O patnjama kozaračke dece ispričaću vam kroz ispovest mojih brata i sestre od strica, Slavka i Branke Lakobrije, koji su 1941. iz sela Miloševo Brdo kod Gradiške u današnjoj BiH odvedeni u logore Jadovno i Stara Gradiška. Ovim rečima, Beograđanka Radmila Ristić (88), rođena Lakobrija, počinje razgovor za „Politiku”, s namerom da doprinese brojnim svedočanstvima o ustaškim zločinima u Drugom svetskom ratu. Uoči tog oružanog sukoba, ona je kao osmogodišnja devojčica živela u Beogradu, s porodicom. Njen otac Stojan bio je šef montaže u firmi za ugradnju liftova koji su bili tražena roba, zbog izgradnje brojnih višespratnica. A onda je došlo bombardovanje 6. aprila 1941. i porodica Lakobrija odlazi kod rodbine u Bosnu. „Kao izbeglice smo iz Francuske ulice, gde smo živeli, otišli u Miloševo Brdo,

Алати за приступачност

Величина текста

Контраст

Обележавање линкова

Прилагођена читљивост

Autor: Dimitrije Bukvić