Четвртак, 18.06.2026.

Курсна листа

	Куп.	Прод.	Сред.
	117.03	117.74	117.39
	100.75	101.36	101.06
	127.21	127.98	127.59

Дигиталне читуље

Дигитално издање

Аутор: Димитрије Буквић

Друштво

22.03.2021 у 21:35

Ковид коло – шамар медицинским радницима

Да се питао Бранислав Тиодоровић, сви који су прекјуче заиграли „ковид коло” код споменика Стефану Немањи у Београду вероватно би били кривично гоњени. У истом дану кад је овај епидемиолог и члан Кризног штаба изнео став да би за кршење противепидемијских мера требало да се одговара по Кривичном законику, у главном граду је одржан протест против тих истих мера. Снимак играња кола на Савском тргу, којим је суботњи скуп окончан, изазвао је бројне негативне коментаре на друштвеним мрежама, што је разумљиво ако се има у виду да су болнице пуне, да се роје нови сојеви вируса корона и да лекари у „црвеним зонама” падају с ногу од посла. При том, окупљање заказано преко друштвених мрежа најављено је као симултани светски „народни протест против ковид диктатуре”, који је заиста истог дана

Друштво

22.03.2021 у 09:20

Исплаженим језиком до Нобела за Милеву Марић

Поводом стогодишњице од проглашења Алберта Ајнштајна за лауреата Нобелове награде за физику (1921), на друштвеним мрежама је покренута међународна кампања „Нобел за Милеву”. Циљ акције је да се Нобеловој фондацији и светској јавности укаже на неправедно заборављене заслуге које је за Ајнштајнова открића имала његова прва супруга, Српкиња Милева Марић. Кампању је покренула интернационална непрофитна организација „Inspiring Girls”, а у њој могу да учествују сви који на инстаграм, фејсбук или твитер налозима ове НВО поставе селфи с исплаженим језиком, уз ознаку „#NobelForMileva”. Поза за сликање је, наравно, преузета с најчувеније Ајнштајнове фотографије. У саопштењу достављеном „Политици”, организатори изражавају наду да ће ова акција резултирати можда и одлуком Нобеловог комитета да

Друштво

28.02.2021 у 19:24

Ја сам Дара из Јасеновца

Филм врсног редитеља Предрага Гаге Антонијевића, снимљен је на бази моје истините приче. Ја сам запамтила како су убили брутално, преда мном, ону жену која је сакрила злато у пунђи, мајка није могла да ми склони поглед иако је окренула моју главу ка кецељи. Та траума остала је трајно забележена, као и тренутак када су нас раздвојили од наше мајке и када су ми однели брата. Некада ме све те трауме буде ноћу. Имала сам среће. Спасила ме је Диана Обексер Будисављевић. Међутим, ни данас не знам судбину мога брата, јер смо били раздвојени. Можда и мој брат живи негде и не зна да је Србин, јер био је само беба.” Овим речима, Јелена Бухач Радојичић, која је као девојчица преживела ужасе јасеновачког логора, обратила се на конференцији за новинаре у организацији Удружења логораша Јасеновца.

Друштво

20.02.2021 у 20:58

Из немачког логора у југословенски затвор

Међу југословенским ратним заробљеницима из немачких логора било је и официра које је по повратку у Југославију дочекало – ново заточеништво. Такву судбину је имао и Стеван Стевко Живановић (1892–1979), командант инжењерије Прве армије у Априлском рату, човек колоритне биографије који је 14. и 15. априла 1941. са Немцима водио преговоре о условима примирја, које је претходило капитулацији. Такође, Живановић је пре Другог светског рата руководио изградњом Споменика незнаном јунаку на Авали, према идеји Ивана Мештровића, с којим је иначе био у контакту. Његов праунук Горан Илић за „Политику” каже да је Стеван после Априлског рата најпре био заробљеник у Оснабрику, где је по свој прилици имао улогу заменика команданта логора. „После ослобођења логора, свe са високим чиновима

Друштво

17.02.2021 у 09:38

Последња нада Југославије уочи Априлског рата био је СССР

Ако се зна да је Краљевина Срба, Хрвата и Словенаца настала 1918. а Совјетски Савез 1922. звучи чудно да су две државе дипломатске односе успоставиле тек јуна 1940. године. Одоцњењу су допринели шумови на везама између југословенске краљевине и „прве земље социјализма”, којима се бави нова књига историчара Александра Животића – „Московски гамбит: Југославија, СССР и продор Трећег рајха на Балкан 1938–1941”. Ову публикацију је управо објавила издавачка кућа „Клио” а њен аутор, професор на Филозофском факултету у Београду, каже за наш лист да су корен неслагања Београда и Москве била револуционарна дешавања из 1917. године. Тада је уместо царске Русије, која је у Првом светском рату пружала свесрдну помоћ Србији, настала нова, совјетска Русија. Њен излазак из рата ће за Београд

Друштво

25.01.2021 у 19:19

Другујемо 77 година

Више од седам и по деценија Вукашин Обреновић из Мајданпека дан почиње с „Политиком”. Откако је као осмогодишњак 1944. први пут завирио у наше новине, није престајао да се дружи с њима. Вуле, како га зову, у августу ће напунити 85 година. Репортажу о његовој љубави према „Политици” недавно је овековечила и борска телевизија која га је, сходно његовом читалачком стажу, прозвала најстаријим читаоцем најстаријег дневног листа на Балкану. Овај пензионисани професор историје и латинског језика каже да је његов отац још пре Другог светског рата био претплатник „Политике”. „Рођен сам 1936. у српској породици у Загребу. Мој отац Јован, родом с Баније, завршио је богословију. И шта би друго Србин у Хрватској читао, ако не ’Политику’. По избијању Другог светског рата пребегли смо у Србију.

Свет

24.01.2021 у 21:00

Бодигард меркелизма

Индивидуализам, популарност и природна духовитост разлози су због којих је Армин Лашет (59) прошле године, на карневалу у свом родном граду Ахену, примио признање „Медаља против смртне озбиљности”. Том приликом премијер Северне Рајне – Вестфалије и функционер Хришћанско-демократске уније (ЦДУ) промовисан је и у почасног карневалског витеза. Али, на позицији лидера ЦДУ, на коју је недавно изгласан, чекају га задаци који су, чини се, смртно озбиљни. Од њега се очекује да буде достојан настављач политике Ангеле Меркел, али и да је евентуално у септембру наследи на месту канцелара, после њене шеснаестогодишње владавине. Овог правника и католика описују као центристу. Залаже се за оснаживање ЕУ и бољу сарадњу са САД по питању трговине и климатских промена. Такође, према порталу „Политико”,

Друштво

18.01.2021 у 08:14

Део академика подржао Владимира Костића

Само дан после протеста у Београду, на којем је затражена смена председника Српске академије наука и уметности Владимира Костића због „антиуставних иступања” о Косову и Метохији у медијима, јуче је реаговало Одељење историјских наука САНУ. У саопштењу тог одељења осуђује се „читава хајка поводом нетачно интерпретираног интервјуа” Костића, са „закључцима који стварају уверење да академија ништа не ради у вези с питањима везаним за Косово и Метохију”. Уз оцену да се такви закључци заснивају „на намерном ширењу неистина или тоталном непознавању одговарајућег ангажовања САНУ”, саопштено је да „ниједна научна институција у нашој земљи није дала толики допринос у свестраном изучавању Косова и Метохије колико је то учинила и чини САНУ”. Тим поводом истиче се да је академија, свесна изузетног

Друштво

16.01.2021 у 20:15

Сећање на живот иза бодљикаве жице

Да ли због тога што се окончао капитулацијом, или зато што је трајао свега једанаест дана, Априлски рат је, чини се, прилично скрајнут у српској култури сећања. Оружани „блицкриг” сила Осовине, којем се Југословенска краљевска војска неуспешно супротставила, започео је 6. априла 1941. а завршен је већ 17. априла, окупацијом Краљевине Југославије и одвођењем њених војника у заробљеништво. Будући да се ове године навршава осам деценија од Априлског рата, „Политика” отпочиње серијал с намером да на основу историјских сведочанстава подсети на неке од бранилаца отаџбине. Започећемо га причом о Моши Мевораху, београдском Јеврејину чијим ће цртежима насталим у немачком заробљеништву 1941–1945 бити илустровани ови текстови. Како би прекратио дане заточеништва у Офлагу XIII-Б и Оснабрику,

Друштво

27.12.2020 у 22:00

Како је „Политика” вратила препис Душановог законика у Београд

Да није било „Политике”, један драгоцени примерак српског националног блага не би данас био у Београду, већ би вероватно освануо на полици неког немачког колекционара антиквитета. Реч је о Призренском рукопису Душановог законика из 16. века, вероватно најпотпунијем препису најзначајнијег српског средњовековног правног документа. Захваљујући нашем листу, рукопис који је у току Првог светског рата мистериозно нестао из Србије, враћен је 1934. године у Београд, и то из Немачке где је понуђен на продају у – једној тамошњој књижари. Заслуге за то припадају Лазару Лилићу, тадашњем новинару наше куће. Све је почело његовим чланком у „Политици” 12. новембра 1933. године у чијем је наслову обелодањено епохално откриће: „У Лајпцигу се продаје украдени рукопис Душановог законика”. Лилић је у

Претходна Следећа

1
2
3
4
5
6
7
8
9

Почетна / Димитрије Буквић

18.06.2026 у 08:12

Највећи напад украјинских снага на Москву, оборено око 180 дронова

18.06.2026 у 08:10

Украјински дрон разнео резервоар нафте у Москви

18.06.2026 у 08:00

Макрон угостио Трампа у Версају уз француске специјалитете

18.06.2026 у 07:59

Украјинске снаге заробиле праунука Леонида Брежњева

18.06.2026 у 07:48

Гана голом у петом минуту надокнаде савладала Панаму

18.06.2026 у 07:43

Вучић данас на спајању моста преко Дунава, потом са председником словеначког парламента и на изложби „Синхуе”