Kup.	Prod.	Sred.
117.04	117.74	117.39
101.55	102.16	101.86
127.15	127.91	127.53

Društvo

22.03.2021 u 21:35

Kovid kolo – šamar medicinskim radnicima

Da se pitao Branislav Tiodorović, svi koji su prekjuče zaigrali „kovid kolo” kod spomenika Stefanu Nemanji u Beogradu verovatno bi bili krivično gonjeni. U istom danu kad je ovaj epidemiolog i član Kriznog štaba izneo stav da bi za kršenje protivepidemijskih mera trebalo da se odgovara po Krivičnom zakoniku, u glavnom gradu je održan protest protiv tih istih mera. Snimak igranja kola na Savskom trgu, kojim je subotnji skup okončan, izazvao je brojne negativne komentare na društvenim mrežama, što je razumljivo ako se ima u vidu da su bolnice pune, da se roje novi sojevi virusa korona i da lekari u „crvenim zonama” padaju s nogu od posla. Pri tom, okupljanje zakazano preko društvenih mreža najavljeno je kao simultani svetski „narodni protest protiv kovid diktature”, koji je zaista istog

Društvo

22.03.2021 u 09:20

Isplaženim jezikom do Nobela za Milevu Marić

Povodom stogodišnjice od proglašenja Alberta Ajnštajna za laureata Nobelove nagrade za fiziku (1921), na društvenim mrežama je pokrenuta međunarodna kampanja „Nobel za Milevu”. Cilj akcije je da se Nobelovoj fondaciji i svetskoj javnosti ukaže na nepravedno zaboravljene zasluge koje je za Ajnštajnova otkrića imala njegova prva supruga, Srpkinja Mileva Marić. Kampanju je pokrenula internacionalna neprofitna organizacija „Inspiring Girls”, a u njoj mogu da učestvuju svi koji na instagram, fejsbuk ili tviter nalozima ove NVO postave selfi s isplaženim jezikom, uz oznaku „#NobelForMileva”. Poza za slikanje je, naravno, preuzeta s najčuvenije Ajnštajnove fotografije. U saopštenju dostavljenom „Politici”, organizatori izražavaju nadu da će ova akcija rezultirati možda i odlukom Nobelovog

Društvo

28.02.2021 u 19:24

Ja sam Dara iz Jasenovca

Film vrsnog reditelja Predraga Gage Antonijevića, snimljen je na bazi moje istinite priče. Ja sam zapamtila kako su ubili brutalno, preda mnom, onu ženu koja je sakrila zlato u punđi, majka nije mogla da mi skloni pogled iako je okrenula moju glavu ka kecelji. Ta trauma ostala je trajno zabeležena, kao i trenutak kada su nas razdvojili od naše majke i kada su mi odneli brata. Nekada me sve te traume bude noću. Imala sam sreće. Spasila me je Diana Obekser Budisavljević. Međutim, ni danas ne znam sudbinu moga brata, jer smo bili razdvojeni. Možda i moj brat živi negde i ne zna da je Srbin, jer bio je samo beba.” Ovim rečima, Jelena Buhač Radojičić, koja je kao devojčica preživela užase jasenovačkog logora, obratila se na konferenciji za novinare u organizaciji Udruženja logoraša Jasenovca.

Društvo

20.02.2021 u 20:58

Iz nemačkog logora u jugoslovenski zatvor

Među jugoslovenskim ratnim zarobljenicima iz nemačkih logora bilo je i oficira koje je po povratku u Jugoslaviju dočekalo – novo zatočeništvo. Takvu sudbinu je imao i Stevan Stevko Živanović (1892–1979), komandant inženjerije Prve armije u Aprilskom ratu, čovek koloritne biografije koji je 14. i 15. aprila 1941. sa Nemcima vodio pregovore o uslovima primirja, koje je prethodilo kapitulaciji. Takođe, Živanović je pre Drugog svetskog rata rukovodio izgradnjom Spomenika neznanom junaku na Avali, prema ideji Ivana Meštrovića, s kojim je inače bio u kontaktu. Njegov praunuk Goran Ilić za „Politiku” kaže da je Stevan posle Aprilskog rata najpre bio zarobljenik u Osnabriku, gde je po svoj prilici imao ulogu zamenika komandanta logora. „Posle oslobođenja logora, sve sa visokim činovima

Društvo

17.02.2021 u 09:38

Poslednja nada Jugoslavije uoči Aprilskog rata bio je SSSR

Ako se zna da je Kraljevina Srba, Hrvata i Slovenaca nastala 1918. a Sovjetski Savez 1922. zvuči čudno da su dve države diplomatske odnose uspostavile tek juna 1940. godine. Odocnjenju su doprineli šumovi na vezama između jugoslovenske kraljevine i „prve zemlje socijalizma”, kojima se bavi nova knjiga istoričara Aleksandra Životića – „Moskovski gambit: Jugoslavija, SSSR i prodor Trećeg rajha na Balkan 1938–1941”. Ovu publikaciju je upravo objavila izdavačka kuća „Klio” a njen autor, profesor na Filozofskom fakultetu u Beogradu, kaže za naš list da su koren neslaganja Beograda i Moskve bila revolucionarna dešavanja iz 1917. godine. Tada je umesto carske Rusije, koja je u Prvom svetskom ratu pružala svesrdnu pomoć Srbiji, nastala nova, sovjetska Rusija. Njen izlazak iz rata će za Beograd

Društvo

25.01.2021 u 19:19

Drugujemo 77 godina

Više od sedam i po decenija Vukašin Obrenović iz Majdanpeka dan počinje s „Politikom”. Otkako je kao osmogodišnjak 1944. prvi put zavirio u naše novine, nije prestajao da se druži s njima. Vule, kako ga zovu, u avgustu će napuniti 85 godina. Reportažu o njegovoj ljubavi prema „Politici” nedavno je ovekovečila i borska televizija koja ga je, shodno njegovom čitalačkom stažu, prozvala najstarijim čitaocem najstarijeg dnevnog lista na Balkanu. Ovaj penzionisani profesor istorije i latinskog jezika kaže da je njegov otac još pre Drugog svetskog rata bio pretplatnik „Politike”. „Rođen sam 1936. u srpskoj porodici u Zagrebu. Moj otac Jovan, rodom s Banije, završio je bogosloviju. I šta bi drugo Srbin u Hrvatskoj čitao, ako ne ’Politiku’. Po izbijanju Drugog svetskog rata prebegli smo u

Svet

24.01.2021 u 21:00

Bodigard merkelizma

Individualizam, popularnost i prirodna duhovitost razlozi su zbog kojih je Armin Lašet (59) prošle godine, na karnevalu u svom rodnom gradu Ahenu, primio priznanje „Medalja protiv smrtne ozbiljnosti”. Tom prilikom premijer Severne Rajne – Vestfalije i funkcioner Hrišćansko-demokratske unije (CDU) promovisan je i u počasnog karnevalskog viteza. Ali, na poziciji lidera CDU, na koju je nedavno izglasan, čekaju ga zadaci koji su, čini se, smrtno ozbiljni. Od njega se očekuje da bude dostojan nastavljač politike Angele Merkel, ali i da je eventualno u septembru nasledi na mestu kancelara, posle njene šesnaestogodišnje vladavine. Ovog pravnika i katolika opisuju kao centristu. Zalaže se za osnaživanje EU i bolju saradnju sa SAD po pitanju trgovine i klimatskih promena. Takođe, prema portalu

Društvo

18.01.2021 u 08:14

Deo akademika podržao Vladimira Kostića

Samo dan posle protesta u Beogradu, na kojem je zatražena smena predsednika Srpske akademije nauka i umetnosti Vladimira Kostića zbog „antiustavnih istupanja” o Kosovu i Metohiji u medijima, juče je reagovalo Odeljenje istorijskih nauka SANU. U saopštenju tog odeljenja osuđuje se „čitava hajka povodom netačno interpretiranog intervjua” Kostića, sa „zaključcima koji stvaraju uverenje da akademija ništa ne radi u vezi s pitanjima vezanim za Kosovo i Metohiju”. Uz ocenu da se takvi zaključci zasnivaju „na namernom širenju neistina ili totalnom nepoznavanju odgovarajućeg angažovanja SANU”, saopšteno je da „nijedna naučna institucija u našoj zemlji nije dala toliki doprinos u svestranom izučavanju Kosova i Metohije koliko je to učinila i čini SANU”. Tim povodom ističe se da je akademija,

Društvo

16.01.2021 u 20:15

Sećanje na život iza bodljikave žice

Da li zbog toga što se okončao kapitulacijom, ili zato što je trajao svega jedanaest dana, Aprilski rat je, čini se, prilično skrajnut u srpskoj kulturi sećanja. Oružani „blickrig” sila Osovine, kojem se Jugoslovenska kraljevska vojska neuspešno suprotstavila, započeo je 6. aprila 1941. a završen je već 17. aprila, okupacijom Kraljevine Jugoslavije i odvođenjem njenih vojnika u zarobljeništvo. Budući da se ove godine navršava osam decenija od Aprilskog rata, „Politika” otpočinje serijal s namerom da na osnovu istorijskih svedočanstava podseti na neke od branilaca otadžbine. Započećemo ga pričom o Moši Mevorahu, beogradskom Jevrejinu čijim će crtežima nastalim u nemačkom zarobljeništvu 1941–1945 biti ilustrovani ovi tekstovi. Kako bi prekratio dane zatočeništva u Oflagu XIII-B i Osnabriku,

Društvo

27.12.2020 u 22:00

Kako je „Politika” vratila prepis Dušanovog zakonika u Beograd

Da nije bilo „Politike”, jedan dragoceni primerak srpskog nacionalnog blaga ne bi danas bio u Beogradu, već bi verovatno osvanuo na polici nekog nemačkog kolekcionara antikviteta. Reč je o Prizrenskom rukopisu Dušanovog zakonika iz 16. veka, verovatno najpotpunijem prepisu najznačajnijeg srpskog srednjovekovnog pravnog dokumenta. Zahvaljujući našem listu, rukopis koji je u toku Prvog svetskog rata misteriozno nestao iz Srbije, vraćen je 1934. godine u Beograd, i to iz Nemačke gde je ponuđen na prodaju u – jednoj tamošnjoj knjižari. Zasluge za to pripadaju Lazaru Liliću, tadašnjem novinaru naše kuće. Sve je počelo njegovim člankom u „Politici” 12. novembra 1933. godine u čijem je naslovu obelodanjeno epohalno otkriće: „U Lajpcigu se prodaje ukradeni rukopis Dušanovog zakonika”. Lilić je

Алати за приступачност

Величина текста

Контраст

Обележавање линкова

Прилагођена читљивост

Autor: Dimitrije Bukvić