Понедељак, 22.06.2026.

Курсна листа

	Куп.	Прод.	Сред.
	117.04	117.75	117.39
	102.16	102.77	102.47
	126.3	127.06	126.68

Дигиталне читуље

Дигитално издање

Аутор: Ивана Албуновић

Економија

20.07.2016 у 22:00

Поскупљује свињско месо

Цена товљеника у последњих пет дана порасла је за 30 до 50 динара по килограму зато што је смањена понуда домаћих свиња. Кланичари су фармерима у Мачви плаћали и 185 динара за килограм „живе ваге” а овај велики обрт на тржишту (незапамћен последњих неколико година) ускоро би могао да доведе и до поскупљења свињског меса. Уколико се вртоглави раст откупне цене настави и достигне 200 динара, као што се очекује, то би несумњиво уздрмало цене меса и прерађевина у месарама и супермаркетима. По процени стручњака, свињетина би у том случају могла да поскупи и за четвртину. – Увоз товљеника је смањен у последња два месеца и то је повећало куповину од домаћих фармера. То су, нажалост, само велике фарме јер су многи мањи произвођачи изгубили битку са конкуренцијом – каже

Потрошач

17.07.2016 у 22:00

Како је оклеветана српска „чесмовача”

Замислите страног туристу како у хотелску собу неког од реномираних београдских хотела довлачи балоне воде за туширање и прање зуба како би избегао и најмањи контакт за небезбедном српском „чесмовачом”. Од „флаширане” воде се не одваја, зазире од испијања кафе у кафићима, а у ресторанима не наручује салату. И „кока-колу”, подразумева се, пије без леда, а воће не купује, ни под разно, јер како би га опрао. Отприлике их тако саветује агенција за најам смештаја „Ситибејс апартментс”, која је недавно направила листу европских држава у којима се не препоручује коришћење воде из локалних водовода јер је небезбедна. Како је пренео „Дејли мејл”, ова агенција водила се између осталог и препорукама Америчког центара за контролу и превенцију болести (ЦДЦ), креирајући мапе са којих се може

Економија

18.07.2016 у 09:05

Како банке зарађују и на туристичким аранжманима

Колико год да пресудну улогу у одабиру туристичког аранжмана игра цена толико је и важно обратити пажњу и која банка стоји иза туристичке агенције и по ком курсу ћемо платити резервацију. Ово је једна од битнијих ставки иако многи на то не обраћају пажњу, упозорава финансијски портал „Каматица”. Како објашњавају, туристичке агенције нису финансијске установа тако да самe не могу да одређују курс, већ користе курс банке у којој имају отворен рачун. Плаћa сe по продајном курсу на дан уплате који је увек већи од средњег или куповног курса. – Мало је оних који знају да се том приликом не обрачунава продајни курс, већ ефективни продајни курс који од њега може бити виши и 10 одсто – објашњава Душан Узелац, директор „Каматице”. Ефективни продајни курс је курс који се плаћа приликом

Економија

12.07.2016 у 08:30

Осигурање РФЗО-а не важи само у Грчкој

Републички фонд здравственог осигурања има уговоре са фондовима у двадесетак европских земаља, што великом броју грађана омогућава да у иностранству добију бесплатну лекарску помоћ у хитним случајевима. На овај начин може се избећи куповина полисе осигурања код приватних осигуравајућих кућа која четворочлану породицу, за десет дана одмора, кошта око 30 евра. Ову погодност ипак неће моћи да користи највећи број наших туриста на летовању у Грчкој. Омиљена морска дестинација и даље није на списку земаља са којима је Србија потписала споразум, сазнаје „Политика”. Али јесу и Црна Гора, Бугарска, Хрватска, Словенија, Македонија, па чак и Луксембург, Немачка, Аустрија и Турска... Због чега Србији није било у интересу да ту врсту договора има и са Грчком коју сваке летње сезоне посети више од

Економија

08.07.2016 у 22:00

Трговци дугују добављачима више него грађани банкама

Трговци на велико и мало прошле године остали су дужни добављачима око 6,4 милијарде евра. Количина новца која је на тај начин заробљена, и све озбиљније прети да угуши и то мало здравих предузећа, једнака је петини БДП-а Србије, односно свега што грађани и привреда створе за годину дана. Неизмирене обавезе трговаца према произвођачима нешто су веће и од укупног задужењу грађана Србије који, према последњим подацима, банкама дугују око 6, 2 милијарде евра. Према годишњем финансијском извештају Агенције за привредне регистре обавезе из пословања трговине на велико и мало биле су око 777,5 милијарди динара што је за седам одсто више него у 2014. години. Како су објаснили, ова ставка у извештају обухвата највећим делом обавезе према добављачима, те се слободно може рећи

Економија

06.07.2016 у 22:05

Скупи стамбени кредити без учешћа

На готово замрлом тржишту некретнина банке у Србији заиграле су на нову карту – неке од њих почеле су да рекламирају стамбене кредите без учешћа и осигурања код Националне корпорације што је за потенцијалне клијенте трошак и од неколико стотина евра. Иако камате на стамбене кредите никада нису биле ниже велико је питање да ли ће овакав приступ имати ефекта и значајније подстаћи грађане да подстанарски стаж замене статусом вишедеценијских дужника. Чак и уз овакве, само наизглед, примамљиве повољности банкари пропуштају да напомену да је хипотека и даље незаобилазна ставка, а камате и двоструко веће него када се позајмица узима уз обавезно учешће од 20 одсто и осигурање код НКОСК. Ево и рачунице из понуде једне банке за стамбени кредит од 30.000 евра са роком отплате на 30 година. Без

Потрошач

03.07.2016 у 22:00

После „брегзита” – који је кредит најмање зло

Кредити у динарима, и пре и после „брегзита”, најбезбеднији су избор за оне који намеравају да посегну за позајмицом, поручују финансијски стручњаци. Једноставно и златно правило је, кажу – задужујте се у валути у којој примате плату јер вас то ослобађа валутног ризика. Али и даље нико од банкара са сигурношћу не може да предвиди како ће се глобални економски потреси одразити на висину камате на динарске позајмице. А тек што су пале испод десет одсто (и то не свуда, ако се узму у обзир и други трошкови) и усталиле се на неком пристојнијем, нижем нивоу. – Зато дилеме нема: одабиром кредита који је индексиран у валуту у којој не зарађујемо представља својеврсну лутрију, а ми остајемо неми посматрачи – каже Душан Узелац, директор портала „Каматица”. Предност је и то, додаје, што

Економија

30.06.2016 у 19:01

Убијено 465 говеда заражених „афричким” вирусом

Због болести квргаве коже говеда у Србији је убијено 465 животиња, а тренутно постоји сумња да је још 70 грла заражено овим вирусом који је, до сада, погодио 12 општина у нашој земљи. Струњаци ипак тврде да је болест под контролом и да ће најпре у најугроженијим окрузима – Пчињском и Јабланичком бити вакцинисана сва говеда. Вакцинација је већ завршена у Босилеграду и Бујановцу. Саветник премијера за пољопривреду Драган Гламочић је, на састанку у Привредној комори Србије, поручио да морамо да будемо обазриви док не прође време инкубације и док не буду биле вакцинисане све животиње. Болест је тренутно, ако се изузму појединачни случајеви, локализована на југу земље али надлежни очекују да ће бити критично у наредних месец дана. Србија има на располагању 400.000 доза вакцина које

Економија

01.07.2016 у 10:30

Костић продаје Немцима бизнис са шећером

Постаје јасније због чега је Петар Матијевић недавно јавно упро прстом у Миодрага Костића и прозвао га због монопола на тржишту али и намере да свој бизнис са шећером прода неком од великих страних играча. Краљу меса, који такође узгаја десет одсто шећерне репе у Србији, засигурно се није случајно омакло када је рекао да се у пословним круговима већ увелико прича да ће Костићев „Суноко” ускоро бити продат немачкој или француској групацији. Предвидео је да ће то бити велики удар за домаће произвођаче репе али и за потрошаче који ће од тога добити само више цене увозног шећера. Да се Матијевићеве сумње сада обистињују потврђује и јучерашње кратко саопштења „МК групе” да је са аустријском „Аграном”, регионалним лидером у производњи шећера, потписан предуговор о стратешком партнерству. Ова

Економија

29.06.2016 у 08:05

Прелевмани остају ако ЕК да зелено светло

Влада Србије и даље је за преговарачким столом са представницима Европске комисије по питању продужетка, или укидања, прелевмана на увоз млека и млечних производе који су на снази до 1. јула. Од исхода тих разговора зависиће хоће ли домаћа млекарска индустрија моћи да рачуна на царинску заштиту и у наредних шест месеци. Уколико се то не догоди, тврде произвођачи, Србију би могли да преплаве европски вишкови јефтиног млека што би довело у питање опстанак домаће производње. Да ли је реално очекивати да ће ЕК (када се сада већ пита) напрасно променити мишљење и дати зелено светло за продужетак прелевмана који су уведени пре више од годину дана? Познато је до сада није била благонаклона и да је Србија више пута јавно упозорена да поштује одредбе ССП-а и „одблокира” увоз. Како за

Претходна Следећа

Почетна / Ивана Албуновић

22.06.2026 у 12:10

Фицу упућен позив да избегава сусрете са Зеленским

22.06.2026 у 12:08

Седница Скупштине Београд у четвртак, на дневном реду и предлог измене буџета Града

22.06.2026 у 12:05

у Поречу у експлозији плинске боце повређена старија женска особа

22.06.2026 у 12:03

Ронилац пронашао пиштољ на дну мора код Кавале

22.06.2026 у 12:02

Вучић: Још 2021. у Давосу сам схватио да ништа у будућности неће бити исто

22.06.2026 у 12:01

Ухапшена тројица осумњичених за кријумчарење миграната преко Дрине