Kup.	Prod.	Sred.
117.04	117.75	117.39
102.16	102.77	102.47
126.3	127.06	126.68

Ekonomija

20.07.2016 u 22:00

Poskupljuje svinjsko meso

Cena tovljenika u poslednjih pet dana porasla je za 30 do 50 dinara po kilogramu zato što je smanjena ponuda domaćih svinja. Klaničari su farmerima u Mačvi plaćali i 185 dinara za kilogram „žive vage” a ovaj veliki obrt na tržištu (nezapamćen poslednjih nekoliko godina) uskoro bi mogao da dovede i do poskupljenja svinjskog mesa. Ukoliko se vrtoglavi rast otkupne cene nastavi i dostigne 200 dinara, kao što se očekuje, to bi nesumnjivo uzdrmalo cene mesa i prerađevina u mesarama i supermarketima. Po proceni stručnjaka, svinjetina bi u tom slučaju mogla da poskupi i za četvrtinu. – Uvoz tovljenika je smanjen u poslednja dva meseca i to je povećalo kupovinu od domaćih farmera. To su, nažalost, samo velike farme jer su mnogi manji proizvođači izgubili bitku sa konkurencijom – kaže

Potrošač

17.07.2016 u 22:00

Kako je oklevetana srpska „česmovača”

Zamislite stranog turistu kako u hotelsku sobu nekog od renomiranih beogradskih hotela dovlači balone vode za tuširanje i pranje zuba kako bi izbegao i najmanji kontakt za nebezbednom srpskom „česmovačom”. Od „flaširane” vode se ne odvaja, zazire od ispijanja kafe u kafićima, a u restoranima ne naručuje salatu. I „koka-kolu”, podrazumeva se, pije bez leda, a voće ne kupuje, ni pod razno, jer kako bi ga oprao. Otprilike ih tako savetuje agencija za najam smeštaja „Sitibejs apartments”, koja je nedavno napravila listu evropskih država u kojima se ne preporučuje korišćenje vode iz lokalnih vodovoda jer je nebezbedna. Kako je preneo „Dejli mejl”, ova agencija vodila se između ostalog i preporukama Američkog centara za kontrolu i prevenciju bolesti (CDC), kreirajući mape sa kojih se može

Ekonomija

18.07.2016 u 09:05

Kako banke zarađuju i na turističkim aranžmanima

Koliko god da presudnu ulogu u odabiru turističkog aranžmana igra cena toliko je i važno obratiti pažnju i koja banka stoji iza turističke agencije i po kom kursu ćemo platiti rezervaciju. Ovo je jedna od bitnijih stavki iako mnogi na to ne obraćaju pažnju, upozorava finansijski portal „Kamatica”. Kako objašnjavaju, turističke agencije nisu finansijske ustanova tako da same ne mogu da određuju kurs, već koriste kurs banke u kojoj imaju otvoren račun. Plaća se po prodajnom kursu na dan uplate koji je uvek veći od srednjeg ili kupovnog kursa. – Malo je onih koji znaju da se tom prilikom ne obračunava prodajni kurs, već efektivni prodajni kurs koji od njega može biti viši i 10 odsto – objašnjava Dušan Uzelac, direktor „Kamatice”. Efektivni prodajni kurs je kurs koji se plaća

Ekonomija

12.07.2016 u 08:30

Osiguranje RFZO-a ne važi samo u Grčkoj

Republički fond zdravstvenog osiguranja ima ugovore sa fondovima u dvadesetak evropskih zemalja, što velikom broju građana omogućava da u inostranstvu dobiju besplatnu lekarsku pomoć u hitnim slučajevima. Na ovaj način može se izbeći kupovina polise osiguranja kod privatnih osiguravajućih kuća koja četvoročlanu porodicu, za deset dana odmora, košta oko 30 evra. Ovu pogodnost ipak neće moći da koristi najveći broj naših turista na letovanju u Grčkoj. Omiljena morska destinacija i dalje nije na spisku zemalja sa kojima je Srbija potpisala sporazum, saznaje „Politika”. Ali jesu i Crna Gora, Bugarska, Hrvatska, Slovenija, Makedonija, pa čak i Luksemburg, Nemačka, Austrija i Turska... Zbog čega Srbiji nije bilo u interesu da tu vrstu dogovora ima i sa Grčkom koju svake letnje sezone poseti

Ekonomija

08.07.2016 u 22:00

Trgovci duguju dobavljačima više nego građani bankama

Trgovci na veliko i malo prošle godine ostali su dužni dobavljačima oko 6,4 milijarde evra. Količina novca koja je na taj način zarobljena, i sve ozbiljnije preti da uguši i to malo zdravih preduzeća, jednaka je petini BDP-a Srbije, odnosno svega što građani i privreda stvore za godinu dana. Neizmirene obaveze trgovaca prema proizvođačima nešto su veće i od ukupnog zaduženju građana Srbije koji, prema poslednjim podacima, bankama duguju oko 6, 2 milijarde evra. Prema godišnjem finansijskom izveštaju Agencije za privredne registre obaveze iz poslovanja trgovine na veliko i malo bile su oko 777,5 milijardi dinara što je za sedam odsto više nego u 2014. godini. Kako su objasnili, ova stavka u izveštaju obuhvata najvećim delom obaveze prema dobavljačima, te se slobodno može reći

Ekonomija

06.07.2016 u 22:05

Skupi stambeni krediti bez učešća

Na gotovo zamrlom tržištu nekretnina banke u Srbiji zaigrale su na novu kartu – neke od njih počele su da reklamiraju stambene kredite bez učešća i osiguranja kod Nacionalne korporacije što je za potencijalne klijente trošak i od nekoliko stotina evra. Iako kamate na stambene kredite nikada nisu bile niže veliko je pitanje da li će ovakav pristup imati efekta i značajnije podstaći građane da podstanarski staž zamene statusom višedecenijskih dužnika. Čak i uz ovakve, samo naizgled, primamljive povoljnosti bankari propuštaju da napomenu da je hipoteka i dalje nezaobilazna stavka, a kamate i dvostruko veće nego kada se pozajmica uzima uz obavezno učešće od 20 odsto i osiguranje kod NKOSK. Evo i računice iz ponude jedne banke za stambeni kredit od 30.000 evra sa rokom otplate na 30

Potrošač

03.07.2016 u 22:00

Posle „bregzita” – koji je kredit najmanje zlo

Krediti u dinarima, i pre i posle „bregzita”, najbezbedniji su izbor za one koji nameravaju da posegnu za pozajmicom, poručuju finansijski stručnjaci. Jednostavno i zlatno pravilo je, kažu – zadužujte se u valuti u kojoj primate platu jer vas to oslobađa valutnog rizika. Ali i dalje niko od bankara sa sigurnošću ne može da predvidi kako će se globalni ekonomski potresi odraziti na visinu kamate na dinarske pozajmice. A tek što su pale ispod deset odsto (i to ne svuda, ako se uzmu u obzir i drugi troškovi) i ustalile se na nekom pristojnijem, nižem nivou. – Zato dileme nema: odabirom kredita koji je indeksiran u valutu u kojoj ne zarađujemo predstavlja svojevrsnu lutriju, a mi ostajemo nemi posmatrači – kaže Dušan Uzelac, direktor portala „Kamatica”. Prednost je i to, dodaje, što

Ekonomija

30.06.2016 u 19:01

Ubijeno 465 goveda zaraženih „afričkim” virusom

Zbog bolesti kvrgave kože goveda u Srbiji je ubijeno 465 životinja, a trenutno postoji sumnja da je još 70 grla zaraženo ovim virusom koji je, do sada, pogodio 12 opština u našoj zemlji. Strunjaci ipak tvrde da je bolest pod kontrolom i da će najpre u najugroženijim okruzima – Pčinjskom i Jablaničkom biti vakcinisana sva goveda. Vakcinacija je već završena u Bosilegradu i Bujanovcu. Savetnik premijera za poljoprivredu Dragan Glamočić je, na sastanku u Privrednoj komori Srbije, poručio da moramo da budemo obazrivi dok ne prođe vreme inkubacije i dok ne budu bile vakcinisane sve životinje. Bolest je trenutno, ako se izuzmu pojedinačni slučajevi, lokalizovana na jugu zemlje ali nadležni očekuju da će biti kritično u narednih mesec dana. Srbija ima na raspolaganju 400.000 doza

Ekonomija

01.07.2016 u 10:30

Kostić prodaje Nemcima biznis sa šećerom

Postaje jasnije zbog čega je Petar Matijević nedavno javno upro prstom u Miodraga Kostića i prozvao ga zbog monopola na tržištu ali i namere da svoj biznis sa šećerom proda nekom od velikih stranih igrača. Kralju mesa, koji takođe uzgaja deset odsto šećerne repe u Srbiji, zasigurno se nije slučajno omaklo kada je rekao da se u poslovnim krugovima već uveliko priča da će Kostićev „Sunoko” uskoro biti prodat nemačkoj ili francuskoj grupaciji. Predvideo je da će to biti veliki udar za domaće proizvođače repe ali i za potrošače koji će od toga dobiti samo više cene uvoznog šećera. Da se Matijevićeve sumnje sada obistinjuju potvrđuje i jučerašnje kratko saopštenja „MK grupe” da je sa austrijskom „Agranom”, regionalnim liderom u proizvodnji šećera, potpisan predugovor o strateškom

Ekonomija

29.06.2016 u 08:05

Prelevmani ostaju ako EK da zeleno svetlo

Vlada Srbije i dalje je za pregovaračkim stolom sa predstavnicima Evropske komisije po pitanju produžetka, ili ukidanja, prelevmana na uvoz mleka i mlečnih proizvode koji su na snazi do 1. jula. Od ishoda tih razgovora zavisiće hoće li domaća mlekarska industrija moći da računa na carinsku zaštitu i u narednih šest meseci. Ukoliko se to ne dogodi, tvrde proizvođači, Srbiju bi mogli da preplave evropski viškovi jeftinog mleka što bi dovelo u pitanje opstanak domaće proizvodnje. Da li je realno očekivati da će EK (kada se sada već pita) naprasno promeniti mišljenje i dati zeleno svetlo za produžetak prelevmana koji su uvedeni pre više od godinu dana? Poznato je do sada nije bila blagonaklona i da je Srbija više puta javno upozorena da poštuje odredbe SSP-a i „odblokira” uvoz. Kako za

Алати за приступачност

Величина текста

Контраст

Обележавање линкова

Прилагођена читљивост

Autor: Ivana Albunović