Kostić prodaje Nemcima biznis sa šećerom

Postaje jasnije zbog čega je Petar Matijević nedavno javno upro prstom u Miodraga Kostića i prozvao ga zbog monopola na tržištu ali i namere da svoj biznis sa šećerom proda nekom od velikih stranih igrača. Kralju mesa, koji takođe uzgaja deset odsto šećerne repe u Srbiji, zasigurno se nije slučajno omaklo kada je rekao da se u poslovnim krugovima već uveliko priča da će Kostićev „Sunoko” uskoro biti prodat nemačkoj ili francuskoj grupaciji. Predvideo je da će to biti veliki udar za domaće proizvođače repe ali i za potrošače koji će od toga dobiti samo više cene uvoznog šećera.

Da se Matijevićeve sumnje sada obistinjuju potvrđuje i jučerašnje kratko saopštenja „MK grupe” da je sa austrijskom „Agranom”, regionalnim liderom u proizvodnji šećera, potpisan predugovor o strateškom partnerstvu. Ova kompanija, koja već posluje u Bih, Rumuniji, Slovačkoj, Češkoj i Mađarskoj, inače je deo nemačkog šećernog giganta „Suedcukera” čije interesovanje za tržište šećera u Srbiji nije novost jer se još 2012. godine spekulisalo da ima nameru da privatizuje domaće šećerane.

Koliki bi bio udeo „MK grupe” u tom partnerstvu i da li se iza njega krije prodaja šećerana u Vrbasu, Pećincima i Kovačici (koje posluju u sastavu „Sunoka”) juče u ovoj kompaniji nisu hteli da komentarišu za „Politiku”. Kao obrazloženje ovog poslovnog poteza naveli su jedino da se „sledeće godine u Evropskoj uniji očekuju radikalne reforme u industriji šećera i ukidanje kvota tako da će samo najveći u ovom biznisu moći da obezbede opstanak”.

Vrlo brzo oglasila se i „Agrana” i otklonila dilemu o kakvom je zapravo poslu reč. Austrijski koncern za proizvodnju šećera, skroba i voća saopštio je da namerava da preuzme većinski deo kompanije „Sunoko” i da je sa vlasnicima, kompanijom „Agri Europe Cyprus”, već potpisano pismo o namerama. Potvrdili su za Tanjug da će im za realizaciju tog plana biti potrebno odobrenje nadležnih državnih institucija.

„Sunoko”, čija je godišnja proizvodnja oko 300.000 tona šećera, nedavno je podneo zahtev za odobrenje preuzimanje šećerane „Te-To” u Senti. Komisija za zaštitu konkurencije je očigledno, zaključila da postoji mogućnost da dođe do poremećaja na tržištu šećera i otvorila ispitni postupak.

Matijević, koji ima svoj interes u sprečavanju monopola u ovoj industriji, upozorio je da bi proizvođači repe, ako Komisija to dozvoli, bili u još goroj poziciji nego što su sada. To što je sa Kostićem čak pravio konzorcijum za privatizaciju PKB-a i bio u dobrim poslovnim odnosima nije ga sprečilo da za naš list obelodani da „svoju repu odavno njemu ne prodaje već grčkom „Heleniku” koji nudi za 20 odsto bolju cenu”. „Helenik” je inače trenutno jedini Kostićev konkurent na tržištu Srbije.

Miodrag Kostić je 2002. godine kupio za tri evra šećerane u Baču, Kovačici i Pećincima, u vreme kada je na vlasti bila Demokratska stranka za koju je važio kao glavni finansijer. Privatizacija šećerana našla se na spisku jedne od 24 sporne privatizacije, a bio je umešan i u prepakivanje šećera i plasman na tržište EU.

Branislav Gulan, agroekonomski analitičar, kaže da je ovakav Kostićev potez bio očekivan zbog toga što se gase šećerane u Evropi i prelaze na proizvodnju šećera od trske, koja se uvozi, a šećer je mnogo jeftini. Poslednjih deset godina u Evropi je ugašeno više od 150 šećerana.

– Šećerana u Baču je, u međuvremenu zatvorena i oprema preneta u pogone u Vrbasu, odakle je inače Kostić rodom i odakle je započeo svoj privatni biznis – kaže Gulan. On kaže da je ove godine u Srbiji zasejano za 25 odsto više repe nego prošle godine, ali to je i dalje manje od onoga što imamo šanse da posejemo i preradimo. Inače u regularnim uslovima i poštovanju ugovora sa seljacima najviše se isplati biznis u proizvodnji šećerne repe.

U Komisiji za zaštitu konkurencije juče su rekli da nemaju komentar o pregovorima koje „MK grupa” vodi o prodaji svoje firme, podsećajući da je u toku ispitni postupak o preuzimanju „Te-To Senta” i da će postupak biti okončan, u zakonskom roku, do 16. septembra. Ako „Agrana” u međuvremenu potpiše ugovor sa „Sunokom” oni će biti u obavezi da u roku od 15 dana podnesu zahtev za odobrenje koncentracije, odnosno spajanje.