Петак, 19.06.2026.

Курсна листа

	Куп.	Прод.	Сред.
	117.05	117.75	117.4
	102.44	103.06	102.75
	126.63	127.4	127.01

Дигиталне читуље

Дигитално издање

Аутор: Дарко Пејовић

Друштво

19.06.2022 у 18:08

Таласи миграција тек ће плавити Европу

Више од 100 милиона људи тренутно је у избеглиштву или расељеништву, што је последица ратова, прогона и насиља сваке врсте. Бежећи од последица климатских промена, од суше и глади, у наредне две године њима ће се придружити десетине милиона људи са Блиског и Средњег истока, из сахарске Африке, Пакистана, Бангладеша, Авганистана... Та популација ће хрлити ка Европи у потрази за бољим животом. Сукоб у Украјини засенио је ову драматичну слику, којој је и сам умногоме допринео, каже у разговору за „Политику” Владимир Цуцић, комесар за избеглице и миграције Републике Србије. Како истиче, овогодишњи Светски дан избеглица, 20. јун, дочекујемо с никад поразнијим бројкама и суморнијим перспективама. „Рат у Украјини је као камен бачен у воду, ко зна колико ће се концентричних кругова одатле

Друштво

12.06.2022 у 21:02

Заборављени праведник Богдан Рашковић

„О Јасеновцу је за протеклих 75 година објављено више од 3.500 радова различитог квалитета и обима и две-три десетине квазиисторијских текстова у Хрватској. О Лоборграду нема радова српских историчара и публициста.” Ова напомена историчара Вељка Ђурића Мишине, аутора зборника „Лоборград”, уједно је и најбоља потврда оправданости објављивања архивске грађе, која баца светло на логор у Независној држави Хрватској, у коме су биле заточене и Српкиње, од новорођенчади до старица. А то је само један од сазнајних слојева које нуди ова укоричена ризница аутентичних сведочења, уз бројне друге чињенице и питања која отвара. Најважније од свих је – зашто је сабирни логор за жене и децу, који се налазио на седамдесетак километара северно од Загреба, до данас остао ван фокуса овдашњих

Друштво

30.05.2022 у 09:09

Машине новог доба траже инжењере другачијег кова

Актуелна деценија означена је као десетлеће афирмације паметних машина, оспособљених да на основу мноштва података самостално доносе одлуке. Осмишљавање и конструисање такo сложених хардверско-софтверских „организама” пред инжењерску струку поставља коренито другачије захтеве. Тим изазовима била је посвећена 10. Међународна конференција „Истраживање и развој машинских елемената – ИРМЕС 2022”. Домаћин скупа био је Машински факултет БУ, а организатор Катедра за опште машинске конструкције и Асоцијација за пројектовање, елементе и конструкције (АДЕКО), уз подршку Инжењерске коморе Србије и компаније „Месер”. „Дигитализацији производње мора да се прилагоди читав систем, од факултетске наставе преко научноистраживачког рада и међународне размене знања, до сарадње с привредом”,

Друштво

22.05.2022 у 21:18

Паметним машинама ништа није смешно

Могу ли машине да размишљају – питање је које дуже од седам деценија заокупља истраживаче на пољу вештачке интелигенције. Тој интригантној теми било је посвећено научнопопуларно предавање „Машине попут нас”, које је у Студентском културном центру одржала Јелена Марковић, асистент на Математичком факултету БУ и професор Рачунарске гимназије у Београду. Тест којим би се утврдило да ли је рачунар досегао способност мишљења формулисао је 1950. Ален Тјуринг, британски математичар и зачетник модерне информатике. Поједностављено речено, Тјурингов тест положиће компјутерски програм који током текстуалне конверзације на различите теме успе да превари испитиваче, односно да их увери како комуницирају са човеком, а не с машином. „Ако машина уме да реши неки тежак комбинаторни проблем, који

Друштво

15.05.2022 у 23:02

У Србију ушло 7.000 Украјинаца

Од свих недаћа које из ратног епицентра у Украјини попут цунамија преплављују Европу, наша земља за сада најмање трпи последице великог избегличког таласа. Од око шест милиона људи који су од почетка руске војне акције напустили Украјину, у Србију је стигло нешто мање од 7.000. Тачније, толико их је у минулих два и по месеца пријавило боравак, али многи су у међувремену продужили избегличку одисеју ка неком од одредишта у Западној Европи. Према подацима МУП-а, у приватном смештају регистровано је око 2.000 избеглица из Украјине. Има их широм Србије – мањи број је у изнајмљеним становима, док је већина одсела код рођака или пријатеља. Комесаријат се стара и о 69 Украјинаца колико их је тренутно у објекту ургентног прихвата у Врању, намењеног искључиво за избеглице из ове земље.

Друштво

08.05.2022 у 19:30

Анђео из Ораховца пева на Црвеном тргу

На прослави 9. маја, Дана победе над фашизмом, данас ће у Москви наступити и дванаестогодишња Павлина Радовановић из Ораховца, српске енклаве на Косову и Метохији. У 16 часова по московском времену ова задивљујуће надарена девојчица анђеоског гласа ће на централној позорници „Бесмртног пука”, у краљевскоплавој дугој хаљини, отпевати песму „Русија, бољшаја, велика”. Половина текста ће бити на руском, а половина на српском језику. У поворци „Бесмртног пука” на Црвеном тргу биће ношене и фотографије Дејана Вечевића, Александра Мицића и Александра Мајмаревића, првих жртава такозване ОВК и НАТО бомбардовања у Великој Хочи и Ораховцу. Павлина је с мајком Велинком у Москву отпутовала у петак. Био је то њен први лет авионом. Док су обилазили центар града уочи јучерашње генералне

Друштво

08.05.2022 у 17:00

Најтужнији Дан победе

Oд завршетка Другог светског рата наовамо није било тужнијег Дана победе. Руси и Украјинци данас су у крвавом сукобу, а та два народа су, управо овим редоследом, положила највише живота у борби против фашизма. Тиме је сјај тог звезданог тренутка заједничке историје вероватно заувек потамнео. Баш као што је и задуго срозан углед руске војске, која је пре 77 година спасла свет од великог зла, каже за „Политику” проф. др Предраг Марковић, директор Института за савремену историју. Пошто је уобичајено да се поводом значајних историјских датума повлаче паралеле са садашњошћу, какве поруке и поуке очекујете овог 9. маја, на Дан победе над фашизмом и Дан Европе? Претпостављам да ће Руси рећи како опет воде борбу против нацизма, а Запад ће наставити с тенденциозним изједначавањем руске

Политика

17.04.2022 у 16:56

Не смемо да пресечемо везу с Русијом

Русиja мора што пре да приведе крају војну операцију у Украјини, односно да досегне минимум постављених циљева и да онда предложи услове за склапање мира. Такође, нужно је да осмисли како да се заштити од тешких губитака у тоталном економском рату, који Запад са САД на челу води против ње. Америка све маневре у том правцу покушава да осујети, претећи свим и свачим државама које су наклоњене Русији, чега ни Србија није поштеђена. Против Москве је поведен и тотални дипломатски рат – уз масовно протеривање особља руских амбасада у земљама Европске уније, а главни удар иде преко Уједињених нација, каже Владислав Јовановић, некадашњи министар иностраних послова СР Југославије у два мандата, амбасадор у УН и дипломата с вишедеценијским искуством. Што брже окончање рата у Украјини жеља је

Друштво

28.03.2022 у 20:57

Гљиве и инсекти против пластичног отпада

У албуму апокалиптичних слика глобалног загађења међу најупечатљивијима су оне које приказују непрегледне депоније и огромна острва пластичног отпада која плутају океанима. Током разградње која траје стотинама година пластика се круни и распада на честице које се називају микропластика. Те „опиљке” ветрови разносе, кроз испаравање се дижу у атмосферу, а киша их потом враћа на тло. Многим воденим животињама и птицама микропластика улази у ланац исхране, а тога посредно није поштеђен ни човек. Без претеривања, могло би се рећи да пластику и дишемо и једемо... Ова „велика микроопасност” по живи свет тек одскора је у фокусу науке и екологије. У наредне три године њоме ће се бавити и деветочлани тим наших истраживача окупљених око пројекта ЕМИПЛАСТ, чију реализацију

Регион

14.03.2022 у 12:05

За Сарајево сам претња по безбедност

Милошу Ковићу, професору на Одељењу за историју Филозофског факултета у Београду, припадници Граничне полиције БиХ у суботу су забранили улазак у Босну и Херцеговину. Професор Ковић је јуче за „Политику” рекао како могу да му спрече улазак на тло БиХ и Републике Српске, али да не могу да спрече слободан проток идеја. Реаговао је и српски члан Председништва БиХ Милорад Додик, који је забрану уласка у БиХ професору Београдског универзитета окарактерисао као напад на Републику Српску и српски народ и „класични покушај дизања међунационалних тензија”. Бошњачки члан Председништва БиХ Шефик Џаферовић потврдио је јуче да је одлуку о забрани уласка донела Обавештајно-безбедносна агенција (ОБА). Професор Ковић је за наш лист испричао да је прекјуче нешто после 16 часова, с колегом са

Претходна Следећа

Почетна / Дарко Пејовић

19.06.2026 у 12:20

На Камчатки јутрос више од 10 земљотреса

19.06.2026 у 12:17

Председник Јужне Кореје: Морамо истражити пропусте на изборима, бес грађана је оправдан

19.06.2026 у 12:15

Чешка ни ове године неће испунити НАТО минимум за војну потрошњу

19.06.2026 у 12:12

Одбојкашице максималне против Доминиканске Републике у ЛН

19.06.2026 у 12:04

Сакс: Србија је у праву што сарађује са Кином упркос притисцима Запада

19.06.2026 у 12:03

Тужилаштво: Радник Линглонга страдао због непоштовања правила рада