Kup.	Prod.	Sred.
117.05	117.75	117.4
102.44	103.06	102.75
126.63	127.4	127.01

Društvo

19.06.2022 u 18:08

Više od 100 miliona ljudi trenutno je u izbeglištvu ili raseljeništvu, što je posledica ratova, progona i nasilja svake vrste. Bežeći od posledica klimatskih promena, od suše i gladi, u naredne dve godine njima će se pridružiti desetine miliona ljudi sa Bliskog i Srednjeg istoka, iz saharske Afrike, Pakistana, Bangladeša, Avganistana... Ta populacija će hrliti ka Evropi u potrazi za boljim životom. Sukob u Ukrajini zasenio je ovu dramatičnu sliku, kojoj je i sam umnogome doprineo, kaže u razgovoru za „Politiku” Vladimir Cucić, komesar za izbeglice i migracije Republike Srbije. Kako ističe, ovogodišnji Svetski dan izbeglica, 20. jun, dočekujemo s nikad poraznijim brojkama i sumornijim perspektivama. „Rat u Ukrajini je kao kamen bačen u vodu, ko zna koliko će se koncentričnih krugova

Društvo

12.06.2022 u 21:02

Zaboravljeni pravednik Bogdan Rašković

„O Jasenovcu je za proteklih 75 godina objavljeno više od 3.500 radova različitog kvaliteta i obima i dve-tri desetine kvaziistorijskih tekstova u Hrvatskoj. O Loborgradu nema radova srpskih istoričara i publicista.” Ova napomena istoričara Veljka Đurića Mišine, autora zbornika „Loborgrad”, ujedno je i najbolja potvrda opravdanosti objavljivanja arhivske građe, koja baca svetlo na logor u Nezavisnoj državi Hrvatskoj, u kome su bile zatočene i Srpkinje, od novorođenčadi do starica. A to je samo jedan od saznajnih slojeva koje nudi ova ukoričena riznica autentičnih svedočenja, uz brojne druge činjenice i pitanja koja otvara. Najvažnije od svih je – zašto je sabirni logor za žene i decu, koji se nalazio na sedamdesetak kilometara severno od Zagreba, do danas ostao van fokusa ovdašnjih

Društvo

30.05.2022 u 09:09

Mašine novog doba traže inženjere drugačijeg kova

Aktuelna decenija označena je kao desetleće afirmacije pametnih mašina, osposobljenih da na osnovu mnoštva podataka samostalno donose odluke. Osmišljavanje i konstruisanje tako složenih hardversko-softverskih „organizama” pred inženjersku struku postavlja korenito drugačije zahteve. Tim izazovima bila je posvećena 10. Međunarodna konferencija „Istraživanje i razvoj mašinskih elemenata – IRMES 2022”. Domaćin skupa bio je Mašinski fakultet BU, a organizator Katedra za opšte mašinske konstrukcije i Asocijacija za projektovanje, elemente i konstrukcije (ADEKO), uz podršku Inženjerske komore Srbije i kompanije „Meser”. „Digitalizaciji proizvodnje mora da se prilagodi čitav sistem, od fakultetske nastave preko naučnoistraživačkog rada i međunarodne razmene znanja, do saradnje s privredom”,

Društvo

22.05.2022 u 21:18

Pametnim mašinama ništa nije smešno

Mogu li mašine da razmišljaju – pitanje je koje duže od sedam decenija zaokuplja istraživače na polju veštačke inteligencije. Toj intrigantnoj temi bilo je posvećeno naučnopopularno predavanje „Mašine poput nas”, koje je u Studentskom kulturnom centru održala Jelena Marković, asistent na Matematičkom fakultetu BU i profesor Računarske gimnazije u Beogradu. Test kojim bi se utvrdilo da li je računar dosegao sposobnost mišljenja formulisao je 1950. Alen Tjuring, britanski matematičar i začetnik moderne informatike. Pojednostavljeno rečeno, Tjuringov test položiće kompjuterski program koji tokom tekstualne konverzacije na različite teme uspe da prevari ispitivače, odnosno da ih uveri kako komuniciraju sa čovekom, a ne s mašinom. „Ako mašina ume da reši neki težak kombinatorni problem,

Društvo

15.05.2022 u 23:02

U Srbiju ušlo 7.000 Ukrajinaca

Od svih nedaća koje iz ratnog epicentra u Ukrajini poput cunamija preplavljuju Evropu, naša zemlja za sada najmanje trpi posledice velikog izbegličkog talasa. Od oko šest miliona ljudi koji su od početka ruske vojne akcije napustili Ukrajinu, u Srbiju je stiglo nešto manje od 7.000. Tačnije, toliko ih je u minulih dva i po meseca prijavilo boravak, ali mnogi su u međuvremenu produžili izbegličku odiseju ka nekom od odredišta u Zapadnoj Evropi. Prema podacima MUP-a, u privatnom smeštaju registrovano je oko 2.000 izbeglica iz Ukrajine. Ima ih širom Srbije – manji broj je u iznajmljenim stanovima, dok je većina odsela kod rođaka ili prijatelja. Komesarijat se stara i o 69 Ukrajinaca koliko ih je trenutno u objektu urgentnog prihvata u Vranju, namenjenog isključivo za izbeglice iz

Društvo

08.05.2022 u 19:30

Anđeo iz Orahovca peva na Crvenom trgu

Na proslavi 9. maja, Dana pobede nad fašizmom, danas će u Moskvi nastupiti i dvanaestogodišnja Pavlina Radovanović iz Orahovca, srpske enklave na Kosovu i Metohiji. U 16 časova po moskovskom vremenu ova zadivljujuće nadarena devojčica anđeoskog glasa će na centralnoj pozornici „Besmrtnog puka”, u kraljevskoplavoj dugoj haljini, otpevati pesmu „Rusija, boljšaja, velika”. Polovina teksta će biti na ruskom, a polovina na srpskom jeziku. U povorci „Besmrtnog puka” na Crvenom trgu biće nošene i fotografije Dejana Večevića, Aleksandra Micića i Aleksandra Majmarevića, prvih žrtava takozvane OVK i NATO bombardovanja u Velikoj Hoči i Orahovcu. Pavlina je s majkom Velinkom u Moskvu otputovala u petak. Bio je to njen prvi let avionom. Dok su obilazili centar grada uoči jučerašnje generalne

Društvo

08.05.2022 u 17:00

Najtužniji Dan pobede

Od završetka Drugog svetskog rata naovamo nije bilo tužnijeg Dana pobede. Rusi i Ukrajinci danas su u krvavom sukobu, a ta dva naroda su, upravo ovim redosledom, položila najviše života u borbi protiv fašizma. Time je sjaj tog zvezdanog trenutka zajedničke istorije verovatno zauvek potamneo. Baš kao što je i zadugo srozan ugled ruske vojske, koja je pre 77 godina spasla svet od velikog zla, kaže za „Politiku” prof. dr Predrag Marković, direktor Instituta za savremenu istoriju. Pošto je uobičajeno da se povodom značajnih istorijskih datuma povlače paralele sa sadašnjošću, kakve poruke i pouke očekujete ovog 9. maja, na Dan pobede nad fašizmom i Dan Evrope? Pretpostavljam da će Rusi reći kako opet vode borbu protiv nacizma, a Zapad će nastaviti s tendencioznim izjednačavanjem ruske

Politika

17.04.2022 u 16:56

Ne smemo da presečemo vezu s Rusijom

Rusija mora što pre da privede kraju vojnu operaciju u Ukrajini, odnosno da dosegne minimum postavljenih ciljeva i da onda predloži uslove za sklapanje mira. Takođe, nužno je da osmisli kako da se zaštiti od teških gubitaka u totalnom ekonomskom ratu, koji Zapad sa SAD na čelu vodi protiv nje. Amerika sve manevre u tom pravcu pokušava da osujeti, preteći svim i svačim državama koje su naklonjene Rusiji, čega ni Srbija nije pošteđena. Protiv Moskve je poveden i totalni diplomatski rat – uz masovno proterivanje osoblja ruskih ambasada u zemljama Evropske unije, a glavni udar ide preko Ujedinjenih nacija, kaže Vladislav Jovanović, nekadašnji ministar inostranih poslova SR Jugoslavije u dva mandata, ambasador u UN i diplomata s višedecenijskim iskustvom. Što brže okončanje rata u Ukrajini želja je

Društvo

28.03.2022 u 20:57

Gljive i insekti protiv plastičnog otpada

U albumu apokaliptičnih slika globalnog zagađenja među najupečatljivijima su one koje prikazuju nepregledne deponije i ogromna ostrva plastičnog otpada koja plutaju okeanima. Tokom razgradnje koja traje stotinama godina plastika se kruni i raspada na čestice koje se nazivaju mikroplastika. Te „opiljke” vetrovi raznose, kroz isparavanje se dižu u atmosferu, a kiša ih potom vraća na tlo. Mnogim vodenim životinjama i pticama mikroplastika ulazi u lanac ishrane, a toga posredno nije pošteđen ni čovek. Bez preterivanja, moglo bi se reći da plastiku i dišemo i jedemo... Ova „velika mikroopasnost” po živi svet tek odskora je u fokusu nauke i ekologije. U naredne tri godine njome će se baviti i devetočlani tim naših istraživača okupljenih oko projekta EMIPLAST, čiju realizaciju

Region

14.03.2022 u 12:05

Za Sarajevo sam pretnja po bezbednost

Milošu Koviću, profesoru na Odeljenju za istoriju Filozofskog fakulteta u Beogradu, pripadnici Granične policije BiH u subotu su zabranili ulazak u Bosnu i Hercegovinu. Profesor Ković je juče za „Politiku” rekao kako mogu da mu spreče ulazak na tlo BiH i Republike Srpske, ali da ne mogu da spreče slobodan protok ideja. Reagovao je i srpski član Predsedništva BiH Milorad Dodik, koji je zabranu ulaska u BiH profesoru Beogradskog univerziteta okarakterisao kao napad na Republiku Srpsku i srpski narod i „klasični pokušaj dizanja međunacionalnih tenzija”. Bošnjački član Predsedništva BiH Šefik Džaferović potvrdio je juče da je odluku o zabrani ulaska donela Obaveštajno-bezbednosna agencija (OBA). Profesor Ković je za naš list ispričao da je prekjuče nešto posle 16 časova, s kolegom sa

Алати за приступачност

Величина текста

Контраст

Обележавање линкова

Прилагођена читљивост

Autor: Darko Pejović