U Srbiju ušlo 7.000 Ukrajinaca

Od svih nedaća koje iz ratnog epicentra u Ukrajini poput cunamija preplavljuju Evropu, naša zemlja za sada najmanje trpi posledice velikog izbegličkog talasa. Od oko šest miliona ljudi koji su od početka ruske vojne akcije napustili Ukrajinu, u Srbiju je stiglo nešto manje od 7.000. Tačnije, toliko ih je u minulih dva i po meseca prijavilo boravak, ali mnogi su u međuvremenu produžili izbegličku odiseju ka nekom od odredišta u Zapadnoj Evropi.

Prema podacima MUP-a, u privatnom smeštaju registrovano je oko 2.000 izbeglica iz Ukrajine. Ima ih širom Srbije – manji broj je u iznajmljenim stanovima, dok je većina odsela kod rođaka ili prijatelja. 

Komesarijat se stara i o 69 Ukrajinaca koliko ih je trenutno u objektu urgentnog prihvata u Vranju, namenjenog isključivo za izbeglice iz ove zemlje. U ovom kompletno renoviranom centru može da se smesti do 150 ljudi. Na raspolaganju su im dvokrevetne, trokrevetne i višekrevetne sobe (ukoliko su porodice brojnije), trpezarija, dnevni boravak, dečji kutak, ambulanta, internet...

„U našem objektu u Vranju obezbeđena im je ishrana, zdravstvena zaštita, psihološka podrška, higijenski artikli, garderoba. Organizujemo im obrazovne i zabavne programe, obilaske znamenitosti u gradu i okolini”, kaže Svetlana Palić, portparol Komesarijata za izbeglice i migracije.

U Vranju je smešteno 48 žena, dvojica muškaraca i devetnaestoro dece, od kojih 13 ide u osnovnu školu, dvoje u srednju, a jednoj devojčici omogućeno je da onlajn prati nastavu u svojoj školi u Ukrajini.

„Osnovcima su njihovi vršnjaci priredili priredbu dobrodošlice, a jedan od naših učenika pozvao je na proslavu rođendana svu decu iz centra, što je s oduševljenjem prihvaćeno”, ističe naša sagovornica. Kako naglašava, komesarijat širom Srbije posebnu pažnju posvećuje deci i školarcima iz Ukrajine. Obezbeđeni su im udžbenici i sav potreban pribor, a gde god je moguće, uključuju se i u vannastavne i sportske aktivnosti koje su imali i kod kuće.

 Za pomoć i podršku izbeglima i porodicama koje im pružaju utočište od prvog dana krize non-stop je dežuran telefon 064/828-3171 i imejl adresa [email protected]. Na graničnim prelazima prema Bugarskoj, Rumuniji i Mađarskoj raspoređeni su timovi komesarijata, koji Ukrajincima u tranzitu dele pakete s hranom i osveženjem za nastavak puta, kao i liflete s korisnim informacijama, ukoliko nameravaju da ostanu u našoj zemlji.

U službu nevoljnika koji su napustili domovinu svoje kapicitete stavilo je i predstavništvo UNHCR-a u Srbiji. Otvorena je internet stranica https://help.unhcr.org/serbia/important-advice/, s mnoštvom korisnih saveta za ukrajinske izbeglice, a za one koji žele direktan kontakt uspostavljen je dežurni telefon +381/63-432-499 i imejl [email protected]. Takođe, kancelarija intenzivno sarađuje s republičkim Komesarijatom za izbeglice i migracije, MUP-om, ministarstvima zaduženim za socijalna i obrazovna pitanja i drugim relevantnim državnim institucijama. Značajan doprinos u zajedničkom odgovoru na izbegličku krizu pružaju i partneri UNHCR-a iz nevladinog sektora, u vidu besplatne pravne i psihosocijalne pomoći, prevodilačkih usluga i posredovanja u prevladavanju kulturoloških razlika.

„Srbija je tokom devedesetih i 2015. godine pokazala visok stepen solidarnosti sa izbeglicama i iz regiona i iz drugih delova sveta, zbog čega je često navođena kao primer dobre prakse. Veoma je važno da svi zajedno pokažemo saosećajnost s ljudima koji su prisilno napustili svoje domove, bez obzira na to da li dolaze iz Sirije, Avganistana, Ukrajine ili bilo koje druge zemlje”, ističu u UNHCR-u Srbija.

Organizaciono i terensko iskustvo koje je predstavništvo UNHCR-a steklo tokom 45 godina delovanja na ovim prostorima sada je došlo do punog izražaja. Gotovo četvrtina osoblja poslata je u Ženevu i zemlje u kojima su prvi prihvatni punktovi za izbeglice, kako bi pomogli u što efikasnijem pružanju pomoći. A Frančeski Boneli, šefici ogranka UNHCR-a u Srbiji, poverena je misija da u Moldaviji uspostavi kancelariju Visokog komesarijata Ujedinjenih nacija za izbeglice.

Skraćen postupak za isprave, zdravstvenu zaštitu, zaposlenje...

Vlada Republike Srbije usvojila je sredinom marta Odluku o pružanju privremene zaštite raseljenim licima koja dolaze iz Ukrajine, s rokom važenja do 18. marta 2023. Time im je omogućeno da po skraćenom postupku dobiju pravo na boravak, lične isprave, obrazovanje i zdravstvenu zaštitu, kao i mogućnost da se zaposle. Osim ovog pravnog gesta podrške, Vlada Srbije je pre desetak dana saopštila da će iz budžeta biti izdvojeno tri miliona evra za decu i izbegle iz Ukrajine, ali i interno raseljene, kojih u toj zemlji ima više od osam miliona.

Pored ove, do sada najveće, donacije iz Srbije, pomoć u novcu i potrepštinama darovali su „Junajted grupa”, kompanija „Mars Balkan ist”, „MK grupa”, „Nestle Adriatik S”, „Japan tobako internešenel”, „Eliksir grupa”, „Metro”... Prikupljanje donacija organizuju i Nacionalni savet ukrajinske nacionalne manjine, Unicef u Srbiji, Crveni krst, Fondacija „Adra” i nekoliko neformalnih grupa građana. Srpska pravoslavna crkva je sve priloge koji su u martu prikupljeni u hramovima uputila Ukrajinskoj pravoslavnoj crkvi i zamolila mitropolita Onufrija da pomoć prosledi tamo gde je najpotrebnija.