Петак, 19.06.2026.

Курсна листа

	Куп.	Прод.	Сред.
	117.05	117.75	117.4
	102.44	103.06	102.75
	126.63	127.4	127.01

Дигиталне читуље

Дигитално издање

Аутор: Дарко Пејовић

Друштво

21.06.2021 у 20:30

Виноградарство се сели на Златибор

Пред нама је тропско лето, а онда невероватан преокрет (фото/видео). Нећете веровати какве нас временске прилике очекују до краја године (узнемирујући садржај). Онлајн сетве оваквих наслова, испод којих су непоуздане или скроз измишљене дугорочне прогнозе, по правилу завршавају богатом жетвом кликова. А правим сетвама и жетвама и научно заснованим дугорочним прогнозама бави се шесточлани тим наших истраживача. Окупљени су око пројекта ИАПС, који финансира Фонд за науку у оквиру програма ПРОМИС, а циљ им је да „произведу” интегрисани систем агрометеоролошких прогноза за седам месеци унапред. Резултат њиховог рада ће током вегетационе сезоне 2022. корисницима бити бесплатно доступан на сајту iaps-project.com. – Да се разумемо, не можемо у јануару предвидети да ће, на пример, 15.

Политика

20.06.2021 у 19:00

Дачићева десница

Из шпила припремљеног за варање у бриселској партији Албин Курти је извукао неочекивану карту. Затражио је да се из владине Комисије за нестала лица уклони њен председник Вељко Одаловић. У „аргументацији” пред новинарима он је Одаловића, уз Зорана Анђелковића, означио као „злогласног лидера Косова” у периоду 1997–1999. И то није све. Како је пренео председник Вучић, Курти је током разговора о решавању питања несталих на Косову и Метохији, Одаловића поистоветио с Гебелсом и Герингом. Брутална увреда, лишена чак и бесмисла, имала је јасан циљ – да минира једину тачку око које се чинило да би у Бриселу могло да се конструктивно разговара. Уз то, вокал приштинске групе „дијалогбрејкерси” искористио је прилику да на европској позорници изведе шлагер за публику у Вашингтону, о Албанцима као

Друштво

07.06.2021 у 21:40

Закон о родној равноправности угрожава уставне слободе

Поборник сам равноправности мушкараца и жена, која укључује и уклањање родних стереотипа о друштвено прикладним улогама жена и мушкараца. И противник сам било каквог облика дискриминације. Зато ми и смета што закон који уређује ову област садржи параграфе који отварају врата неједнакости и искључивости. Прописивањем обавезног коришћења родно осетљивог језика, под претњом новчане казне, уведен је вербални деликт. Тиме се отвара много значајније питање: да ли ћемо као друштво дозволити да нам политика одређује како морамо да говоримо и пишемо – каже за наш лист aкадемик Јасмина Грковић-Мејџор, професор на Одсеку за српски језик и лингвистику у Новом Саду, редовни члан САНУ, потпредседник Огранка САНУ у Новом Саду и један од најбољих познавалаца српског језика. Усвајање Закона о родној

Друштво

23.05.2021 у 22:00

За Србију је приоритет есхумација у рејону Кошара

На видео-запису направљеном у рејону Кошара, до којег је Комисија за нестале Владе Србије дошла у новембру прошле године, виде се припадници такозване ОВК како стоје на телима убијених бораца Војске Југославије и копају раку, у коју ће их потом затрпати. Наши органи предали су тај снимак надлежнима у Приштини, а с доказним материјалом о месту ове масовне гробнице из 1999. године упознати су Међународни комитет Црвеног крста, Унмик и Еулекс. Приштинска страна преузела је још у новембру обавезу да обави разговоре с особама које би могле да прецизније укажу на место где су припадници ВЈ сахрањени. Међутим, ексхумација у рејону Кошара до данас није започета. „Кошаре су једна од шест локација, за коју смо на последњој седници радне групе, одржаној 16. априла ове године у Београду, по ко зна

Друштво

23.05.2021 у 19:29

Српски научници у потрази за супербатеријом

Да није њих, танки мобилни телефон у задњем џепу тесних фармерица никада не би постао део уличне моде, а за компјутером би у кафићима радили само конобари. Шалу на страну, литијум-јонске батерије уистину су преобразиле свет. Лагане, допуњиве и издржљиве, обезбедиле су енергетску аутономију телефонима и преносивим рачунарима, а широм отвориле врата ери електричних возила. И што је једнако важно, оне су ефикасно складиште енергије које су створили соларни панели и ветрогенератори. Међутим, баш као и батерија, ова прича има два пола. На минус страни је еколошка проблематичност експлоатације литијума, као и чињеница да овог драгоценог елемента у Земљиној кори има много мање од непрестано растућих потреба. А ту су и проблеми везани за цену и безбедност. Зато се последњих година

Друштво

25.04.2021 у 20:00

Графен за убојити сервис и ватрогасни штит

Новак Ђоковић стоји на сервис линији. Замах, ударац и лоптица попут ђулета руши ограду између његовог и суседног терена. Иза остатака конструкције, појављује се Нолетова колегиница Марија Шарапова и запрепаштено пита: „Шта се догодило?” Овако се завршава рекламни спот за рекет новог тениског доба, који је компанија „Хед” лансирала 2013. године. Промотори и пилот-корисници били су управо Ђоковић и Шарапова. Тајни састојак „тениског оруђа” био је графен – додавањем овог дводимензионалног кристала угљеника између дршке и главе рекета, добијена је чвршћа конструкција, већа еластичност жица и оптималан пренос енергије при ударцу. – Био је то први производ на тржишту који је садржавао графен. Његове могућности су огромне, верује се да ће, заједно с другим наноматеријалима, преобразити

Друштво

19.04.2021 у 21:21

Тајни свет римског малтера

Током истраживања некрополе на локалитету Виминацијум, недавно је пронађен римски саркофаг положен на основу од малтера, за који се испоставило да је невероватне тврдоће – једва је ударцима крампом одломљен један његов део. Узорак је пренет у лабораторију у Београду и сада је у фокусу истраживачког тима окупљеног око пројекта "Модеко200" (MoDeCo2000), који финансира Фонд за науку, у оквиру програма ПРОМИС 2020‒2022. Шесторо научника из Археолошког института у Београду, Института за испитивање материјала и новосадског Технолошког факултета, уз бројне сараднике, трага за одговорима на питања: како је на просторима данашње Србије током римског периода израђиван малтер, и које локалне особености су уграђене у везивни материјал који је грађевинама обезбеђивао дуговечност. – Од свих

Друштво

11.04.2021 у 22:00

САНУ не дели Костићеве ставове према Космету

Да би се сузбило масовно заразно обољење, неопходан је и висок ниво друштвеног пристајања на рестриктивне мере. Не може се живети као да се ништа не догађа, ићи по кафићима, ноћним клубовима, не могу се одржавати контакти без прописаног растојања, без заштитне маске. Неки од нас нису спремни да се лише задовољавања хедонистичких потреба, чак ни по цену ризика од инфекције. Циркулација таквих појединаца је заправо „транспортна мрежа” вируса. И поред тога, у поређењу с остатком света кроз пандемију пролазимо доста добро, захваљујући заједничким напорима власти и здравствене службе, каже проф. др Љубиша Ракић, научник светског гласа,

Друштво

05.04.2021 у 10:04

Друмска стрела циља светски врх

Тек што су се ковидне магле мало придигле, Друмска стрела је нанишанила мету. И циља сам врх Формуле студент, светског такмичења на коме се будући инжењери огледају у пројектовању, изради и надметању тркачких возила. Ако корона не дода гас и као лане све планове остави у прашини, први електрични болид направљен у Србији ове године ће имати премијеру. У јулу и августу, предвиђена су такмичења у Италији, Мађарској, регионално надметање у Хрватској и оно најпрестижније, у Аустрији, на чувеном Ред бул рингу, стази праве Формуле 1. – Осим с електричним болидом за који смо развили уникатне литијум-полимерске батерије и друга оригинална решења, наступићемо и у конкуренцији СУС формула (мотор с унутрашњим сагоревањем). Тај девети тркачки аутомобил који смо направили је спој искуства и

Друштво

21.03.2021 у 21:00

Инструктори позитивне историје

„За ’Историјски забавник’ сам сазнала из занимљивог чланка у дневном листу ’Политика’. Одмах сам пронашла страницу на интернету и остала задивљена.” Овим речима глумице Горице Поповић, започиње уводник „Историјског забавника”, књиге првенца Александре Богдановић. Александрин рад је у фебруару прошле године задивио и жири часописа „PC press”, који је „Историјски забавник” прогласио за најбоље „интернет место” у области образовања и културе. Том успеху ове младе ауторке, мастера новинарства и заљубљеника у прошлост, био је посвећен текст у „Политици”, после кога се Горица Поповић придружила армији од 230.000 пратилаца „забавника” на вебу, „Фејсбуку” и „Инстаграму”. А онда је, у марту другог ковидног лета господњег, „интернет место” посвећено прошлости мутирало у – књишки сој. Са

Претходна Следећа

Почетна / Дарко Пејовић

19.06.2026 у 16:04

Земљотрес погодио Грчку

19.06.2026 у 16:01

Лавров: САД би могле да промене приступ решавању украјинске кризе

19.06.2026 у 16:00

Селаковић: Подвала о „звучном топу” имала је циљ да делегитимише власт

19.06.2026 у 15:57

Ухапшен бивши председник ФС Северне Македоније због проневере

19.06.2026 у 15:53

Брнабић: Морали су да представе Вучића као монструма јер су људи веровали његовим делима

19.06.2026 у 15:52

Шуљок: Нико у Мађарској убудуће не може бити премијер дуже од два мандата