Дачићева десница

Из шпила припремљеног за варање у бриселској партији Албин Курти је извукао неочекивану карту. Затражио је да се из владине Комисије за нестала лица уклони њен председник Вељко Одаловић. У „аргументацији” пред новинарима он је Одаловића, уз Зорана Анђелковића, означио као „злогласног лидера Косова” у периоду 1997–1999.

И то није све. Како је пренео председник Вучић, Курти је током разговора о решавању питања несталих на Косову и Метохији, Одаловића поистоветио с Гебелсом и Герингом. Брутална увреда, лишена чак и бесмисла, имала је јасан циљ – да минира једину тачку око које се чинило да би у Бриселу могло да се конструктивно разговара. Уз то, вокал приштинске групе „дијалогбрејкерси” искористио је прилику да на европској позорници изведе шлагер за публику у Вашингтону, о Албанцима као жртвама фашистичке политике Милошевића и његових кадрова.

Тако се косметски чвор затегао око човека који себе описује као „војника државе”, а чија је лична и професионална биографија добрим делом везана за јужну српску покрајину. Вељко Одаловић је рођен 26. августа 1956. у селу Врело, општина Липљан. Основну и средњу школу завршио је у Косову Пољу, а дипломирао на Правном факултету у Приштини. Још пре него што је постао члан СПС-а (од оснивања партије 1990), био је секретар Комисије за спречавање исељавања и повратак одсељених у Косову Пољу. Током деведесетих био је помоћник, па заменик начелника и начелник Косовског округа. У прелазној постпетооктобарској влади, као кадар СПС-а, министар је за локалну самоуправу, а као посланик у Већу грађана Скупштине СЦГ, председник Одбора за КиМ.

Осим деценије и по руковођења Комисијом за тражење несталих у сукобима на простору Југославије, Одаловићеву каријеру обележио је и епитет „десне руке” лидера СПС-а Ивице Дачића. У његовој влади био је генерални секретар, потом је исту дужност обављао у Министарству спољних послова када је Дачић 2014. постао шеф дипломатије, да би за генсека Народне скупштине дошао у октобру 2000, када је лидер СПС-а изабран за председника парламента.

За разлику од бројних колега из политике, па и блиских сарадника, доследно се клони забавно-политичких шоу-програма у којима се пева, једе и на тацни износи приватност. У једином изузетку од тог правила, гостујући у емисији „Под сјајем звезда”, открио је да је одрастао уз музику „Бијелог дугмета”, али да му је најдража песма народњачки евергрин „Жал из младости”. Признао је да најтеже подноси непристојност, грубост, бахатост и тешке речи. А животна максима су му стихови из „Горског вијенца”: „Спуштавах се ја на ваше уже, умало се уже не претрже. Од тада смо виши пријатељи, у главу ми памет ућерасте.”

Мора да је ову Његошеву мудрост у себи поновио после вербалног атентата премијера привремених институција. Тим пре што је, како признаје, очекивао да ће Приштина, што је и обећала, у јуну почети претрагу локација које је Београд означио као места масовних гробница на Космету. Али, петнаестогодишње искуство на челу Комисије за нестала лица научило га је да истрпи све опструкције и да не устукне. Ни Мурти, ни Курти.