Dačićeva desnica

Iz špila pripremljenog za varanje u briselskoj partiji Albin Kurti je izvukao neočekivanu kartu. Zatražio je da se iz vladine Komisije za nestala lica ukloni njen predsednik Veljko Odalović. U „argumentaciji” pred novinarima on je Odalovića, uz Zorana Anđelkovića, označio kao „zloglasnog lidera Kosova” u periodu 1997–1999.

I to nije sve. Kako je preneo predsednik Vučić, Kurti je tokom razgovora o rešavanju pitanja nestalih na Kosovu i Metohiji, Odalovića poistovetio s Gebelsom i Geringom. Brutalna uvreda, lišena čak i besmisla, imala je jasan cilj – da minira jedinu tačku oko koje se činilo da bi u Briselu moglo da se konstruktivno razgovara. Uz to, vokal prištinske grupe „dijalogbrejkersi” iskoristio je priliku da na evropskoj pozornici izvede šlager za publiku u Vašingtonu, o Albancima kao žrtvama fašističke politike Miloševića i njegovih kadrova.

Tako se kosmetski čvor zategao oko čoveka koji sebe opisuje kao „vojnika države”, a čija je lična i profesionalna biografija dobrim delom vezana za južnu srpsku pokrajinu. Veljko Odalović je rođen 26. avgusta 1956. u selu Vrelo, opština Lipljan. Osnovnu i srednju školu završio je u Kosovu Polju, a diplomirao na Pravnom fakultetu u Prištini. Još pre nego što je postao član SPS-a (od osnivanja partije 1990), bio je sekretar Komisije za sprečavanje iseljavanja i povratak odseljenih u Kosovu Polju. Tokom devedesetih bio je pomoćnik, pa zamenik načelnika i načelnik Kosovskog okruga. U prelaznoj postpetooktobarskoj vladi, kao kadar SPS-a, ministar je za lokalnu samoupravu, a kao poslanik u Veću građana Skupštine SCG, predsednik Odbora za KiM.

Osim decenije i po rukovođenja Komisijom za traženje nestalih u sukobima na prostoru Jugoslavije, Odalovićevu karijeru obeležio je i epitet „desne ruke” lidera SPS-a Ivice Dačića. U njegovoj vladi bio je generalni sekretar, potom je istu dužnost obavljao u Ministarstvu spoljnih poslova kada je Dačić 2014. postao šef diplomatije, da bi za genseka Narodne skupštine došao u oktobru 2000, kada je lider SPS-a izabran za predsednika parlamenta.

Za razliku od brojnih kolega iz politike, pa i bliskih saradnika, dosledno se kloni zabavno-političkih šou-programa u kojima se peva, jede i na tacni iznosi privatnost. U jedinom izuzetku od tog pravila, gostujući u emisiji „Pod sjajem zvezda”, otkrio je da je odrastao uz muziku „Bijelog dugmeta”, ali da mu je najdraža pesma narodnjački evergrin „Žal iz mladosti”. Priznao je da najteže podnosi nepristojnost, grubost, bahatost i teške reči. A životna maksima su mu stihovi iz „Gorskog vijenca”: „Spuštavah se ja na vaše uže, umalo se uže ne pretrže. Od tada smo viši prijatelji, u glavu mi pamet ućeraste.”

Mora da je ovu Njegoševu mudrost u sebi ponovio posle verbalnog atentata premijera privremenih institucija. Tim pre što je, kako priznaje, očekivao da će Priština, što je i obećala, u junu početi pretragu lokacija koje je Beograd označio kao mesta masovnih grobnica na Kosmetu. Ali, petnaestogodišnje iskustvo na čelu Komisije za nestala lica naučilo ga je da istrpi sve opstrukcije i da ne ustukne. Ni Murti, ni Kurti.