Kup.	Prod.	Sred.
117.05	117.75	117.4
102.44	103.06	102.75
126.63	127.4	127.01

Društvo

21.06.2021 u 20:30

Vinogradarstvo se seli na Zlatibor

Pred nama je tropsko leto, a onda neverovatan preokret (foto/video). Nećete verovati kakve nas vremenske prilike očekuju do kraja godine (uznemirujući sadržaj). Onlajn setve ovakvih naslova, ispod kojih su nepouzdane ili skroz izmišljene dugoročne prognoze, po pravilu završavaju bogatom žetvom klikova. A pravim setvama i žetvama i naučno zasnovanim dugoročnim prognozama bavi se šestočlani tim naših istraživača. Okupljeni su oko projekta IAPS, koji finansira Fond za nauku u okviru programa PROMIS, a cilj im je da „proizvedu” integrisani sistem agrometeoroloških prognoza za sedam meseci unapred. Rezultat njihovog rada će tokom vegetacione sezone 2022. korisnicima biti besplatno dostupan na sajtu iaps-project.com. – Da se razumemo, ne možemo u januaru predvideti da će, na primer, 15.

Politika

20.06.2021 u 19:00

Dačićeva desnica

Iz špila pripremljenog za varanje u briselskoj partiji Albin Kurti je izvukao neočekivanu kartu. Zatražio je da se iz vladine Komisije za nestala lica ukloni njen predsednik Veljko Odalović. U „argumentaciji” pred novinarima on je Odalovića, uz Zorana Anđelkovića, označio kao „zloglasnog lidera Kosova” u periodu 1997–1999. I to nije sve. Kako je preneo predsednik Vučić, Kurti je tokom razgovora o rešavanju pitanja nestalih na Kosovu i Metohiji, Odalovića poistovetio s Gebelsom i Geringom. Brutalna uvreda, lišena čak i besmisla, imala je jasan cilj – da minira jedinu tačku oko koje se činilo da bi u Briselu moglo da se konstruktivno razgovara. Uz to, vokal prištinske grupe „dijalogbrejkersi” iskoristio je priliku da na evropskoj pozornici izvede šlager za publiku u Vašingtonu, o

Društvo

07.06.2021 u 21:40

Zakon o rodnoj ravnopravnosti ugrožava ustavne slobode

Pobornik sam ravnopravnosti muškaraca i žena, koja uključuje i uklanjanje rodnih stereotipa o društveno prikladnim ulogama žena i muškaraca. I protivnik sam bilo kakvog oblika diskriminacije. Zato mi i smeta što zakon koji uređuje ovu oblast sadrži paragrafe koji otvaraju vrata nejednakosti i isključivosti. Propisivanjem obaveznog korišćenja rodno osetljivog jezika, pod pretnjom novčane kazne, uveden je verbalni delikt. Time se otvara mnogo značajnije pitanje: da li ćemo kao društvo dozvoliti da nam politika određuje kako moramo da govorimo i pišemo – kaže za naš list akademik Jasmina Grković-Mejdžor, profesor na Odseku za srpski jezik i lingvistiku u Novom Sadu, redovni član SANU, potpredsednik Ogranka SANU u Novom Sadu i jedan od najboljih poznavalaca srpskog jezika. Usvajanje Zakona o rodnoj

Društvo

23.05.2021 u 22:00

Za Srbiju je prioritet eshumacija u rejonu Košara

Na video-zapisu napravljenom u rejonu Košara, do kojeg je Komisija za nestale Vlade Srbije došla u novembru prošle godine, vide se pripadnici takozvane OVK kako stoje na telima ubijenih boraca Vojske Jugoslavije i kopaju raku, u koju će ih potom zatrpati. Naši organi predali su taj snimak nadležnima u Prištini, a s dokaznim materijalom o mestu ove masovne grobnice iz 1999. godine upoznati su Međunarodni komitet Crvenog krsta, Unmik i Euleks. Prištinska strana preuzela je još u novembru obavezu da obavi razgovore s osobama koje bi mogle da preciznije ukažu na mesto gde su pripadnici VJ sahranjeni. Međutim, ekshumacija u rejonu Košara do danas nije započeta. „Košare su jedna od šest lokacija, za koju smo na poslednjoj sednici radne grupe, održanoj 16. aprila ove godine u Beogradu, po ko

Društvo

23.05.2021 u 19:29

Srpski naučnici u potrazi za superbaterijom

Da nije njih, tanki mobilni telefon u zadnjem džepu tesnih farmerica nikada ne bi postao deo ulične mode, a za kompjuterom bi u kafićima radili samo konobari. Šalu na stranu, litijum-jonske baterije uistinu su preobrazile svet. Lagane, dopunjive i izdržljive, obezbedile su energetsku autonomiju telefonima i prenosivim računarima, a širom otvorile vrata eri električnih vozila. I što je jednako važno, one su efikasno skladište energije koje su stvorili solarni paneli i vetrogeneratori. Međutim, baš kao i baterija, ova priča ima dva pola. Na minus strani je ekološka problematičnost eksploatacije litijuma, kao i činjenica da ovog dragocenog elementa u Zemljinoj kori ima mnogo manje od neprestano rastućih potreba. A tu su i problemi vezani za cenu i bezbednost. Zato se poslednjih godina

Društvo

25.04.2021 u 20:00

Grafen za ubojiti servis i vatrogasni štit

Novak Đoković stoji na servis liniji. Zamah, udarac i loptica poput đuleta ruši ogradu između njegovog i susednog terena. Iza ostataka konstrukcije, pojavljuje se Noletova koleginica Marija Šarapova i zaprepašteno pita: „Šta se dogodilo?” Ovako se završava reklamni spot za reket novog teniskog doba, koji je kompanija „Hed” lansirala 2013. godine. Promotori i pilot-korisnici bili su upravo Đoković i Šarapova. Tajni sastojak „teniskog oruđa” bio je grafen – dodavanjem ovog dvodimenzionalnog kristala ugljenika između drške i glave reketa, dobijena je čvršća konstrukcija, veća elastičnost žica i optimalan prenos energije pri udarcu. – Bio je to prvi proizvod na tržištu koji je sadržavao grafen. Njegove mogućnosti su ogromne, veruje se da će, zajedno s drugim nanomaterijalima, preobraziti

Društvo

19.04.2021 u 21:21

Tajni svet rimskog maltera

Tokom istraživanja nekropole na lokalitetu Viminacijum, nedavno je pronađen rimski sarkofag položen na osnovu od maltera, za koji se ispostavilo da je neverovatne tvrdoće – jedva je udarcima krampom odlomljen jedan njegov deo. Uzorak je prenet u laboratoriju u Beogradu i sada je u fokusu istraživačkog tima okupljenog oko projekta "Modeko200" (MoDeCo2000), koji finansira Fond za nauku, u okviru programa PROMIS 2020‒2022. Šestoro naučnika iz Arheološkog instituta u Beogradu, Instituta za ispitivanje materijala i novosadskog Tehnološkog fakulteta, uz brojne saradnike, traga za odgovorima na pitanja: kako je na prostorima današnje Srbije tokom rimskog perioda izrađivan malter, i koje lokalne osobenosti su ugrađene u vezivni materijal koji je građevinama obezbeđivao dugovečnost. –

Društvo

11.04.2021 u 22:00

SANU ne deli Kostićeve stavove prema Kosmetu

Da bi se suzbilo masovno zarazno oboljenje, neophodan je i visok nivo društvenog pristajanja na restriktivne mere. Ne može se živeti kao da se ništa ne događa, ići po kafićima, noćnim klubovima, ne mogu se održavati kontakti bez propisanog rastojanja, bez zaštitne maske. Neki od nas nisu spremni da se liše zadovoljavanja hedonističkih potreba, čak ni po cenu rizika od infekcije. Cirkulacija takvih pojedinaca je zapravo „transportna mreža” virusa. I pored toga, u poređenju s ostatkom sveta kroz pandemiju prolazimo dosta dobro, zahvaljujući zajedničkim naporima vlasti i zdravstvene službe, kaže prof. dr Ljubiša Rakić, naučnik svetskog glasa,

Društvo

05.04.2021 u 10:04

Drumska strela cilja svetski vrh

Tek što su se kovidne magle malo pridigle, Drumska strela je nanišanila metu. I cilja sam vrh Formule student, svetskog takmičenja na kome se budući inženjeri ogledaju u projektovanju, izradi i nadmetanju trkačkih vozila. Ako korona ne doda gas i kao lane sve planove ostavi u prašini, prvi električni bolid napravljen u Srbiji ove godine će imati premijeru. U julu i avgustu, predviđena su takmičenja u Italiji, Mađarskoj, regionalno nadmetanje u Hrvatskoj i ono najprestižnije, u Austriji, na čuvenom Red bul ringu, stazi prave Formule 1. – Osim s električnim bolidom za koji smo razvili unikatne litijum-polimerske baterije i druga originalna rešenja, nastupićemo i u konkurenciji SUS formula (motor s unutrašnjim sagorevanjem). Taj deveti trkački automobil koji smo napravili je spoj iskustva i

Društvo

21.03.2021 u 21:00

Instruktori pozitivne istorije

„Za ’Istorijski zabavnik’ sam saznala iz zanimljivog članka u dnevnom listu ’Politika’. Odmah sam pronašla stranicu na internetu i ostala zadivljena.” Ovim rečima glumice Gorice Popović, započinje uvodnik „Istorijskog zabavnika”, knjige prvenca Aleksandre Bogdanović. Aleksandrin rad je u februaru prošle godine zadivio i žiri časopisa „PC press”, koji je „Istorijski zabavnik” proglasio za najbolje „internet mesto” u oblasti obrazovanja i kulture. Tom uspehu ove mlade autorke, mastera novinarstva i zaljubljenika u prošlost, bio je posvećen tekst u „Politici”, posle koga se Gorica Popović pridružila armiji od 230.000 pratilaca „zabavnika” na vebu, „Fejsbuku” i „Instagramu”. A onda je, u martu drugog kovidnog leta gospodnjeg, „internet mesto” posvećeno prošlosti mutiralo u – knjiški

Алати за приступачност

Величина текста

Контраст

Обележавање линкова

Прилагођена читљивост

Autor: Darko Pejović