Субота, 20.06.2026.

Курсна листа

	Куп.	Прод.	Сред.
	117.05	117.75	117.4
	102.44	103.06	102.75
	126.63	127.4	127.01

Дигиталне читуље

Дигитално издање

Аутор: Дарко Пејовић

Друштво

11.10.2020 у 18:59

Борба за сећање на идворског научењака

У Идвору, родном месту Михајла Пупина, у петак су одржани 41. Октобарски сусрети, којима се обележава дан рођења великог научника и иноватора. Највише признање манифестације, Пупинова медаља, припала је листу „Политика” за „изузетне активности на афирмацији Пупиновог дела и очувању његовог вредносног система”, наведено је у образложењу жирија. Из данашње перспективе, када се о идворском научењаку светског гласа опширно говори и пише, готово је незамисливо да је пре четири и по деценије и само помињање његовог имена било јерес. Средином седамдесетих година прошлог века почиње борба да се с Михајла Пупина скине копрена заборава. Борба којој је и наш лист дао значајан допринос. Caption – Комунистичка власт је Пупина анатемисала зато што је био привржен династији Карађорђевић

Друштво

30.09.2020 у 08:48

Српски мајор због кога је дрхтао бечки двор

За живота је постао митска личност, чему су подједнако допринели његови заклети непријатељи и верни саборци. Мајор српски и војвода комитски Војислав Воја Танкосић рођен је 28. септембра 1880. године у Руклади, селу између Уба и Лајковца. Поживео је само 35 лета, а готово трећину свог века је провео на бојиштима. Био је актер свих бурних догађаја од Мајског преврата до Великог рата. Један је од оснивача и творац устава тајне организације „Уједињење или смрт” (1911), која се борила за ослобођење и уједињење свих српских крајева. Аустроугарска га је сматрала државним непријатељем број један. И мртвог га се плашила... У вртлог историје загазио је још као млад потпоручник, учествујући у свргавању краља Александра Обреновића. У ноћи преврата, између 28. и 29. маја, командовао је водом

Друштво

20.09.2020 у 20:00

Против хирова климе уз научну помоћ Европе

Бедем одбране Србије од климатских хирова биће ојачан захваљујући научној сарадњи с Европом. У наредне три године тим с Катедре за физичку географију Природно-математичког факултета новосадског универзитета реализоваће истраживачки пројекат о хидрометеоролошким екстремима – поплавама и сушама, топлотним и студеним таласима. Истраживачима ће на располагању бити готово милион евра из програма ЕУ Хоризонт 2020, а пројект-партнери Новосађана су немачка компанија „Клајмат риск аналисис”, Универзитет Лафборо из Велике Британије и Центар за интернационална климатска истраживања из Норвешке. – Експерти из партнерских институција ће спровести обуке за чланове нашег истраживачког тима, професоре и докторанде, упознаће нас с најмодернијим методама анализе екстремних климатских појава.

Друштво

15.09.2020 у 08:46

Разоткривање тајног кода уз помоћ православних икона

На конструкцији налик иконостасу, са екрана различитих димензија, трепере ликови Христа, Богородице, светитеља... Слике се непрестано разлажу и наново интегришу, са увек другачијим распоредом препознатљивих мотива. Тај бескрајни низ форми пред очима посматрача „живопише” рачунарски програм, нахрањен базом података која садржи 4.000 дигиталних репродукција српских, грчких и руских средњовековних икона. Софтвер их групише по сличности и композиционим целинама и генерише своје слике, подражавајући ликовне каноне на којима иконе почивају. Али, ово није опис експоната на неком хај-тек сајму, где се фасцинираној публици демонстрирају могућности „паметних машина”. Ово је уметнички рад „Дигитална молитва”, с којим је млада ауторка Кристина Тица (25) победила на овогодишњој националној

Друштво

02.09.2020 у 08:29

Хирург у служби краља и народног здравља

Српска академија наука и уметности је 2020. прогласила годином др Владана Ђорђевића (1844‒1930), обележавајући тако девет деценија од смрти једне од најзначајнијих личности српске медицине. Као државни стипендиста, у Бечу је 1869. стекао звање доктора медицине, хирургије и акушерства, поставши после специјализације први школовани српски хирург. У отаџбину се враћа 1871. и постаје шеф Хируршког одељења Београдске војне болнице, а неколико година касније и лични лекар Милана Обреновића, будућег краља. На Војној академији је основао Катедру војне хигијене, другу у Европи, после Енглеске. Модернизовао је здравствену службу српске армије, по узору на устројство немачког војног санитета. Оснивач је Српског лекарског друштва и српског Црвеног крста, први почасни доктор медицинских наука

Друштво

02.08.2020 у 21:30

Потрага за хладом и азијском пчелом

Не питајте шта ваша земља може да учини за вас, питајте шта ви можете да учините за вашу земљу. Ова чувена Кенедијева реченица могла би да буде и мотивациони слоган грађанске науке. Тај концепт подразумева да се у истраживачке пројекте укључују научници-аматери, волонтери и хобисти, као творци базе теренских података. Таква „демократизована“ наука у свету је увелико пустила корене. Код нас је – у фази клијања. Ипак, две ласте управо наговештавају пролеће грађанске науке у Србији. С тим што је једна од тих ласти – пчела. Тачније, азијска велика пчела смоларица. На Старом континенту први пут је примећена 2008. у Француској, одатле се проширила у девет европских држава. Од 2017. је у Србији, али још се не зна где је све формирала базе и како се понаша према овдашњим

Друштво

26.07.2020 у 22:00

Прегревање планете у календару ледених доба

Астрономску теорију о климатским променама Милутин Миланковић је објавио 1920, када се свет тек опорављао од Великог рата, па плод његовог вишегодишњег рада није наишао на интересовање шире јавности. Век касније, ова тема је рефрен сваке озбиљне политичке и друштвене пројекције будућности, али је јубилеј теорије опет „пао у невреме”. У години короне, чак су и климатске промене потиснуте са глобалног просценијума. Ипак, подсећање на велико дело, његовог творца и утицај на савремену науку неће изостати. Под покровитељством Министарства заштите животне средине, удружење „Милутин Миланковић”, у партнерству с Центром за промоцију науке, осмислило је низ активности, а завршница обележавања јубилеја планирана је за 17. и 18. новембар. Тих дана ће у Београду бити одржан свечани и експертски

Друштво

08.06.2020 у 11:51

У близини Земље 2.000 опасних астероида

Астероид пречника око 400 метара ових дана је прошао поред Земље на удаљености од 5,1 милион километара. Крајем априла, астероид 1998ОР2, широк нешто више од 2.000 метара, „промашио” нас је за 6,3 милиона километара. Вести о приближавању ових небеских тела данима су емитоване у интернет медијима, „досољене” наднасловима попут „Пажња, пажња”, „Упозорење”, „Опасност”. У таквом претеривању постоји и зрно истине: према астрономским стандардима, као потенцијално опасни класификују се астероиди чији је пречник већи од 140 метара и који приђу Земљи на ближе од 7,5 милиона километара. Таквих, до сада откривених, има око 2.000. – Олако би било рећи да не постоји опасност од удара који би био фаталан по живот на Земљи, ма колико вероватноћа за тако нешто била мала у догледној будућности.

Економија

07.05.2020 у 13:53

Титова ера - економски брод без кормилара и компаса

Током ове године Србија ће светским кредиторима исплaтити 241,64 милиона евра на име зајмова узетих у време СФРЈ. Према стању од 31. децембра 2019, по том основу наша земља дугује укупно 1,9 милијарди евра. Дужничком пупчаном врпцом ћемо још две деценије бити везани за државу чији је неприкосновени вођа преминуо на данашњи дан пре 40 година. Ипак, било би престрого закључити да је економија Титове Југославије од почетка до краја била паразитски систем који је живео од убризгавања иностраних кредита. Та чудна лађа имала је периоде херојске пловидбе, баш као и етапе у којима је крстарила без компаса, све до удара о хриди сурове економске реалности

Друштво

06.04.2020 у 08:00

Јунаци наших дана

Небојша Несторовић је радник ЕПС-а из села Блажева, подно Копаоника. Када у 15 сати заврши с послом, креће у Брус, у набавку по продавницама и апотекама. За становнике 17 планинских села купује брашно, шећер, кафу, пиринач, лекове... Снабдева старачка домаћинства, чији је пород далеко, развејан по удаљеним градовима и иностранству. Вели да нема лепшег осећаја него када му, испраћајући га, кажу: „Хвала, сине мој.” Колико љубави, у само три речи... Када све ово прође, орден намењен херојима борбе против вируса корона могао би да буде назван управо тако. Таквог одличја достојан је и волонтер који је данима, сасвим сам, бринуо о станарима земунског дома за старе „Доживети стоту”, чије је комплетно особље завршило у самоизолацији, након што су директорка и шесторо штићеника

Претходна Следећа

Почетна / Дарко Пејовић

20.06.2026 у 09:00

План за Аутокоманду постао оправдање за 15. март

20.06.2026 у 09:00

Данас почиње купалишна сезона на Ади Циганлији

20.06.2026 у 08:54

У државним институцијама у Венецуели уклањају се портрети Николаса Мадура

20.06.2026 у 08:46

Пипер: Блокадери сами потврдили аутентичност документа који је објавило тужилаштво

20.06.2026 у 08:38

Државни дуг Јерменије више него удвостручен током Пашињановог мандата

20.06.2026 у 08:32

Парастос жртвама Јадовна код Шаранове јаме на Велебиту