Kup.	Prod.	Sred.
117.05	117.75	117.4
102.44	103.06	102.75
126.63	127.4	127.01

Društvo

11.10.2020 u 18:59

Borba za sećanje na idvorskog naučenjaka

U Idvoru, rodnom mestu Mihajla Pupina, u petak su održani 41. Oktobarski susreti, kojima se obeležava dan rođenja velikog naučnika i inovatora. Najviše priznanje manifestacije, Pupinova medalja, pripala je listu „Politika” za „izuzetne aktivnosti na afirmaciji Pupinovog dela i očuvanju njegovog vrednosnog sistema”, navedeno je u obrazloženju žirija. Iz današnje perspektive, kada se o idvorskom naučenjaku svetskog glasa opširno govori i piše, gotovo je nezamislivo da je pre četiri i po decenije i samo pominjanje njegovog imena bilo jeres. Sredinom sedamdesetih godina prošlog veka počinje borba da se s Mihajla Pupina skine koprena zaborava. Borba kojoj je i naš list dao značajan doprinos. Caption – Komunistička vlast je Pupina anatemisala zato što je bio privržen dinastiji Karađorđević

Društvo

30.09.2020 u 08:48

Srpski major zbog koga je drhtao bečki dvor

Za života je postao mitska ličnost, čemu su podjednako doprineli njegovi zakleti neprijatelji i verni saborci. Major srpski i vojvoda komitski Vojislav Voja Tankosić rođen je 28. septembra 1880. godine u Rukladi, selu između Uba i Lajkovca. Poživeo je samo 35 leta, a gotovo trećinu svog veka je proveo na bojištima. Bio je akter svih burnih događaja od Majskog prevrata do Velikog rata. Jedan je od osnivača i tvorac ustava tajne organizacije „Ujedinjenje ili smrt” (1911), koja se borila za oslobođenje i ujedinjenje svih srpskih krajeva. Austrougarska ga je smatrala državnim neprijateljem broj jedan. I mrtvog ga se plašila... U vrtlog istorije zagazio je još kao mlad potporučnik, učestvujući u svrgavanju kralja Aleksandra Obrenovića. U noći prevrata, između 28. i 29. maja, komandovao je vodom

Društvo

20.09.2020 u 20:00

Protiv hirova klime uz naučnu pomoć Evrope

Bedem odbrane Srbije od klimatskih hirova biće ojačan zahvaljujući naučnoj saradnji s Evropom. U naredne tri godine tim s Katedre za fizičku geografiju Prirodno-matematičkog fakulteta novosadskog univerziteta realizovaće istraživački projekat o hidrometeorološkim ekstremima – poplavama i sušama, toplotnim i studenim talasima. Istraživačima će na raspolaganju biti gotovo milion evra iz programa EU Horizont 2020, a projekt-partneri Novosađana su nemačka kompanija „Klajmat risk analisis”, Univerzitet Lafboro iz Velike Britanije i Centar za internacionalna klimatska istraživanja iz Norveške. – Eksperti iz partnerskih institucija će sprovesti obuke za članove našeg istraživačkog tima, profesore i doktorande, upoznaće nas s najmodernijim metodama analize ekstremnih klimatskih pojava.

Društvo

15.09.2020 u 08:46

Razotkrivanje tajnog koda uz pomoć pravoslavnih ikona

Na konstrukciji nalik ikonostasu, sa ekrana različitih dimenzija, trepere likovi Hrista, Bogorodice, svetitelja... Slike se neprestano razlažu i nanovo integrišu, sa uvek drugačijim rasporedom prepoznatljivih motiva. Taj beskrajni niz formi pred očima posmatrača „živopiše” računarski program, nahranjen bazom podataka koja sadrži 4.000 digitalnih reprodukcija srpskih, grčkih i ruskih srednjovekovnih ikona. Softver ih grupiše po sličnosti i kompozicionim celinama i generiše svoje slike, podražavajući likovne kanone na kojima ikone počivaju. Ali, ovo nije opis eksponata na nekom haj-tek sajmu, gde se fasciniranoj publici demonstriraju mogućnosti „pametnih mašina”. Ovo je umetnički rad „Digitalna molitva”, s kojim je mlada autorka Kristina Tica (25) pobedila na ovogodišnjoj nacionalnoj

Društvo

02.09.2020 u 08:29

Hirurg u službi kralja i narodnog zdravlja

Srpska akademija nauka i umetnosti je 2020. proglasila godinom dr Vladana Đorđevića (1844‒1930), obeležavajući tako devet decenija od smrti jedne od najznačajnijih ličnosti srpske medicine. Kao državni stipendista, u Beču je 1869. stekao zvanje doktora medicine, hirurgije i akušerstva, postavši posle specijalizacije prvi školovani srpski hirurg. U otadžbinu se vraća 1871. i postaje šef Hirurškog odeljenja Beogradske vojne bolnice, a nekoliko godina kasnije i lični lekar Milana Obrenovića, budućeg kralja. Na Vojnoj akademiji je osnovao Katedru vojne higijene, drugu u Evropi, posle Engleske. Modernizovao je zdravstvenu službu srpske armije, po uzoru na ustrojstvo nemačkog vojnog saniteta. Osnivač je Srpskog lekarskog društva i srpskog Crvenog krsta, prvi počasni doktor medicinskih nauka

Društvo

02.08.2020 u 21:30

Potraga za hladom i azijskom pčelom

Ne pitajte šta vaša zemlja može da učini za vas, pitajte šta vi možete da učinite za vašu zemlju. Ova čuvena Kenedijeva rečenica mogla bi da bude i motivacioni slogan građanske nauke. Taj koncept podrazumeva da se u istraživačke projekte uključuju naučnici-amateri, volonteri i hobisti, kao tvorci baze terenskih podataka. Takva „demokratizovana“ nauka u svetu je uveliko pustila korene. Kod nas je – u fazi klijanja. Ipak, dve laste upravo nagoveštavaju proleće građanske nauke u Srbiji. S tim što je jedna od tih lasti – pčela. Tačnije, azijska velika pčela smolarica. Na Starom kontinentu prvi put je primećena 2008. u Francuskoj, odatle se proširila u devet evropskih država. Od 2017. je u Srbiji, ali još se ne zna gde je sve formirala baze i kako se ponaša prema ovdašnjim

Društvo

26.07.2020 u 22:00

Pregrevanje planete u kalendaru ledenih doba

Astronomsku teoriju o klimatskim promenama Milutin Milanković je objavio 1920, kada se svet tek oporavljao od Velikog rata, pa plod njegovog višegodišnjeg rada nije naišao na interesovanje šire javnosti. Vek kasnije, ova tema je refren svake ozbiljne političke i društvene projekcije budućnosti, ali je jubilej teorije opet „pao u nevreme”. U godini korone, čak su i klimatske promene potisnute sa globalnog proscenijuma. Ipak, podsećanje na veliko delo, njegovog tvorca i uticaj na savremenu nauku neće izostati. Pod pokroviteljstvom Ministarstva zaštite životne sredine, udruženje „Milutin Milanković”, u partnerstvu s Centrom za promociju nauke, osmislilo je niz aktivnosti, a završnica obeležavanja jubileja planirana je za 17. i 18. novembar. Tih dana će u Beogradu biti održan svečani i ekspertski

Društvo

08.06.2020 u 11:51

U blizini Zemlje 2.000 opasnih asteroida

Asteroid prečnika oko 400 metara ovih dana je prošao pored Zemlje na udaljenosti od 5,1 milion kilometara. Krajem aprila, asteroid 1998OR2, širok nešto više od 2.000 metara, „promašio” nas je za 6,3 miliona kilometara. Vesti o približavanju ovih nebeskih tela danima su emitovane u internet medijima, „dosoljene” nadnaslovima poput „Pažnja, pažnja”, „Upozorenje”, „Opasnost”. U takvom preterivanju postoji i zrno istine: prema astronomskim standardima, kao potencijalno opasni klasifikuju se asteroidi čiji je prečnik veći od 140 metara i koji priđu Zemlji na bliže od 7,5 miliona kilometara. Takvih, do sada otkrivenih, ima oko 2.000. – Olako bi bilo reći da ne postoji opasnost od udara koji bi bio fatalan po život na Zemlji, ma koliko verovatnoća za tako nešto bila mala u doglednoj

Ekonomija

07.05.2020 u 13:53

Titova era - ekonomski brod bez kormilara i kompasa

Tokom ove godine Srbija će svetskim kreditorima isplatiti 241,64 miliona evra na ime zajmova uzetih u vreme SFRJ. Prema stanju od 31. decembra 2019, po tom osnovu naša zemlja duguje ukupno 1,9 milijardi evra. Dužničkom pupčanom vrpcom ćemo još dve decenije biti vezani za državu čiji je neprikosnoveni vođa preminuo na današnji dan pre 40 godina. Ipak, bilo bi prestrogo zaključiti da je ekonomija Titove Jugoslavije od početka do kraja bila parazitski sistem koji je živeo od ubrizgavanja inostranih kredita. Ta čudna lađa imala je periode herojske plovidbe, baš kao i etape u kojima je krstarila bez kompasa, sve do udara o hridi surove ekonomske realnosti

Društvo

06.04.2020 u 08:00

Junaci naših dana

Nebojša Nestorović je radnik EPS-a iz sela Blaževa, podno Kopaonika. Kada u 15 sati završi s poslom, kreće u Brus, u nabavku po prodavnicama i apotekama. Za stanovnike 17 planinskih sela kupuje brašno, šećer, kafu, pirinač, lekove... Snabdeva staračka domaćinstva, čiji je porod daleko, razvejan po udaljenim gradovima i inostranstvu. Veli da nema lepšeg osećaja nego kada mu, ispraćajući ga, kažu: „Hvala, sine moj.” Koliko ljubavi, u samo tri reči... Kada sve ovo prođe, orden namenjen herojima borbe protiv virusa korona mogao bi da bude nazvan upravo tako. Takvog odličja dostojan je i volonter koji je danima, sasvim sam, brinuo o stanarima zemunskog doma za stare „Doživeti stotu”, čije je kompletno osoblje završilo u samoizolaciji, nakon što su direktorka i šestoro štićenika

Алати за приступачност

Величина текста

Контраст

Обележавање линкова

Прилагођена читљивост

Autor: Darko Pejović