Pregrevanje planete u kalendaru ledenih doba

Astronomsku teoriju o klimatskim promenama Milutin Milanković je objavio 1920, kada se svet tek oporavljao od Velikog rata, pa plod njegovog višegodišnjeg rada nije naišao na interesovanje šire javnosti. Vek kasnije, ova tema je refren svake ozbiljne političke i društvene projekcije budućnosti, ali je jubilej teorije opet „pao u nevreme”. U godini korone, čak su i klimatske promene potisnute sa globalnog proscenijuma.

Ipak, podsećanje na veliko delo, njegovog tvorca i uticaj na savremenu nauku neće izostati. Pod pokroviteljstvom Ministarstva zaštite životne sredine, udruženje „Milutin Milanković”, u partnerstvu s Centrom za promociju nauke, osmislilo je niz aktivnosti, a završnica obeležavanja jubileja planirana je za 17. i 18. novembar. Tih dana će u Beogradu biti održan svečani i ekspertski skup ukoliko epidemiološka situacija to bude dozvolila. U protivnom, pripremljeni radovi biće objavljeni u štampanom i elektronskom obliku.

– Cilj je da se uspostavi kontinuitet dva veka, da se na osnovu pouka pionirskog rada Milutina Milankovića trasiraju istraživanja i aktivnosti za ublažavanje posledica klimatskih promena u narednih sto godina – kaže Slavko Maksimović, predsednik Udruženja „Milutin Milanković”.

Osim domaćih i inostranih eksperata koji nastavljaju Milankovićevo delo, okosnicu skupa činiće predstavnici naučne zajednice Austrije, Mađarske i Francuske. Izbor je naglašeno simboličan: Milanković je u Beču diplomirao i doktorirao na Tehničkom univerzitetu, u Budimpešti je, kao internirac tokom Prvog svetskog rata, zaokružio svoje viđenje klimatskih promena, koje je u Parizu 1920. objavljeno u knjizi „Matematička teorija toplotnih pojava izazvanih Sunčevim zračenjem”. Time je Milanković na velika vrata ušao u svetsku nauku. Višedecenijski pokušaji osporavanja nisu srušili njegovu teoriju, koju je u potonjim radovima još čvršće utemeljio, a dvadesetak godina posle njegove smrti je istraživanjima i potvrđena.

– I pre Milankovića, znalo se za ledena doba u Zemljinoj geološkoj istoriji, ali nije bilo opšteprihvaćenog objašnjenja te pojave. Milanković je pošao od pretpostavke da je sve što se događa na Zemlji, pa i klima, posledica delovanja energije Sunca. Matematički je, kroz vreme, pratio kako se menjala osunčanost naše planete, u kontekstu kretanja u odnosu na Sunce, druga nebeska tela i promena nagiba Zemljine ose rotacije. Time je objašnjeno zašto periodično dolazi do ledenih doba – kaže Maksimović.

Varijacije klime kojima se bavio Milanković tiču se procesa koji se u dugim intervalima zakonomerno ponavljaju. Prema njegovim proračunima, naredno ledeno doba Zemlju čeka tek za otprilike 30.000 godina.

– Milanković je rekao da će njegova teorija važiti ukoliko ne bude nepredviđenih poremećaja. Zato je i ukazivao do čega može da dovede preterano korišćenje fosilnih goriva. I zaista, ugljen-dioksid je narušio balans atmosfere, gasovi s efektom staklene bašte doveli su do promene energetskog bilansa Sunca, po intenzitetu i po prostornoj raspodeli. Zato imamo dramatične vremenske prilike na područjima gde se to nije događalo i koje je teško predvideti – kaže naš sagovornik, koji se kao meteorolog čitavog radnog veka bavio vremenskim nepogodama. Oduvek je, napominje, bilo i suša i poplava, ali sada se iz jednog u drugi takav ekstrem prelazi bez stabilnih perioda između.

– Upravo je cilj da se na tragu Milankovićevih projekcija, uključivanjem faktora koje prouzrokuje čovek, izrade scenariji pariranja klimatskim promenama. Posao biologa i eksperata iz oblasti šumarstva jeste da ukažu kako će se u promenjenim okolnostima menjati struktura i rasprostranjenost biljaka, koje od njih će izumreti... Druga važna oblast jeste prilagođavanje urbanih sredina promeni klime. O tim pitanjima se u svetu i te kako razmišlja, ali i deluje, kod nas se o tome uglavnom samo govori – ističe Maksimović, uz upozorenje da prečesto vlastiti nemar i javašluk opravdavamo „višom silom”.

– Kad neko poseče šumu i time izazove niz posledica, nastala šteta se ne može podvesti pod globalne klimatske promene. Kao što i za poplave nisu krive samo padavine, makar bile i obilnije nego ikada ranije, već i zapušteni ili otpadom zatrpani odvodni kanali – zaključuje Slavko Maksimović, predsednik udruženja „Milutin Milanković”.

Muzej posvećen velikanu

U okviru obeležavanja stogodišnjice Milankovićeve teorije o klimatskim promenama, na jesen će biti otvoren i muzej posvećen liku i delu čoveka koga je NASA uvrstila među 15 najvećih umova nauke koji su izučavali planetu Zemlju.

– Prikupljena i digitalizovana dokumenta i predmeti biće dostupni javnosti u prostorijama udruženja „Milutin Milanković”. Očekujemo da muzej s vremenom preraste u ustanovu pod okriljem države ili grada Beograda. Čak 17 institucija, među kojima su i SANU i Arhiv Srbije, pruža nam pomoć i podršku u ovom poduhvatu – ističe Slavko Maksimović, predsednik udruženja.