Недеља, 14.06.2026.

Курсна листа

	Куп.	Прод.	Сред.
	117.03	117.73	117.38
	101.13	101.74	101.43
	127.07	127.83	127.45

Дигиталне читуље

Дигитално издање

Аутор: Оливера Поповић

Друштво

21.02.2017 у 22:00

„Летеће” контроле здравства и током пролећа

Лекарски тимови које је Министарство здравља формирало са задатком да у здравственим установама у унутрашњости Србије, препознају недостатке у лечењу и предложе мере побољшања, наставиће са ненајављеним „визитама” и током пролећа. Др Мехо Махмутовић, државни секретар у Министарству здравља, за „Политику” наводи како ове контроле, започете средином октобра прошле године ниједног тренутка нису престале. Он додаје да готово више нема болнице или дома здравља до којих нису стигле „патроле” наших најбољих лекара. За ове контроле ангажовани су сви директори београдских клиничко-болничких центара, челници клиничких центара из Београда, Ниша, Новог Сада и Крагујевца четири државна секретара Министарства здравља, као и неки од најугледнијих професора медицинских факултета. ОПШИРНИЈЕ У

Друштво

19.02.2017 у 17:00

Живот сведен на такмичење трује блискост и заједништво

Да ли савремени човек живи или се, заправо, само такмичи? Када је друштво у транзицији, а политичке прилике нестабилне, питања чији је посао важнији, функција значајнија, допринос пресуднији – постају свакодневица и у приватном и у јавном животу. Психолози и психијатри објашњавају да је такмичење сасвим нормална људска карактеристика. Међутим, надметање у којем се прекрше правила игре, када се наступа агресивно или без поштовања ривала, може да отрује заједништво, пријатељство и посао. Лорд Роберт Винстон, британски лекар, у свету познат као презентер медицинских тема на Би-Би-Сију упозорава да смо створени да се такмичимо, али да непрестано такмичење исцрпљује. Проф. др Александар Дамјановић, психијатар и директор Клинике за психијатрију Клиничког центра Србије, подсећа да је

Друштво

18.02.2017 у 12:00

Наша медицина на сајмовима у Москви и Берлину

На јавни позив Министарства здравља за промоцију здравственог туризма до сада се пријавило 95 стоматолошких и девет клиника за пластичну и естетску хирургију. Др Мехо Махмутовић, државни секретар у овом министарству, каже за „Политику” да ово није коначан број, јер је јавни позив, првобитно орочен до 14. децембра – продужен. Право да конкуришу имају стоматолошке ординације које постоје најмање пет година, односно приватне клинике које су чланице Удружења за пластичну, реконструктивну и естетску хирургију Србије. Посебне комисије Министарства здравља провериће да ли испуњавају услове у погледу опремљености и стручног кадра. Др Махмутовић најављује да комисије већ 20. фебруара почињу овај посао, како би прве промоције здравственог туризма биле већ у марту на великим међународним

Друштво

09.02.2017 у 22:00

Хомеопатија између вере и сумње

Руска академија наука је прогласила хомеопатију за лажну науку, тврдећи да хомеопатско лечење нема научног основа. Академија је препоручила Министарству здравља да хомеопатске препарате повуче из употребе у државним здравственим установама, као и да на њиховим паковањима убудуће пише да немају доказану клиничку ефикасност и намену. Пресуда хомеопатији донета је на основу анализе објављених научних публикација истраживања и студија. Готово истоветна тврдња – да хомеопатија није ефикасна метода лечења ни за једно здравствено стање или болест – објављена у марту 2015. године. Био је то став Националног савета за здравље и медицинска истраживања, највишег здравственог тела Аустралије. Међутим, то тада није поколебало овдашње поклонике хомеопатије, која је у Србији почела да хвата

Уводник

07.02.2017 у 22:00

„Скенирање” специјалиста

Да у Србији ускоро неће имати ко да нас лечи први пут смо озбиљно схватили пре три године. Tада смо се суочили са чињеницом да лекар специјалиста у Србији има у просеку око 50 година и да ћемо се суочити с недостатком високоспецијализованог медицинског кадра већ у наредних пет до 10 година, када масовно крену у пензију. Због свега тога су посланици скупштине по хитном поступку, 31. августа 2014, усвојили измене Закона о здравственој заштити којим је укинут услов да лекар има две године обавезног радног стажа пре него што конкурише за медицинску специјализацију. Тиме је скраћено време потребно да млади доктори отпочну специјалистичко усавршавање. Одређене су и дефицитарне специјализације: радиологија, патологија, анестезиологија, педијатрија, неурологија... Oд тада је ову прилику

Друштво

06.02.2017 у 22:00

Скенери стижу, радиолози одлазе

Дочекати ред за преглед на скенеру или магнетној резонанци у Србији коначно није више „немогуће мисија”, барем у највећим клиничким центрима. Хитни пацијенти се на ова снимања упућују одмах, примљени на болничко лечење буду снимљени у року од 48 сати, а сви којима је скенер неопходан, преглед се заказује у року од 30 дана. Ово за „Политику” тврди проф. др Драган Машуловић, директор Центра за радиотерапију и магнетну резонанцу КЦС у Београду и донедавно координатор за област радиологије при Министарству здравља. Он додаје да више не постоји листа чекања, већ само листа заказивања прегледа. У овој установи, која иначе пружа 40 одсто свих услуга лечења у Србији, у функцији је свих седам скенера и

Друштво

03.02.2017 у 21:25

У Србији пола милиона прегрмело грип, а још није крај

Према подацима Института за јавно здравље „Др Милан Јовановић Батут”, од октобра прошле године до 3. фебруара 2017. у Србији је од грипа оболело 132.860 грађана, што је више него у истом периоду прошле сезоне. У поређењу са претходном недељом, број пријављених случајева опада, па су посете пацијентима у многим болницама и клиничким центрима поново дозвољене. Такође, одјављене су епидемије локалног типа у Омољици, мачванском округу и Београду. На основу статистике могло би се закључити да је грип у повлачењу. Али, стручњаци не мисле тако. Професор епидемиологије на нишком Медицинском факултету, др Бранислав Тиодоровић каже да са грипом, ове сезоне, нажалост још нисмо завршили. – Вирус је само „направио паузу”, а отопљавање и побољшање временских прилика ствара погодне услове за

Друштво

04.02.2017 у 14:00

Инфузија као модни тренд

Инфузија „по наруџбини” нова је медицинска мода која се шири Србијом. Она је потиснула раније популарна „освежавања” у хипербаричној комори или сланој соби, што су не тако давно биле методе за које су јавне и славне личности тврдиле да су кључни фактор њиховог доброг здравља. Јавна је тајна да пословни људи, политичари и државни функционери у својим кабинетима примају инфузије када имају вирусну инфекцију, пад имунитета или када су преморени, због мноштва обавеза и путовања. Бројне личности са естраде постале су промотори овог новог тренда. Фотографишу се док примају инфузију на некој од приватних београдских клиника, а те слике преко друштвених мрежа показују својим фановима. Тако дају још један прилог увреженом веровању да је инфузија свемогућа. Анестезиолози и инфектолози од

Друштво

01.02.2017 у 22:05

Европа похвалила мере „лечења” здравства Србије

Рангирање здравства Србије на 24. место у конкуренцији 35 европских држава можда ће неко оценити као не нарочито добар резултат, али се не може порећи да је настављен тренд раста. У поређењу са 2015, Србија је у 2016. години завредела 116 бодова више и тако се са 30. места померила ближе златној средини. Од Србије је горе рангирано здравство чак девет чланица Европске уније: Бугарске, Пољске, Мађарске, Летоније, Литваније, Грчке, Кипра и Малте, а само зачеље, на коме смо били 2012. и 2013. године, сада држи Румунија. Да је управо српско здравство направило највећи помак на ранг-листи европских здравствених система, истакао је и Арне Бјорнберг, директор Европског здравственог потрошачког индекса (ЕХЦИ), које спроводи ово истраживање већ читаву деценију.

Друштво

31.01.2017 у 11:05

Наше здравство боље од мађарског и пољског, горе од македонског

Здравство Србије заузело је 24. место међу 35 рангираних држава у последњем Европском здравственом потрошачком индексу, „Euro Health Consumer Index” (ЕХЦИ) за 2016. годину. Србија је сакупила 670 од 1.000 максималних бодова (прошле године смо са 554 бода завршили на 30. позицији). Иза нас су остали здравствени системи неколико чланица Европске уније: Румунија, Бугарска, Пољска, Мађарска, Летонија, Литванија и Грчка, као и здравство Црне Горе, Малте и Кипра. Похвале здравственом систему Србије стигле су и од др Арнеа Бјорнберга, председавајућег ЕХЦИ и вође истраживања, који је у извештају истакао да је са „прикупљених 116 бодова више него прошле године наша држава направила највећи помак у односу на све земље обухваћене испитивањем”. Подсећамо, Србија је 2012, први пут

Претходна Следећа

Почетна / Оливера Поповић

14.06.2026 у 13:58

Златна Јована Арсић тријумфовала на Другом Светском купу

14.06.2026 у 13:46

Спор Братиславе и Будимпеште због историјског назива за Словачку

14.06.2026 у 13:41

ФИФА ће исплатити хонорар судији којем је одбијен улазак у САД

14.06.2026 у 13:39

Вучић: Трампова политика донела нови замах савременим међународним односима

14.06.2026 у 13:26

Након новог напада, Аустралија појачава програм заштите од ајкула

14.06.2026 у 13:19

Аустралијанац пао током парадајлинга у Истри, изгубио контролу