Европа похвалила мере „лечења” здравства Србије

Рангирање здравства Србије на 24. место у конкуренцији 35 европских држава можда ће неко оценити као не нарочито добар резултат, али се не може порећи да је настављен тренд раста. У поређењу са 2015, Србија је у 2016. години завредела 116 бодова више и тако се са 30. места померила ближе златној средини. Од Србије је горе рангирано здравство чак девет чланица Европске уније: Бугарске, Пољске, Мађарске, Летоније, Литваније, Грчке, Кипра и Малте, а само зачеље, на коме смо били 2012. и 2013. године, сада држи Румунија.

Да је управо српско здравство направило највећи помак на ранг-листи европских здравствених система, истакао је и Арне Бјорнберг, директор Европског здравственог потрошачког индекса (ЕХЦИ), које спроводи ово истраживање већ читаву деценију.

Оцењивање се спроводи по 48 показатеља у шест подручја: поштовање права пацијената и информисаност, време чекања на поједине операције и прегледе, исходи по здравље, доступност услуга које се пружају, фармацеутска средства која добијају болесници и област превенције.

Проф. др Петар Булат, продекан Медицинског факултета у Београду, каже да је најзад задовољан позицијом коју смо остварили: он нема дилему да здравству Србије, у европским оквирима, припада место у врху доње половине лествице.

 – Ризикујем да звучим претенциозно, али сматрам да је наше здравство боље и од македонског које је на 20. месту, за хрватско немам довољно података, а чињеница је да нисмо бољи од словеначког. Наравно, имамо реалан простор да своју позицију побољшавамо – каже др Булат, који је био на функцији помоћника министра здравља за међународну сарадњу и европске интеграције када смо у рангирању за 2012. године проглашени најгорим здравственим системом у Србији.

Тада је та вест шокирала многе, а др Булат је започео преписку са директором ЕХЦИ-ја Бјорнбергом,  доказујући зашто Србија не заслужује да буде на зачељу ове листе. Он верује да су тадашњи резултати извештаја настали под утицајем великих фармацеутских компанија, које су на тај начин желеле да издејствују увођење својих скупих лекова на наше тржиште. Те компаније су, додаје др Булат, биле спонзори овог истраживања.

Проф. др Зоран Радовановић, председник Етичког комитета Српског лекарског друштва и епидемиолог, каже да смо пре четири године објективно и реално били на дну европске лествице. За др Бјорнберга, који је на челу овог истраживачког тима, др Радовановић каже да је довољно стручан и објективан и да не верује да би манипулисао подацима. Једноставно, пошто тражене информације 2012. нису добили од надлежних у Министарству здравља, прибавили су их посредно од Светске здравствене организације.

– Радујем се скоку на овој лествици, али нема места за велико одушевљење: пацијенти још не виде све предности увођења заказивања прегледа преко интегрисаног информационог система, за чије увођење смо добили позитивне поене и бољу позицију на листи. Осим тога, вакцинација којом се спречава рак грлића материце, иако је ушла у закон, није заживела у пракси – примедбе су овог епидемиолога.

Примаријус др Весна Јањушевић, директорка београдског дома здравља „Стари град”, сматра да је помак на листи велики, а посебно је радује да су бољем рангирању допринела побољшања у примарној здравственој заштити.

– Драго ми је да је позитивно оцењен нови систем заказивања прегледа. Од првог тренутка смо се активно укључили у његово увођење и за то смо добили похвале од надлежних. И пацијенти су задовољни, посебно заказивањем прегледа у специјалистичкој служби и дијагностици унутар самог дома здравља. Све је мање проблема и код заказивања прегледа у болницама и клиничким центрима, у односу на то како је било на почетку. На пример, Ортопедска болница Бањица заслужује похвале јер доставља довољан број термина за специјалистичке прегледе – наводи докторка Јањушевић.

Доцент др Милика Ашанин, директор Клиничког центра Србије, подсећа да ова установа пружа чак 40 одсто свих здравствених услуга у нашем здравству, па као таква у знатној мери утиче на комплетну слику здравства у нашој земљи.

– Трудимо да у свим специјалностима медицине држимо корак са најбољима. За уградњу стента и коронарографију смањили смо дужину чекања са девет месеци на три. Немамо више листе чекања за преглед скенером, већ само листу заказивања, што значи да свим пацијентима ово снимање закажемо и обавимо најдуже за 30 дана. Свим хитним пацијентима ово снимање се уради одмах по доласку у болницу, а хоспитализованим у року од два дана – тврди наш саговорник.

Др Ашанин додаје и да је у КЦС-у смањено и просечно време чекања на операцију од дана пријема на болничко лечење: у децембру 2015. године чекало се 3,1 дана, а у децембру лане 2,4 дана. Др Ашанин додаје да је боље оцењеном здравствено систему допринело и то што су у КЦС уведене нове модерне медицинске технологије, попут гама ножа. Имамо и ПЕТ центар на Институту за нуклеарну медицину, а обновљен је програм трансплантација. Др Ашанин посебно истиче боље лечење високог крвног притиска у Центру за хипертензију, јер је то наш велики здравствено-социјални проблем.