Понедељак, 15.06.2026.

Курсна листа

	Куп.	Прод.	Сред.
	117.03	117.74	117.38
	100.74	101.35	101.05
	127	127.77	127.38

Дигиталне читуље

Дигитално издање

Аутор: Јелена Попадић

Друштво

17.01.2016 у 09:05

„Политика” чист играч

На представљању Извештаја о утицају државних институција на слободу медија, Савет за борбу против корупције закључио је да држава новинарску сервилност купује новцем за оглашавање. Тврдњу нису успели до краја да докажу, бар не у овом извештају. Бројке које су навели указују на готово супротан закључак – државне институције и предузећа све се мање оглашавају у медијима. Криза и политика „стезања каиша” одразили су се и на приходе штампе. У већини медијских кућа, међу којима је и Политика, од 2011. до 2014. године приливи од оглашавања државе готово су двоструко мањи. Најављујући извештај чланица Савета за борбу против корупције, Мирослава Миленовић истицала је да је „Политика” један од „поприличних корисника буџетског новца”. У интервјуу за наш лист рекла је да не зна сврху уплата државних

Друштво

16.01.2016 у 09:05

На ваше увреде могу да одговорим само бројкама

Разумем незадовољство невладиних организација о чијем је финансирању „Политика” писала у досијеу „Путеви америчког новца у Србији”. Нису навикли да се било ко у Србији бави овом темом на основу чињеница и бројки, уместо стереотипних оптужби. Свако уређено грађанско друштво, међутим, подразумева транспарентност у финансирању не само партија и политичара, него и медија и невладиних организација. Зато не разумем зашто се моји критичари опиру објављивању чињеница. Да ли је могуће да мисле да само њихове организације треба изузети из начела транспарентности? Да правила за њих не важе?

Друштво

10.01.2016 у 09:05

Наклоњеност према Косову и Црној Гори

Невладин сектор у Србији у последњих десет година примио је 35 милиона долара помоћи великих фондација, али су америчке биле издашније према невладиним организацијама на Косову и Метохији. Према подацима америчког Фондација центра, у јужну српску покрајину је у протеклој деценији стигло 11 милиона долара иако Косово има четири до пет пута мањи број становника и осам пута мању територију. У истом периоду је на рачуне невладиних организација у Црној Гори уплаћено 4,8 милиона долара. Међу највећим донаторима су Фонд браће Рокфелер, Сорошево „Отворено друштво” и Чарлс Стјуарт Мот.

Друштво

07.01.2016 у 22:00

Како зарадити 45.000 долара прештампавањем старих текстова

Поред организација цивилног друштва у Србији, и бројни медији и новинарска удружења добијају десетине хиљада долара директно од америчких фондација, открива „Политика” на сајту америчког Фондација центра. Овај центар има једну од најажурнијих база података о донацијама из америчких организација ка остатку света. У последњих десет година, невладином сектору у Србији уплаћено је 35 милиона долара од 39 фондација. Реч је о новцу који је стигао на рачуне 295 организација директно од донатора, мимо УСАИД-а и америчке амбасаде у Београду. Највише новца у последњих десет година у Србији добили су Фонд за хуманитарно право (3,78 милиона долара), београдски Фонд за отворено друштво

Друштво

29.12.2015 у 22:00

Ко су највећи донатори српског цивилног друштва

У наш невладин сектор из америчких фондација од 2006. године слило се 35 милиона долара на рачуне 259 организација. Новац је стигао од 35 фондација углавном регистрованих у САД-у. Новац је уплаћиван диретно, мимо УСАИД-а и америчке амбасаде. Од 2001. до 2014. помоћ Владе САД-а преко УСАИД-а износила је 721,6 милиона долара, кажу за „Политику” у америчкој амбасади.

Друштво

28.12.2015 у 22:00

Коме стижу долари

Савет Владе Србије за борбу против корупције тврди ових дана у извештају о моделима утицаја државе на медије да власт седму силу покушава да држи у шаци кроз оглашавања. И док наша јавност бруји о значају што транспарентнијег трошења јавног новца („Србија гас“ и „Телеком“ одбили су да доставе тражене податке), о донацијама из иностранства само се шапуће. Они који се ''дрзну'' да говоре о финансирању невладиног сектора, попут „Политике“, бивају оптужени да „отварају старе ране“, да подстичу поделе на стране плаћенике и патриоте итд. У демократском друштву, међутим...

Друштво

26.12.2015 у 22:00

Хероја „разоткрило” писмо захвалности

Саша Вајић, професор физичке културе на Војној академији, није ни слутио да ће заувек памтити повратак са летовања из Хрватске. Тог 10. августа возио је трасом аутопута Шид–Београд, када је у близини Пећинаца наишао на неуобичајену гужву на друму. Док је трогодишња кћеркица спавала у колима, Саша и његова супруга остали су затечени призором који су видели. На аутопуту су лежала тела једне жене и дечака од шест година. Били су запањени чињеницом да су људи наставили да возе, точковима су пролазили тик поред људских тела. Нико није стао, изашао из аутомобила и зауставио саобраћај. Саша се није двоумио ни тренутак. У колима је остала његова супруга с трогодишњом ћеркицом, а он је похитао у помоћ унесрећенима... У том удесу троје људи је изгубило животе, а петоро је теже повређено.

Теме недеље.

19.12.2015 у 22:00

И суд у Лондону верује „Политици”

Дневни лист „Политика” ушао је у историју британског права. И то захваљујући тужби коју је против нашег листа покренуо бизнисмен Нанди Ахуја, који је овдашњој пословној јавности познат као страни инвеститор и сувласник „Викторија групе”. Како се догодило да ово суђење уђе у историју енглеског права и дефинише будућу правну праксу? Прича је готово филмска: богати бизнисмен ангажовао је једну од најскупљих и најугледнијих канцеларија у Лондону и тужио дневни лист „Политика”, главну уредницу Љиљану Смајловић и новинарку Аницу Телесковић...

Теме недеље.

12.12.2015 у 22:00

Успети ван Београда

У Србији сваке године дипломира око 50.000 студента, али половина њих у руци држи индекс Београдског универзитета. Према подацима Завода за статистику, Београд је 2013. године добио 358 доктора наука, у Војводини је ту титулу стекло 212 особа, док су Шумадија и западна Србија добиле 86, а регион јужне и источне Србије 85 доктора наука. Социолози и остали аналитичари друштвених неприлика у Србији немају једноставно објашњење зашто се највећи број академаца који дипломирају на универзитетима у Београду ипак одлучи да се не врати у родни крај. Није реч о томе да су многи од њих одувек сањали да живот наставе у велеграду, нити је реч о страху да се повратак у родно место може доживети као нека врста личног пораза. У тој бескрајној расправи о све већој друштвеној пукотини између главног

Друштво

04.12.2015 у 18:00

Закони таблоида против новинарског кодекса

Да ли се медијско-политички рат који бесни јавном сценом у Србији може назвати критиком власти, како сматра Корнелија Абел, регионална координаторка за југоисточну Европу из „Транспаренси интернешнал”? Она је у изјави за агенцију „Бета” изразила „забринутост због притиска на медије у Србији”. – Ако желите да уђете у Европску унију морате да поштујете европске вредности, а слобода медија је високо на листи. Ако власт не може да поднесе критику то показује да Србија није демократска земља, јер критички глас помаже да се поправите и развијете – поручила је Абел. Огласила се и Дуња Мијатовић, представница ОЕБС-а за слободу медија, која је стала у одбрану Александра Родића. Из њене изјаве „Куриру” могло би се закључити да је овај лист последњи бастион медијске слободе у Србији. На власт

Претходна Следећа

Почетна / Јелена Попадић

15.06.2026 у 12:33

Будимпешта условљава украјински пут ка ЕУ испуњавањем договорених обавеза

15.06.2026 у 12:31

Први пут системски уређени односи произвођача и откупљивача млека

15.06.2026 у 12:28

Вучић стигао у Тбилиси, почела прва званична посета председника Србије Грузији

15.06.2026 у 12:25

Објављена решења теста из српског језика за малу матуру

15.06.2026 у 12:24

Ђедовић Хандановић: Добри односи Србије и УАЕ темељ све јаче енергетске сарадње

15.06.2026 у 12:23

Мацура: Четири од десет старијих жена у Србији доживело насиље