Четвртак, 11.06.2026.

Курсна листа

	Куп.	Прод.	Сред.
	117.02	117.73	117.37
	101.32	101.93	101.62
	126.88	127.64	127.26

Дигиталне читуље

Дигитално издање

Аутор: Јелена Попадић

Политика

15.03.2021 у 21:44

Српски раст ослоњен на Берлин и Пекинг

И на Исток и на Запад. Овим речима могла би се описати не само спољна већ и економска политика коју Србија води у последњих неколико година. То је недавно поново потврдио председник Александар Вучић, поручујући да су из корона кризе Немачка и Кина излазе као две највеће силе у успону. А чињеница је да наша земља и са Пекингом и са Берлином последњих година гаји веома тесне односе. Ове две земље су и највећи инвеститори у Србији. Сарадња с Немачком пре десетак дана још је једном крунисана, и то отварањем фабрике „Континентал” у Новом Саду, у којој ће се производити напредни електронски системи за управљање возилима. По вредности улагања Немачка је на првом месту када су у питању страни инвеститори, подаци су Развојне агенције Србије. У стопу је прати Кина, у коју је српски извоз

Политика

28.02.2021 у 09:38

Књига „Пусто турско” – анализа једне регионалне силе

Присуство Турске на Балкану, односи са Србијом, турско виђење балканских ратова, улога ове земље у бомбардовању НАТО-а, неоосманизам и ердоганизам, само су неке од тема које је професор др Дарко Танасковић обрадио у својој новој књизи „Пусто турско”. На јучерашњем представљању ове књиге у Народном музеју директор Института за европске студије Миша Ђурковић казао је да је реч о веома ретком и важном документу у којем се разоткрива суштина власти турског председника Реџепа Тајипа Ердогана и веома променљив однос ове регионалне силе према Србији. Професор Танасковић је напоменуо да је сва дешавања покушао да гледа објективно и да растумачи њихов значај, али да је тешко објективно сагледати нешто што волиш и што ти је блиско. „А ја Турску волим и она ми је блиска иако ме многи оптужују за

Друштво

15.02.2021 у 16:00

Два века уставности и 13 највиших правних аката

Током два века уставности Србије, у нашој држави је промењено 13 устава. У међувремену, државе у којима је живео српски народ мењале су имена и границе, а устави су прилагођавани новим околностима, мање или више успешно. Према мишљењу стручњака највећи проблем већине наших устава је велика разлика између онога што је у њима написано и стварности. Богатство уставности једног народа, објашњава за „Политику” професор др Владан Петров, огледа се у квалитету борбе за идеју уставности коју одликују подела власти и гаранцијe људских права и слобода, али и у томе колико су ти уставни текстови били нормативно квалитетни. Србија је, како додаје Петров, имала неколико изузетних уставних текстова написаних у складу са модерним достигнућима науке и европским стандардима. Пре свега Сретењски устав

Политика

30.01.2021 у 18:00

Прети ли Београду „уједињени притисак” Вашингтона и Брисела

Несугласице Брисела и Вашингтона по питању западног Балкана потиснуте су, у овом тренутку у други план, а јавност у Србији се пита шта ће нам донети њихово поновно „уједињење”. Специјални изасланик ЕУ за дијалог Београда и Приштине Мирослав Лајчак поручио је да је америчко-европско јединство кључни чинилац за успех на Балкану. Први сигнали из Вашингтона не иду у потпуности у прилог Албанцима, који су се узалуд надали да ће нова америчка администрација игнорисати одредбе Вашингтонског споразума. Амерички амбасадор у Приштини Филип Коснет изјавио је да је Вашингтонски споразум и даље на снази, све док у будућности не буде било могуће унети неке измене. Коснет, међутим, није прецизирао шта би конкретно могло да се мења. Битније питање за српску и албанску јавност јесте да ли ће евентуалне

Политика

09.01.2021 у 20:36

Божићне поруке владике Григорија

„Један од великих европских историчара Леополд фон Ранке рекао је да две трећине људске историје чине односи цркве и државе. Из тога се види колико су ти односи испреплетани и колико је битно да они буду усаглашени, да се свако бави својим послом, не мешајући се у ингеренције онога другога”, каже за „Политику” културолог и универзитетски професор др Јован Јањић. У тренутку када се ишчекује избор патријарха Српске православне цркве и док се још обележава најрадоснији хришћански празник, а председник Србије Александар Вучић се враћа са Свете Горе, где је с монасима прославио Бадње вече и Божић, огласио се преко једне телевизије епископ диселдорфски и целе Немачке Григорије, рекавши да „има план да окупи што више младих људи који су спремни да се жртвују за Србију како би направили

Политика

13.12.2020 у 21:00

Страсна Вестфалка

„Предлажем да заједно посетимо (тзв.) Косово где ћете имати прилику да разговарате са грађанима, сагледате стварност и процените да ли је то мафијашка држава или земља која извози оружје”, изјавила је известилац Европског парламента Виола фон Крамон одговарајући на оштре критике европарламентарца из Француске Тијерија Маријанија који је њен извештај о стању на КиМ назвао „неуравнотеженим, слепим и идеолошким”. Управо у том извештају Фон Крамонова је позвала још пет чланица Европске уније које нису признале „Косово” да то учине. Осим тога, још једном је нагласила да су приштинске власти испуниле све услове за визну либерализацију, а још раније је поручила да су људи који живе на КиМ Европљани и да припадају Европској унији. „Имате све предуслове за визну либерализацију. Имате младу

Економија

02.12.2020 у 08:12

И Србија тражи уточиште у злату

Није злато све што сија, али у његовим полугама јесте сигурност једне земље. То потврђује пример Америке која је светски рекордер са 8.134 тоне злата у својим резервама, што је не спречава да критикује Москву и Пекинг када убрзано купују злато, смањујући своју зависност од долара. И Србија је у последњих годину дана увећала своје златне резерве за 50 одсто, тачније за 10 тона, истакао је недавно председник Александар Вучић. Тако данас располажемо са 32 тоне злата, вредног 1,66 милијарде долара. Зашто је у свету дошло до нове „златне грознице” и окретања ка овом племенитом металу? Да ли је у питању бежање од долара, од папирног новца уопште или је свеприсутан страх од потпуног краха либералног капитализма? Новинар и књижевник Борис Над каже за „Политику” да је једно извесно:

Политика

15.11.2020 у 21:31

Ревизија би била опасна

„Војска је веровала у оно што су нас учили, а то је да је наша територија она коју успевамо да одбранимо. Због тога смо и потписивање Дејтонског споразума прихватили са неверицом, тугом и негодовањем. Било би нам много лакше да смо ту територију војнички изгубили. Касније је свима било јасно да је мир боље решење од рата. Јасно је и колико је притисака трпело наше руководство будући да је потписивању споразума претходило НАТО бомбардовање Републике Српске”, сећа се у разговору за „Политику” некадашњи припадник Војске Републике Српске, који је желео да остане анониман. Најтеже је било људима који су након потписивања мира морали да напусте своја огњишта, места на којима су њихови преци живели одвајкада. Срби су напустили 20 одсто територије коју су држали, околину Сарајева, делове

Свет

11.11.2020 у 22:00

Шта све можеш на изборима у Америци

„Здраво, ја са Брајден Харингтон, имам 13 година и без Џоа Бајдена не бих вам се сад обраћао. Срели смо се пре неколико месеци у Њу Хемпширу, рекао ми је да смо у истом клубу јер муцамо”, поручио је средином августа током председничке кампање у САД овај тинејџер у видео-обраћању на конвенцији Демократске странке. Навео је да се осетио веома срећно када му је Бајден признао да је муцао као дечак јер је тада схватио да је могуће да особа која има тај проблем стигне тако далеко. У овом видеу појавио се и дечаков отац који је говорио о томе колико је захвалан Бајдену, због кога је његов син значајно напредовао у говору. Учешће деце у политичким кампањама у Србији је забрањено, а да се овај сценарио одиграо у нашој земљи, осим званичних институција, сасвим сигурно би се чуо глас невладиних

Политика

27.10.2020 у 10:49

Односи Београда и Москве су издржали све тестове

Упркос свему што се догађало у последњих неколико месеци, ништа није нарушило односе између Москве и Београда и нема шумова на тим релацијама. То доказује други овогодишњи долазак министра спољних послова Сергеја Лаврова у Београд. Не знам другу европску земљу у коју је Лавров дошао два пута у једној години, каже у разговору за „Политику” амбасадор Србије у Русији Мирослав Лазански. Он подсећа и да је руски председник Владимир Путин Србију посетио три пута за четири године: – Односи Србије и Руске Федерације имају свој континуитет и издржавају тест веродостојности на дневном нивоу. Знам да би неки кругови у Београду волели да ти односи добију шумове, то су наслови који плене пажњу, али нема ту никаквог сензационализма. Србија има своје интересе, а Русија своје, али нас веже

Претходна Следећа

1
2
3
4
5
6
7
8
9

Почетна / Јелена Попадић

11.06.2026 у 14:27

Кина гради другу највећу нуклеарну подморничку силу

11.06.2026 у 14:22

Влада усвојила низ докумената за несметани рад државних органа

11.06.2026 у 14:22

Кина у кратком року отказала два планирана дипломатска састанка са Европском унијом

11.06.2026 у 14:22

Књижара код Каленић пијаце добила име по Драгославу Михаиловићу

11.06.2026 у 14:20

Повукао се са функције британски министар одбране

11.06.2026 у 14:16

Ухапшен мушкарац у Бачкој Паланци осумњичен за 14 крађа