Kup.	Prod.	Sred.
117.03	117.73	117.38
101.13	101.74	101.43
127.07	127.83	127.45

Politika

15.03.2021 u 21:44

I na Istok i na Zapad. Ovim rečima mogla bi se opisati ne samo spoljna već i ekonomska politika koju Srbija vodi u poslednjih nekoliko godina. To je nedavno ponovo potvrdio predsednik Aleksandar Vučić, poručujući da su iz korona krize Nemačka i Kina izlaze kao dve najveće sile u usponu. A činjenica je da naša zemlja i sa Pekingom i sa Berlinom poslednjih godina gaji veoma tesne odnose. Ove dve zemlje su i najveći investitori u Srbiji. Saradnja s Nemačkom pre desetak dana još je jednom krunisana, i to otvaranjem fabrike „Kontinental” u Novom Sadu, u kojoj će se proizvoditi napredni elektronski sistemi za upravljanje vozilima. Po vrednosti ulaganja Nemačka je na prvom mestu kada su u pitanju strani investitori, podaci su Razvojne agencije Srbije. U stopu je prati Kina, u koju je srpski izvoz

Politika

28.02.2021 u 09:38

Knjiga „Pusto tursko” – analiza jedne regionalne sile

Prisustvo Turske na Balkanu, odnosi sa Srbijom, tursko viđenje balkanskih ratova, uloga ove zemlje u bombardovanju NATO-a, neoosmanizam i erdoganizam, samo su neke od tema koje je profesor dr Darko Tanasković obradio u svojoj novoj knjizi „Pusto tursko”. Na jučerašnjem predstavljanju ove knjige u Narodnom muzeju direktor Instituta za evropske studije Miša Đurković kazao je da je reč o veoma retkom i važnom dokumentu u kojem se razotkriva suština vlasti turskog predsednika Redžepa Tajipa Erdogana i veoma promenljiv odnos ove regionalne sile prema Srbiji. Profesor Tanasković je napomenuo da je sva dešavanja pokušao da gleda objektivno i da rastumači njihov značaj, ali da je teško objektivno sagledati nešto što voliš i što ti je blisko. „A ja Tursku volim i ona mi je bliska iako me mnogi

Društvo

15.02.2021 u 16:00

Dva veka ustavnosti i 13 najviših pravnih akata

Tokom dva veka ustavnosti Srbije, u našoj državi je promenjeno 13 ustava. U međuvremenu, države u kojima je živeo srpski narod menjale su imena i granice, a ustavi su prilagođavani novim okolnostima, manje ili više uspešno. Prema mišljenju stručnjaka najveći problem većine naših ustava je velika razlika između onoga što je u njima napisano i stvarnosti. Bogatstvo ustavnosti jednog naroda, objašnjava za „Politiku” profesor dr Vladan Petrov, ogleda se u kvalitetu borbe za ideju ustavnosti koju odlikuju podela vlasti i garancije ljudskih prava i sloboda, ali i u tome koliko su ti ustavni tekstovi bili normativno kvalitetni. Srbija je, kako dodaje Petrov, imala nekoliko izuzetnih ustavnih tekstova napisanih u skladu sa modernim dostignućima nauke i evropskim standardima. Pre svega

Politika

30.01.2021 u 18:00

Preti li Beogradu „ujedinjeni pritisak” Vašingtona i Brisela

Nesuglasice Brisela i Vašingtona po pitanju zapadnog Balkana potisnute su, u ovom trenutku u drugi plan, a javnost u Srbiji se pita šta će nam doneti njihovo ponovno „ujedinjenje”. Specijalni izaslanik EU za dijalog Beograda i Prištine Miroslav Lajčak poručio je da je američko-evropsko jedinstvo ključni činilac za uspeh na Balkanu. Prvi signali iz Vašingtona ne idu u potpunosti u prilog Albancima, koji su se uzalud nadali da će nova američka administracija ignorisati odredbe Vašingtonskog sporazuma. Američki ambasador u Prištini Filip Kosnet izjavio je da je Vašingtonski sporazum i dalje na snazi, sve dok u budućnosti ne bude bilo moguće uneti neke izmene. Kosnet, međutim, nije precizirao šta bi konkretno moglo da se menja. Bitnije pitanje za srpsku i albansku javnost jeste da li će

Politika

09.01.2021 u 20:36

Božićne poruke vladike Grigorija

„Jedan od velikih evropskih istoričara Leopold fon Ranke rekao je da dve trećine ljudske istorije čine odnosi crkve i države. Iz toga se vidi koliko su ti odnosi isprepletani i koliko je bitno da oni budu usaglašeni, da se svako bavi svojim poslom, ne mešajući se u ingerencije onoga drugoga”, kaže za „Politiku” kulturolog i univerzitetski profesor dr Jovan Janjić. U trenutku kada se iščekuje izbor patrijarha Srpske pravoslavne crkve i dok se još obeležava najradosniji hrišćanski praznik, a predsednik Srbije Aleksandar Vučić se vraća sa Svete Gore, gde je s monasima proslavio Badnje veče i Božić, oglasio se preko jedne televizije episkop diseldorfski i cele Nemačke Grigorije, rekavši da „ima plan da okupi što više mladih ljudi koji su spremni da se žrtvuju za Srbiju kako bi

Politika

13.12.2020 u 21:00

Strasna Vestfalka

„Predlažem da zajedno posetimo (tzv.) Kosovo gde ćete imati priliku da razgovarate sa građanima, sagledate stvarnost i procenite da li je to mafijaška država ili zemlja koja izvozi oružje”, izjavila je izvestilac Evropskog parlamenta Viola fon Kramon odgovarajući na oštre kritike evroparlamentarca iz Francuske Tijerija Marijanija koji je njen izveštaj o stanju na KiM nazvao „neuravnoteženim, slepim i ideološkim”. Upravo u tom izveštaju Fon Kramonova je pozvala još pet članica Evropske unije koje nisu priznale „Kosovo” da to učine. Osim toga, još jednom je naglasila da su prištinske vlasti ispunile sve uslove za viznu liberalizaciju, a još ranije je poručila da su ljudi koji žive na KiM Evropljani i da pripadaju Evropskoj uniji. „Imate sve preduslove za viznu liberalizaciju. Imate mladu

Ekonomija

02.12.2020 u 08:12

I Srbija traži utočište u zlatu

Nije zlato sve što sija, ali u njegovim polugama jeste sigurnost jedne zemlje. To potvrđuje primer Amerike koja je svetski rekorder sa 8.134 tone zlata u svojim rezervama, što je ne sprečava da kritikuje Moskvu i Peking kada ubrzano kupuju zlato, smanjujući svoju zavisnost od dolara. I Srbija je u poslednjih godinu dana uvećala svoje zlatne rezerve za 50 odsto, tačnije za 10 tona, istakao je nedavno predsednik Aleksandar Vučić. Tako danas raspolažemo sa 32 tone zlata, vrednog 1,66 milijarde dolara. Zašto je u svetu došlo do nove „zlatne groznice” i okretanja ka ovom plemenitom metalu? Da li je u pitanju bežanje od dolara, od papirnog novca uopšte ili je sveprisutan strah od potpunog kraha liberalnog kapitalizma? Novinar i književnik Boris Nad kaže za „Politiku” da je jedno izvesno:

Politika

15.11.2020 u 21:31

Revizija bi bila opasna

„Vojska je verovala u ono što su nas učili, a to je da je naša teritorija ona koju uspevamo da odbranimo. Zbog toga smo i potpisivanje Dejtonskog sporazuma prihvatili sa nevericom, tugom i negodovanjem. Bilo bi nam mnogo lakše da smo tu teritoriju vojnički izgubili. Kasnije je svima bilo jasno da je mir bolje rešenje od rata. Jasno je i koliko je pritisaka trpelo naše rukovodstvo budući da je potpisivanju sporazuma prethodilo NATO bombardovanje Republike Srpske”, seća se u razgovoru za „Politiku” nekadašnji pripadnik Vojske Republike Srpske, koji je želeo da ostane anoniman. Najteže je bilo ljudima koji su nakon potpisivanja mira morali da napuste svoja ognjišta, mesta na kojima su njihovi preci živeli odvajkada. Srbi su napustili 20 odsto teritorije koju su držali, okolinu

Svet

11.11.2020 u 22:00

Šta sve možeš na izborima u Americi

„Zdravo, ja sa Brajden Harington, imam 13 godina i bez Džoa Bajdena ne bih vam se sad obraćao. Sreli smo se pre nekoliko meseci u Nju Hempširu, rekao mi je da smo u istom klubu jer mucamo”, poručio je sredinom avgusta tokom predsedničke kampanje u SAD ovaj tinejdžer u video-obraćanju na konvenciji Demokratske stranke. Naveo je da se osetio veoma srećno kada mu je Bajden priznao da je mucao kao dečak jer je tada shvatio da je moguće da osoba koja ima taj problem stigne tako daleko. U ovom videu pojavio se i dečakov otac koji je govorio o tome koliko je zahvalan Bajdenu, zbog koga je njegov sin značajno napredovao u govoru. Učešće dece u političkim kampanjama u Srbiji je zabranjeno, a da se ovaj scenario odigrao u našoj zemlji, osim zvaničnih institucija, sasvim sigurno bi se čuo glas nevladinih

Politika

27.10.2020 u 10:49

Odnosi Beograda i Moskve su izdržali sve testove

Uprkos svemu što se događalo u poslednjih nekoliko meseci, ništa nije narušilo odnose između Moskve i Beograda i nema šumova na tim relacijama. To dokazuje drugi ovogodišnji dolazak ministra spoljnih poslova Sergeja Lavrova u Beograd. Ne znam drugu evropsku zemlju u koju je Lavrov došao dva puta u jednoj godini, kaže u razgovoru za „Politiku” ambasador Srbije u Rusiji Miroslav Lazanski. On podseća i da je ruski predsednik Vladimir Putin Srbiju posetio tri puta za četiri godine: – Odnosi Srbije i Ruske Federacije imaju svoj kontinuitet i izdržavaju test verodostojnosti na dnevnom nivou. Znam da bi neki krugovi u Beogradu voleli da ti odnosi dobiju šumove, to su naslovi koji plene pažnju, ali nema tu nikakvog senzacionalizma. Srbija ima svoje interese, a Rusija svoje, ali nas veže

Алати за приступачност

Величина текста

Контраст

Обележавање линкова

Прилагођена читљивост

Autor: Jelena Popadić