Strasna Vestfalka

„Predlažem da zajedno posetimo (tzv.) Kosovo gde ćete imati priliku da razgovarate sa građanima, sagledate stvarnost i procenite da li je to mafijaška država ili zemlja koja izvozi oružje”, izjavila je izvestilac Evropskog parlamenta Viola fon Kramon odgovarajući na oštre kritike evroparlamentarca iz Francuske Tijerija Marijanija koji je njen izveštaj o stanju na KiM nazvao „neuravnoteženim, slepim i ideološkim”. Upravo u tom izveštaju Fon Kramonova je pozvala još pet članica Evropske unije koje nisu priznale „Kosovo” da to učine. Osim toga, još jednom je naglasila da su prištinske vlasti ispunile sve uslove za viznu liberalizaciju, a još ranije je poručila da su ljudi koji žive na KiM Evropljani i da pripadaju Evropskoj uniji. „Imate sve preduslove za viznu liberalizaciju. Imate mladu dinamičnu generaciju i obrazovane ljude koji govore mnoge jezike”, rekla je ova Nemica iz partije Zelenih, nabrajajući razloge zbog kojih bi evropske zemlje trebalo da otvore svoja vrata za građane „Kosova”.

Svoje oduševljenje prištinskom vlašću Fon Kramonova ne krije, što se ne može reći za Srbiju. Kada je EU saopštila da neće otvoriti nova poglavlja sa našom zemljom uskliknula je: „Dobra vest!” Uzalud je posle objašnjavala da je zapravo želela da kaže da je dobro to što je EU počela da primenjuje novu metodologiju. Iako je članica grupe Evropskog parlamenta za zapadni Balkan, njena objektivnost odavno je poljuljana. Strast kojom kritikuje Srbiju, prema mišljenju mnogih, prevazilazi čak i strast sa kojom brani prištinsku vlast. Tako da ne čudi što u izveštaju o „Kosovu” Fon Kramonova nije navela da se nekadašnji lideri ove kvazidržave suočavaju sa optužnicama za najgnusnije ratne zločine. S druge strane, zbog „zabrinutosti za demokratiju u Srbiji”, letos je izjavila da očekuje da će kancelarka Angela Merkel održati lekciju predsedniku Srbije Aleksandru Vučiću i reći mu: „E sad je dosta!”

Smeta joj i „razočaravajuća solidarnost Srbije sa Rusijom”s (povodom rezolucije o Krimu) i poručuje nam da ćemo jednom morati da odlučimo sa kim ćemo uskladiti svoju spoljnu politiku – s Evropskom unijom ili Rusijom. Zbog stavova koje ne pokušava da sakrije, predsednik Vučić nazvao ju je „najvećim borcem za kosovsku nezavisnost”, a direktor Kancelarije za KiM Petar Petković „albanskim lobistom”. Marko Đurić je u julu ocenio da su „manični antisrpski istupi Viole fon Kramon satkani od samih laži” i da pripadaju jednom mračnom vremenu kada je Srbija bila stigmatizovana kao dežurni krivac za sve. Fon Kramonova se nije libila i da ukrsti koplja sa Trampovim „specijalcem” Ričardom Grenelom. Optuživala ga je da je hteo da zaobiđe EU i bivšu vladu Albina Kurtija, kao i za rušenje Kurtija, ali i za navodnu nameru Trampove administracije da se u rešavanju kosovskog problema ide na razmenu teritorija.

Rođena je u Zapadnoj Vestfaliji, školovala se u Bonu, a 1996. bila je savetnik ukrajinske vlade za projekte koje je finansirala Nemačka. Od 2001. članica je partije Zelenih, vodila je projekte u centralnoj i istočnoj Evropi, a bila je i poslanica u Bundestagu. Mnogi smatraju da „antisrpska” politika Nemačke provejava upravo iz redova Zelenih, a njihova popularnost u ovoj zemlji u poslednje vreme je u porastu, preuzimajući glasove većih stranaka.