Страсна Вестфалка

„Предлажем да заједно посетимо (тзв.) Косово где ћете имати прилику да разговарате са грађанима, сагледате стварност и процените да ли је то мафијашка држава или земља која извози оружје”, изјавила је известилац Европског парламента Виола фон Крамон одговарајући на оштре критике европарламентарца из Француске Тијерија Маријанија који је њен извештај о стању на КиМ назвао „неуравнотеженим, слепим и идеолошким”. Управо у том извештају Фон Крамонова је позвала још пет чланица Европске уније које нису признале „Косово” да то учине. Осим тога, још једном је нагласила да су приштинске власти испуниле све услове за визну либерализацију, а још раније је поручила да су људи који живе на КиМ Европљани и да припадају Европској унији. „Имате све предуслове за визну либерализацију. Имате младу динамичну генерацију и образоване људе који говоре многе језике”, рекла је ова Немица из партије Зелених, набрајајући разлоге због којих би европске земље требало да отворе своја врата за грађане „Косова”.

Своје одушевљење приштинском влашћу Фон Крамонова не крије, што се не може рећи за Србију. Када је ЕУ саопштила да неће отворити нова поглавља са нашом земљом ускликнула је: „Добра вест!” Узалуд је после објашњавала да је заправо желела да каже да је добро то што је ЕУ почела да примењује нову методологију. Иако је чланица групе Европског парламента за западни Балкан, њена објективност одавно је пољуљана. Страст којом критикује Србију, према мишљењу многих, превазилази чак и страст са којом брани приштинску власт. Тако да не чуди што у извештају о „Косову” Фон Крамонова није навела да се некадашњи лидери ове квазидржаве суочавају са оптужницама за најгнусније ратне злочине. С друге стране, због „забринутости за демократију у Србији”, летос је изјавила да очекује да ће канцеларка Ангела Меркел одржати лекцију председнику Србије Александру Вучићу и рећи му: „Е сад је доста!”

Смета јој и „разочаравајућа солидарност Србије са Русијом”с (поводом резолуције о Криму) и поручује нам да ћемо једном морати да одлучимо са ким ћемо ускладити своју спољну политику – с Европском унијом или Русијом. Због ставова које не покушава да сакрије, председник Вучић назвао ју је „највећим борцем за косовску независност”, а директор Канцеларије за КиМ Петар Петковић „албанским лобистом”. Марко Ђурић је у јулу оценио да су „манични антисрпски иступи Виоле фон Крамон саткани од самих лажи” и да припадају једном мрачном времену када је Србија била стигматизована као дежурни кривац за све. Фон Крамонова се није либила и да укрсти копља са Трамповим „специјалцем” Ричардом Гренелом. Оптуживала га је да је хтео да заобиђе ЕУ и бившу владу Албина Куртија, као и за рушење Куртија, али и за наводну намеру Трампове администрације да се у решавању косовског проблема иде на размену територија.

Рођена је у Западној Вестфалији, школовала се у Бону, а 1996. била је саветник украјинске владе за пројекте које је финансирала Немачка. Од 2001. чланица је партије Зелених, водила је пројекте у централној и источној Европи, а била је и посланица у Бундестагу. Многи сматрају да „антисрпска” политика Немачке провејава управо из редова Зелених, а њихова популарност у овој земљи у последње време је у порасту, преузимајући гласове већих странака.