Недеља, 14.06.2026.

Курсна листа

	Куп.	Прод.	Сред.
	117.03	117.73	117.38
	101.13	101.74	101.43
	127.07	127.83	127.45

Дигиталне читуље

Дигитално издање

Аутор: Александра Петровић

Хроника

04.02.2022 у 13:50

Одбрана нападом и исмевањем глумица

Сваки оптужени има право да се брани како жели, а закон му дозвољава да најпре каже све што има у такозваном неометаном излагању. То право искористио је и Мирослава Мика Алексић, оптужен за силовање и полно узнемиравање девојака у својој школи глуме, односно драмском студију, како је нагласио у среду у Палати правде. Ни после три и по сата није завршио, па ће наставити 1. марта. Његове белешке које је држао на говорници указују да ће излагање бити опширно и на следећем суђењу. Предложио је да судском већу достави више од четири хиљаде текстова у штампи о његовом случају, па је извесно да ће Алексић своју прилику да говори пред јавношћу искористити да се брани од свега што су медији објављивали током протеклих годину дана. Својих „пет минута” пред јавношћу, у судници Палате правде у

Хроника

03.02.2022 у 09:39

Како се бранио Мика Алексић: Девојке су имале лоше породичне односе, нарочито са очевима

Мирослав Мика Алексић негирао је јуче у Палати правде кривицу за силовање и полно узнемиравање девојака које су биле полазнице његове школе глуме. Није конкретно говорио о тачкама оптужнице, већ је оптужни акт анализирао три сата пред судским већем и у присуству великог броја новинара. – Ова оптужница је глупост. Грешка је све што је наведено. Ово су болесне тврдње да сам извршио ова кривична дела са којима немам апсолутно ништа – рекао је Алексић. О девојкама које су га пријавиле за силовање и полно узнемиравање, казао је да су имале лоше породичне односе, нарочито са њиховим очевима. Навео је да је само једна од девојака имала нормалну и стабилну ситуацију у породици. – И Милена Радуловић и Ива Илинчић имале су трауме у том периоду и оне су то тада наговештавале. Ово је покушај

Хроника

14.01.2022 у 21:40

Уставне промене искључиће политику из правосуђа

Министарство правде ће ове године припремити сет правосудних закона које је потребно донети ради усклађивања са променама Устава, ако оне буду потврђене на референдумуМинистарка правде Маја Поповић позива грађане Србије да на референдуму 16. јануара подрже потврђивање акта о промени Устава. Наглашава још једном да Косово и Метохија остају у преамбули, као јужна српска покрајина, а уставне промене односе се искључиво на област правосуђа. Шта је основни циљ промене Устава? Променама Устава у области правосуђа биће искључено учешће политике у избору судија, председника судова, јавних тужилаца и заменика јавних тужилаца. Поред тога циљ ових промена Устава је и успостављање бољег система предлагања, премештаја и престанка њихове функције. То ће омогућити да улазак у правосуђе буде

Хроника

10.01.2022 у 20:04

Због прогањања донете 282 пресуде

Број осуђених за кривично дело прогањања стално расте. У 2018. донета је 61 правноснажна пресуда, у 2019. тај број је порастао на 106, а у 2020. години је 110 лица правноснажно осуђено због прогањања. Ако се томе дода и 2017. као година у којој je од 1. јуна прогањање ушло у Кривични законик Србије као посебно кривично дело, онда то чини укупно 282 осуђена у периоду од 2017. до 2020. године. За 2021. још нису обрађени подаци. Иако број пресуда показује да се случајеви прогањања пријављују и кривично гоне, подаци такође говоре да је у готово 70 одсто пресуда (укупно 193 случаја) изречена условна осуда. Казна затвора и кућног затвора забележена је у 17 одсто случајева, док је новчана казна изрицана у готово 13 одсто пресуда за прогањање. Појединачно су се јављали и случајеви изрицања

Хроника

09.01.2022 у 22:46

Судије између две ватре – медија и политичара

Цео радни век била је судија, а онда и председница Окружног суда у Београду и Врховног суда Србије. Вида Петровић Шкеро сада је члан етичке комисије Савета за штампу и Центра за правосудна истраживања (Цеприс). За „Политику” говори о стању у правосуђу и сарадњи медија са судовима и тужилаштвима. Како видите данашње правосуђе? Колико се тога променило од када сте отишли у пензију? Имајући у виду да сам цео свој живот радила у правосуђу, могу да видим колико се тога изменило. Одмах после реформе 2001. године, правосуђе је било у хаосу али је и са великим ентузијазмом дочекало промене са осећајем да су оне иду набоље, али није било тако. Рез је направљен на веома лош начин, а оно што је остало јесте пребацивање на судове и судије да решавају проблеме које држава треба да реши. Хиљаде

Хроника

08.01.2022 у 14:00

Изласком на референдум обликујемо државу у којој живимо

Грађани Србије позвани су да се 16. јануара изјасне о промени Устава Републике Србије. О значају референдума и недоумицама грађана, за „Политику” говори др Милош Станић, научни сарадник Института за упоредно право и члан радне групе за израду нацрта акта о промени Устава Републике Србије. О чему ће грађани одлучивати на референдуму, а о чему не? Грађани одлучују о правосуђу, односно о томе како ће изгледати судска власт и јавно тужилаштво. Питање свих питања је ко бира судије и тужиоце. Овим изменама постиже се да судије и тужиоце бирају Високи савет судства и Високи савет тужилаштва, органе у којима већину чланова чине њихове колеге судије, односно тужиоци. То је важно због тога што је судска власт стручна, а не политичка. Да би се контролисао и оцењивао на ваљан начин њен рад,

Хроника

05.01.2022 у 09:04

Суд обуставио штрајк адвоката

Адвокати на територији Београда од јуче су поново могли да раде јер је Виши суд у Београду последњег дана протекле године донео привремену меру којом је суспендовао одлуку Скупштине Адвокатске коморе Београда (АКБ) од 21. децембра да београдски адвокати обуставе рад од 24. прошлог месеца. Истог дана адвокат Александар Цвејић поднео је тужбу којом је од Вишег суда тражио да се одлука о обустави рада прогласи ништавом, уз предлог да суд донесе привремену меру којом ће ту одлуку ставити ван снаге до окончања спора. Из АКБ-а су се 30. децембра изјаснили на тужбу и већ следећег дана, пред крај радног времена, штрајк адвоката је обустављен судском одлуком. То значи да су сви адвокати на територији Београда могли да раде већ током новогодишњих празника у хитним предметима. Судови током радних

Хроника

04.01.2022 у 12:50

Много насиља а мало пресуда за злостављање животиња

У Швајцарској постоје адвокати који бране интересе животиња, а у Аустрији посебна одељења омбудсмана раде на спречавању злочина над животињама. У Србији је због убијања и злостављања животиња осуђено укупно 299 људи у периоду од 2006. до 2020, док је Удружење за заштиту животиња од 2006. до 2018. забележило 6.500 пријављених случајева, речено је на Копаоничкој школи природног права. – Намеће се питање зашто у пракси има 25 пута мање осуда од пријављених злостављања. С обзиром на велики број случајева у вези са овим кривичним делом, упитно је и јесу ли изречене санкције адекватне, као и да ли су прописане казне довољно високе – рекла је Наталија Живковић, докторанд Правног факултета Универзитета у Београду. Податке је изнела на катедри „Право на живот” која се бави кривичним делима

Хроника

30.12.2021 у 10:20

Суд може да прекине штрајк адвоката

Обустава рада адвоката у главном граду могла да буде прекинута уколико Виши суд у Београду донесе привремену меру којом би одлука Адвокатске коморе Београда (АКБ) о штрајку била стављена ван снаге. За сада још није истекао рок од три дана у коме АКБ треба да се изјасни о предлогу за одређивање привремене мере, али би тај рок могао да истекне последњег дана ове године. Наиме, у Виши суд у Београду стигла је у петак тужба са предлогом за одређивање привремене мере, коју је против АКБ поднео адвокат Александар Цвејић. Он тужбом предлаже да суд утврди ништавост одлуке Скупштине АКБ од 21. децембра ове године, којом је проглашена обустава рада свих адвоката на територији Београда, почев од 24. децембра па до испуњења захтева, а захтеви се односе на повлачење допуне правног става Врховног

Хроника

27.12.2021 у 20:19

„Кикин закон” не може да се разматра у „сајбер” свету

Јавност је недавно била потресена вешћу о смрти младе јутјуберке Кристине Кике Ђукић. Иако већина грађана није до тада чула за њено име, ова трагедија отворила је питање психолошког злостављања на друштвеним мрежама, а покренута је и онлајн петиција за захтевом да се донесе „Кикин закон”, који би дефинисао питања „сајбербулинга” и кажњавања за насиље на интернету. Посебни тужилац за високотехнолошки криминал Бранко Стаменковић каже да важећи Кривични законик (КЗ) пружа довољно заштите особама чија се сигурност угрожава путем разних објава на рачунарским мрежама или су изложене прогањању „онлајн силеџија”. – Кривична дела угрожавања сигурности и прогањања, из чланова 138 и 138 а КЗ-а, управо се баве оваквим штетним догађајима, но њима се не исцрпљује кривична заштита која постоји и у

Претходна Следећа

Почетна / Александра Петровић

14.06.2026 у 07:36

Kошаркаши Њујорка победили Сан Антонио и освојили прву НБА титулу после 53 године

14.06.2026 у 07:26

Нетанјаху ће данас одржати састанак безбедносног кабинета

14.06.2026 у 07:24

Амерички професор:Западна политика према Русији улази у зону високог ризика

14.06.2026 у 07:17

У Србији данас претежно сунчано и топлије, после подне и увече долази до промене времена

14.06.2026 у 07:06

У експлозији пиротехничких средстава тешко повређен мушкарац (30) на Новом Београду

14.06.2026 у 06:45

Продавали лажне дипломе од 500 до 3.500 евра