Kup.	Prod.	Sred.
117.03	117.73	117.38
101.13	101.74	101.43
127.07	127.83	127.45

Hronika

04.02.2022 u 13:50

Odbrana napadom i ismevanjem glumica

Svaki optuženi ima pravo da se brani kako želi, a zakon mu dozvoljava da najpre kaže sve što ima u takozvanom neometanom izlaganju. To pravo iskoristio je i Miroslava Mika Aleksić, optužen za silovanje i polno uznemiravanje devojaka u svojoj školi glume, odnosno dramskom studiju, kako je naglasio u sredu u Palati pravde. Ni posle tri i po sata nije završio, pa će nastaviti 1. marta. Njegove beleške koje je držao na govornici ukazuju da će izlaganje biti opširno i na sledećem suđenju. Predložio je da sudskom veću dostavi više od četiri hiljade tekstova u štampi o njegovom slučaju, pa je izvesno da će Aleksić svoju priliku da govori pred javnošću iskoristiti da se brani od svega što su mediji objavljivali tokom proteklih godinu dana. Svojih „pet minuta” pred javnošću, u sudnici Palate

Hronika

03.02.2022 u 09:39

Kako se branio Mika Aleksić: Devojke su imale loše porodične odnose, naročito sa očevima

Miroslav Mika Aleksić negirao je juče u Palati pravde krivicu za silovanje i polno uznemiravanje devojaka koje su bile polaznice njegove škole glume. Nije konkretno govorio o tačkama optužnice, već je optužni akt analizirao tri sata pred sudskim većem i u prisustvu velikog broja novinara. – Ova optužnica je glupost. Greška je sve što je navedeno. Ovo su bolesne tvrdnje da sam izvršio ova krivična dela sa kojima nemam apsolutno ništa – rekao je Aleksić. O devojkama koje su ga prijavile za silovanje i polno uznemiravanje, kazao je da su imale loše porodične odnose, naročito sa njihovim očevima. Naveo je da je samo jedna od devojaka imala normalnu i stabilnu situaciju u porodici. – I Milena Radulović i Iva Ilinčić imale su traume u tom periodu i one su to tada nagoveštavale. Ovo je pokušaj

Hronika

14.01.2022 u 21:40

Ustavne promene isključiće politiku iz pravosuđa

Ministarstvo pravde će ove godine pripremiti set pravosudnih zakona koje je potrebno doneti radi usklađivanja sa promenama Ustava, ako one budu potvrđene na referendumuMinistarka pravde Maja Popović poziva građane Srbije da na referendumu 16. januara podrže potvrđivanje akta o promeni Ustava. Naglašava još jednom da Kosovo i Metohija ostaju u preambuli, kao južna srpska pokrajina, a ustavne promene odnose se isključivo na oblast pravosuđa. Šta je osnovni cilj promene Ustava? Promenama Ustava u oblasti pravosuđa biće isključeno učešće politike u izboru sudija, predsednika sudova, javnih tužilaca i zamenika javnih tužilaca. Pored toga cilj ovih promena Ustava je i uspostavljanje boljeg sistema predlaganja, premeštaja i prestanka njihove funkcije. To će omogućiti da ulazak u pravosuđe

Hronika

10.01.2022 u 20:04

Zbog proganjanja donete 282 presude

Broj osuđenih za krivično delo proganjanja stalno raste. U 2018. doneta je 61 pravnosnažna presuda, u 2019. taj broj je porastao na 106, a u 2020. godini je 110 lica pravnosnažno osuđeno zbog proganjanja. Ako se tome doda i 2017. kao godina u kojoj je od 1. juna proganjanje ušlo u Krivični zakonik Srbije kao posebno krivično delo, onda to čini ukupno 282 osuđena u periodu od 2017. do 2020. godine. Za 2021. još nisu obrađeni podaci. Iako broj presuda pokazuje da se slučajevi proganjanja prijavljuju i krivično gone, podaci takođe govore da je u gotovo 70 odsto presuda (ukupno 193 slučaja) izrečena uslovna osuda. Kazna zatvora i kućnog zatvora zabeležena je u 17 odsto slučajeva, dok je novčana kazna izricana u gotovo 13 odsto presuda za proganjanje. Pojedinačno su se javljali i slučajevi

Hronika

09.01.2022 u 22:46

Sudije između dve vatre – medija i političara

Ceo radni vek bila je sudija, a onda i predsednica Okružnog suda u Beogradu i Vrhovnog suda Srbije. Vida Petrović Škero sada je član etičke komisije Saveta za štampu i Centra za pravosudna istraživanja (Cepris). Za „Politiku” govori o stanju u pravosuđu i saradnji medija sa sudovima i tužilaštvima. Kako vidite današnje pravosuđe? Koliko se toga promenilo od kada ste otišli u penziju? Imajući u vidu da sam ceo svoj život radila u pravosuđu, mogu da vidim koliko se toga izmenilo. Odmah posle reforme 2001. godine, pravosuđe je bilo u haosu ali je i sa velikim entuzijazmom dočekalo promene sa osećajem da su one idu nabolje, ali nije bilo tako. Rez je napravljen na veoma loš način, a ono što je ostalo jeste prebacivanje na sudove i sudije da rešavaju probleme koje država treba da reši.

Hronika

08.01.2022 u 14:00

Izlaskom na referendum oblikujemo državu u kojoj živimo

Građani Srbije pozvani su da se 16. januara izjasne o promeni Ustava Republike Srbije. O značaju referenduma i nedoumicama građana, za „Politiku” govori dr Miloš Stanić, naučni saradnik Instituta za uporedno pravo i član radne grupe za izradu nacrta akta o promeni Ustava Republike Srbije. O čemu će građani odlučivati na referendumu, a o čemu ne? Građani odlučuju o pravosuđu, odnosno o tome kako će izgledati sudska vlast i javno tužilaštvo. Pitanje svih pitanja je ko bira sudije i tužioce. Ovim izmenama postiže se da sudije i tužioce biraju Visoki savet sudstva i Visoki savet tužilaštva, organe u kojima većinu članova čine njihove kolege sudije, odnosno tužioci. To je važno zbog toga što je sudska vlast stručna, a ne politička. Da bi se kontrolisao i ocenjivao na valjan način njen rad,

Hronika

05.01.2022 u 09:04

Sud obustavio štrajk advokata

Advokati na teritoriji Beograda od juče su ponovo mogli da rade jer je Viši sud u Beogradu poslednjeg dana protekle godine doneo privremenu meru kojom je suspendovao odluku Skupštine Advokatske komore Beograda (AKB) od 21. decembra da beogradski advokati obustave rad od 24. prošlog meseca. Istog dana advokat Aleksandar Cvejić podneo je tužbu kojom je od Višeg suda tražio da se odluka o obustavi rada proglasi ništavom, uz predlog da sud donese privremenu meru kojom će tu odluku staviti van snage do okončanja spora. Iz AKB-a su se 30. decembra izjasnili na tužbu i već sledećeg dana, pred kraj radnog vremena, štrajk advokata je obustavljen sudskom odlukom. To znači da su svi advokati na teritoriji Beograda mogli da rade već tokom novogodišnjih praznika u hitnim predmetima. Sudovi tokom

Hronika

04.01.2022 u 12:50

Mnogo nasilja a malo presuda za zlostavljanje životinja

U Švajcarskoj postoje advokati koji brane interese životinja, a u Austriji posebna odeljenja ombudsmana rade na sprečavanju zločina nad životinjama. U Srbiji je zbog ubijanja i zlostavljanja životinja osuđeno ukupno 299 ljudi u periodu od 2006. do 2020, dok je Udruženje za zaštitu životinja od 2006. do 2018. zabeležilo 6.500 prijavljenih slučajeva, rečeno je na Kopaoničkoj školi prirodnog prava. – Nameće se pitanje zašto u praksi ima 25 puta manje osuda od prijavljenih zlostavljanja. S obzirom na veliki broj slučajeva u vezi sa ovim krivičnim delom, upitno je i jesu li izrečene sankcije adekvatne, kao i da li su propisane kazne dovoljno visoke – rekla je Natalija Živković, doktorand Pravnog fakulteta Univerziteta u Beogradu. Podatke je iznela na katedri „Pravo na život” koja se bavi krivičnim delima

Hronika

30.12.2021 u 10:20

Sud može da prekine štrajk advokata

Obustava rada advokata u glavnom gradu mogla da bude prekinuta ukoliko Viši sud u Beogradu donese privremenu meru kojom bi odluka Advokatske komore Beograda (AKB) o štrajku bila stavljena van snage. Za sada još nije istekao rok od tri dana u kome AKB treba da se izjasni o predlogu za određivanje privremene mere, ali bi taj rok mogao da istekne poslednjeg dana ove godine. Naime, u Viši sud u Beogradu stigla je u petak tužba sa predlogom za određivanje privremene mere, koju je protiv AKB podneo advokat Aleksandar Cvejić. On tužbom predlaže da sud utvrdi ništavost odluke Skupštine AKB od 21. decembra ove godine, kojom je proglašena obustava rada svih advokata na teritoriji Beograda, počev od 24. decembra pa do ispunjenja zahteva, a zahtevi se odnose na povlačenje dopune pravnog stava

Hronika

27.12.2021 u 20:19

„Kikin zakon” ne može da se razmatra u „sajber” svetu

Javnost je nedavno bila potresena vešću o smrti mlade jutjuberke Kristine Kike Đukić. Iako većina građana nije do tada čula za njeno ime, ova tragedija otvorila je pitanje psihološkog zlostavljanja na društvenim mrežama, a pokrenuta je i onlajn peticija za zahtevom da se donese „Kikin zakon”, koji bi definisao pitanja „sajberbulinga” i kažnjavanja za nasilje na internetu. Posebni tužilac za visokotehnološki kriminal Branko Stamenković kaže da važeći Krivični zakonik (KZ) pruža dovoljno zaštite osobama čija se sigurnost ugrožava putem raznih objava na računarskim mrežama ili su izložene proganjanju „onlajn siledžija”. – Krivična dela ugrožavanja sigurnosti i proganjanja, iz članova 138 i 138 a KZ-a, upravo se bave ovakvim štetnim događajima, no njima se ne iscrpljuje krivična zaštita koja postoji i u

Алати за приступачност

Величина текста

Контраст

Обележавање линкова

Прилагођена читљивост

Autor: Aleksandra Petrović