Уторак, 16.06.2026. ✝ Верски календар € Курсна листа
Латиница
accessibility-tools
Politika logo
Дигиталне читуље Дигиталне читуље Дигитално издање Дигитално издање

Аутор: Александра Петровић

Хроника
03.03.2018 у 22:00
Судија може у „Слагалицу”
Судија Основног суда у Вршцу може да буде такмичар у квизу „Слагалица”, одлучио је Високи савет судства (ВСС) на редовној седници крајем фебруара, сазнаје „Политика”. Судија је замолио ВСС да одлучи да ли би његово учествовање у квизу било неспојиво са судијском функцијом. – Одлучили смо да учешће у „Слагалици” није опречно са достојанством судије и његовом независношћу, нити са угледом суда, па према томе није неспојиво са судијском функцијом – рекао је за „Политику” Драгомир Милојевић, председник ВСС. Када ћемо видети како се судија сналази у игри асоцијација и како ће га послужити „Скочко”, још се не зна, јер се за квиз пријавио тек после одобрења ВСС.
Хроника
02.03.2018 у 22:00
Конкурс за избор 307 судија у 110 судова
Кон­курс за из­бор су­ди­ја, ко­ји је не­дав­но рас­пи­сао Ви­со­ки са­вет суд­ства (ВСС), до са­да је нај­ма­сов­ни­ји кон­курс за су­ди­је у Ср­би­ји, по­твр­ђе­но је за „По­ли­ти­ку” у ВСС. Од 2009. го­ди­не, ка­да је спро­ве­ден оп­шти из­бор, а ка­ко мно­ги ка­жу – ре­и­збор су­ди­ја – ни­је би­ло та­ко ве­ли­ког кон­кур­са у пра­во­су­ђу.  Кон­курс је рас­пи­сан за укуп­но 307 су­ди­ја по­треб­них у 110 су­до­ва.  Реч је о не­по­пу­ње­ним су­диј­ским ме­сти­ма у го­то­во свим су­до­ви­ма оп­ште и по­себ­не над­ле­жно­сти, у сва че­ти­ри апе­ла­ци­о­на су­да и у два су­да ре­пу­блич­ког ран­га – Управ­ном и Пре­кр­шај­ном апе­ла­ци­о­ном. Управ­ном су­ду не­до­ста­је де­сет, а Пре­кр­шај­ном апе­ла­ци­о­ном се­дам су­ди­ја. У бе­о­град­ској апе­ла­ци­ји сло­бод­на су
Полиграф
25.02.2018 у 22:00
Црвени краљ пред судом
Баш некако у то време Јосип Броз је офарбао косу у црвено, па су га западни медији назвали црвеним краљем. И баш тада, 1972. године, професор гимназије у Куршумлији Иван Ивановић објавио је роман „Црвени краљ”. Јавни тужилац тврди да главни јунак романа, црвенокоси фудбалер Зоран Југовић, звани Зока Кинг, ради за америчку тајну полицију ЦИА на рушењу социјалистичког поретка у Југославији. Окружни суд у Панчеву, где је књига штампана, забранио је „Црвеног краља” као политичку диверзију. Роман је недељама био први на листи бестселера и већ је било продато 777 примерака, од укупно хиљаду, колико је износио тираж.
Хроника
24.02.2018 у 22:00
Адвокатура je савезник грађана
Српска адвокатура обележава 156 година постојања и свечано је у суботу у Дому Народне скупштине прославила Дан адвокатуре – 28. фебруар, када је кнез Михаило Обреновић 1862. потписао указ о доношењу Закона о јавним правозаступницима. То је био први српски закон о стручној адвокатури. – Ово је врло значајна годишњица, и то не само са аспекта адвокатуре већ и за друштво у целини. Огромна је важност адвокатуре за функционисање правне државе. То је чињеница коју мора да препозна и друштво и држава. Због тога ћемо се ми у наредном периоду трудити да приближимо ставове адвокатуре нашим грађанима и да у нашем друштву промовишемо истину да је адвокатура једна часна професија која постоји управо због грађана и која је последњи бранилац њихових зајемчених законских права – каже Виктор Гостиљац,
Политика
24.02.2018 у 22:00
Политика није само за политичаре
„Политика је исувише озбиљна ствар да би се њоме бавили само политичари”, цитира Де Гола професор др Сима Аврамовић, декан Правног факултета у Београду, када га питају откуд у политици. Он је дугогодишњи шеф Катедре за правну историју, оснивач и организатор националног такмичења у беседништву, професор реторике и упоредно правне традиције и један од најпопуларнијих предавача на Београдском универзитету. – Како оцењујете радну верзију амандмана на Устав Србије у области правосуђа? Да ли сматрате да законодавна и извршна власт треба да одлучују о избору чланова Високог савета судства и Државног већа тужилаца, као и судија и тужилаца у Србији?
Полиграф
18.02.2018 у 22:00
Динамитом на регента
Уиме Ње­го­вог Ве­ли­чан­ства кра­ља Пе­тра Пр­вог за­кли­њем се све­мо­гу­ћим Бо­гом да ћу Устав не­по­вре­дан др­жа­ти, да ћу по ње­му и за­ко­ни­ма вла­да­ти, да ћу чу­ва­ти је­дин­ство на­ро­да, не­за­ви­сност др­жа­ве и це­ли­ну др­жав­не обла­сти, и да ћу у свим сво­јим те­жња­ма и де­ли­ма до­бро на­ро­да пред очи­ма има­ти. Та­ко ми го­спод Бог по­мо­гао! Амин! Та­ко је ре­гент Алек­сан­дар Ка­ра­ђор­ђе­вић, у све­ча­ној уни­фор­ми пу­ков­ни­ка Ко­њич­ке гар­де, по­ло­жио за­кле­тву на пр­ви Устав Кра­ље­ви­не Ср­ба, Хр­ва­та и Сло­ве­на­ца, ко­ји је пот­пи­сао дан ра­ни­је, на Ви­дов­дан 1921. го­ди­не.  По­кло­нио се по­сла­ни­ци­ма и сео у па­рад­на ко­ла.
Друштво
18.02.2018 у 22:00
Скривено благо одмах пријавити полицији
На­ђе­но бла­го по­ста­је сво­ји­на Ре­пу­бли­ке Ср­би­је. На­ла­зач има пра­во на на­гра­ду у ви­си­ни од 25 од­сто од вред­но­сти бла­га, а исти про­це­нат при­па­да и вла­сни­ку зе­мље у ко­јој је про­на­ђен злат­ни ћуп. Та­ко др­жа­ви оста­је по­ло­ви­на. Ме­ђу­тим, ако је вла­сник зе­мље ујед­но и на­ла­зач злат­ног ћу­па, он­да ње­му при­па­да 33 од­сто.  Та­ко про­пи­су­је бу­ду­ћи гра­ђан­ски за­ко­ник у одељ­ку о сти­ца­њу пра­ва сво­ји­не. „Злат­на гро­зни­ца” већ де­це­ни­ја­ма тре­се ју­жну и ис­точ­ну Ср­би­ју, а при­че о за­ко­па­ном бла­гу ни­су без осно­ва. На не­ким ло­ка­ли­те­ти­ма спро­ве­де­не су и ор­га­ни­зо­ва­не по­тра­ге, а по­сто­је­ћи За­кон о кул­тур­ним до­бри­ма ни­је до­вољ­но пре­ци­зно од­ре­дио шта се де­ша­ва ка­да не­ко про­на­ђе
Друштво
17.02.2018 у 21:51
Задруга као симбол духа
„За­дру­жно пра­во по Гра­ђан­ском за­ко­ни­ку Кра­ље­ви­не Ср­би­је” Жи­во­ји­на М. Пе­ри­ћа пр­во је у ни­зу ре­и­зда­тих де­ла ве­ли­ка­на срп­ске прав­не ми­сли, у из­да­њу Срп­ског адво­кат­ског дру­штва и „Слу­жбе­ног гла­сни­ка”. Ове го­ди­не на­вр­ша­ва се 150 го­ди­на од ро­ђе­ња про­фе­со­ра бе­о­град­ског Прав­ног фа­кул­те­та Жи­во­ји­на М. Пе­ри­ћа, ко­ји је 1920. го­ди­не об­ја­вио че­ти­ри то­ма за­дру­жног пра­ва на осно­ву сво­јих пре­да­ва­ња одр­жа­них то­ком че­ти­ри го­ди­не пре Ве­ли­ког ра­та.
Полиграф
11.02.2018 у 22:00
Суд пресудио за блуд
Те 1925. го­ди­не Џорџ Бер­нард Шо до­био је Но­бе­ло­ву на­гра­ду за књи­жев­ност, Фред Во­лер па­тен­ти­рао је ски­је на во­ди, Хи­тлер је об­ја­вио „Мајн кампф”, а Кра­ље­ви­ну Ср­ба, Хр­ва­та и Сло­ве­на­ца по­тре­са­ла је „афе­ра тр­го­ви­не бе­лим ро­бљем”. Нај­ста­ри­ји за­нат та­да је био ле­га­лан. Јав­не ку­ће у За­гре­бу по­сло­ва­ле су од­лич­но. Град­ска власт је из­да­ва­ла ли­цен­це вла­сни­ца­ма бор­де­ла „за услу­жну де­лат­ност лич­ног за­до­вољ­ства”, на осно­ву про­пи­са ко­ји се звао „Блу­ди­ли­шни пра­вил­ник”. Вла­сник блу­ди­ли­шта мо­гла је би­ти са­мо жен­ска осо­ба ста­ри­ја од 30 го­ди­на, а про­сти­тут­ке ни­су сме­ле би­ти мла­ђе од 17 го­ди­на. До­зво­лу за рад мо­гле су до­би­ти са­мо ако оба­ве здрав­стве­ни пре­глед, а град­ским вла­сти­ма мо­ра­ле
Хроника
10.02.2018 у 21:11
Истакнути правници и златни глас
Народна скупштина не би бирала судије и тужиоце, али би бирала оне који ће их бирати. Тако би се можда најбоље могла објаснити промена коју би донели амандмани на Устав Србије. Другачији састав Високог савета судства (ВСС) и Високог савета тужилаца (ВСТ) кључна је промена коју намеће радна верзија измена Устава о правосуђу. Начин избора чланова ова два тела био би такође другачији. Стручњаци указују да је од тога још важнија промена – увођење у највиши правни акт Правосудне академије као установе чији ће свршени полазници обавезно бити бирани за судије и заменике тужилаца. Сам упис на академију гарантоваће касније њихов избор, када заврше двогодишњу обуку. Многи стручњаци су протеклих дана у медијским гостовањима рекли да је упис на академију улазница у правосуђе.
Почетна / Александра Петровић
16.06.2026 у 18:34
Адриана Вилагош тријумфовала у Острави
16.06.2026 у 18:29
Тањга: Призвао сам Ференцварош, наш циљ је да прођемо даље
16.06.2026 у 18:27
Москва забринута због сукоба на Блиском истоку
16.06.2026 у 18:25
Енглески дефанзивац Трево Чалоба мења повређеног Ливрамента на Мундијалу
16.06.2026 у 18:25
Изложба „Предели сликани срцем” у Кући Ђуре Јакшића
16.06.2026 у 18:24
Мали: Уговор са МОЛ-ом ће омогућити даљи развој НИС-а
Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб Правила о приватности

Developed by: NewTec Solutions  &  TNation