Среда, 10.06.2026.

Курсна листа

	Куп.	Прод.	Сред.
	117.03	117.73	117.38
	101.33	101.94	101.63
	126.77	127.54	127.16

Дигиталне читуље

Дигитално издање

Аутор: Јована Рабреновић

Економија

17.08.2022 у 21:07

Суша и скупи енергенти „коче” привредни раст

Како се „држала” српска економија у другом кварталу јавности још није познато, а знаће се последњег дана августа када ће бити објављени статистички подаци. За сада се барата са флеш проценом о повећању од око четири одсто, уз већ потврђени привредни раст из првог квартала од 4,4 одсто. То су несумњиво добри резултати, међутим проблем је што се очекује погоршање у другом делу године, и то не само код нас, већ мање-више у свим земљама. Економисти увелико предвиђају хлађење привредне активности. Због тога није наодмет погледати како нас други виде. На пример, највећа аустријска банка Ерсте која послује и код нас и у региону недавно нам је прогнозирала привредни раст од само 2,5 одсто за целу годину и то је најнижа процена коју је до сада изрекла нека међународна финансијска институција.

Економија

16.08.2022 у 13:41

Повећали цене осигурања, а нису питали Народну банку

Осигуравајуће куће повећале су, у првој недељи августа, цене полисе осигурања од аутоодговорности и то у просеку за 22 процента. То су учиниле без сагласности Народне банке Србије (НБС) која је регулатор њиховог пословања, а због тога је гувернерка Јоргованка Табаковић пре неколико дана изјавила да централна банка неће то ћутке посматрати. Да ли ће цене бити враћене на пређашњи или неки други ниво видећемо. Табаковићева је навела да НБС прво уради па онда саопштава. У Удружењу осигуравача (УОС) бар за сада не најављују да би могли да врате старе цене због критике НБС. „Поскупљење је недопустиво због утицаја на инфлацију, и што је реч о обавезном осигурању. Није се могло без регулатора ићи у једну такву одлуку, а ми је свакако не бисмо одобрили. Јер, према нашим подацима, не

Економија

07.08.2022 у 20:27

Пред нама су изазови можда већи него икада

Пре тачно десет година Јоргованка Табаковић је у Скупштини Србије изабрана за гувернера Народне банке. Практично је у другом шестогодишњем мандату. Тим поводом у интервјуу за наш лист говори о резултатима рада, курсу, инфлацији, привредном расту, изазовима… Чини ми се да имате, у новијој историји, најдужи стаж на том месту? Да ли је било гувернера са дужим „ангажманом” од вас у историји НБС уопште? Једини гувернер у историји наше централне банке са дужим мандатом је Ђорђе Вајферт, један од оснивача Народне банке Србије, који је на месту гувернера провео 26 година. Међутим, једино мерило рада гувернера су резултати, односно дужина периода стабилности коју, у сарадњи са осталим државним органима, успе да обезбеди. Покушајте да од оснивања НБС све до данас пронађете дужи период у којем

Економија

30.07.2022 у 19:38

Где су се загубила паметна бројила

Потрошачи у Србији немају паметна бројила, а не зна се ни када ће се на тај начин очитавати потрошња струје. Пре више од десет година то је било врло актуелно питање, медији су нашироко писали о условима тендера за њихову набавку, о великој конкуренцији међу произвођачима, њиховим замеркама на јавне набавке… И онда мук. Фискални савет (ФС) у најновијој анализи о проблемима наше енергетике у светлу глобалне кризе наводи да Електродистрибуција Србије (ЕДС) више од деценију не успева да реализује пројекат уградње паметних бројила иако су средства била уговорена још 2010. „Неефикасност у реализацији инвестиционих пројеката у дистрибутивном сектору најбоље одражава пројекат уградње паметних бројила, који је држава још 2010. започела са тадашњом ЕПС дистрибуцијом. Крајем те године

Економија

26.07.2022 у 19:03

Фискални савет: зараде у ЕПС-у треба замрзнути до краја 2023.

Зараде у ЕПС-у не би смеле да порасту у 2022. и 2023. години што значи да би требало да буду замрзнуте. Уколико би ЕПС и Електродистрибуција (ЕДС) повећали плате за око 10 одсто то би значило да поскупљење струје од 15 до 20 процената за домаћинства и привреду не би било довољно да покрије садашње губитке, па би оно требало да износи више од 20 одсто. Оваква жртва грађана и привреде, да би се повећале ионако превелике зараде у ЕПС-у, није оправдана и била би узалудна, сматрају у Фискалном савету (ФС). Ова оцена изречена је у најновијој анализи о проблемима наше енергетике у светлу глобалне кризе у којој они дају препоруке за реформу запослености и система зарада у ЕПС-у. „Контрола плата и броја запослених је главна расходна мера за оздрављење ЕПС-а. Трошкови зарада убедљиво су

Економија

23.07.2022 у 16:39

Скупљи стамбени кредити због раста камата у ЕУ

Време јефтиног новца полако се завршава и централне банке многих земаља увелико подижу камате. Америчке Федералне резерве су то већ учиниле, а свет је с нестрпљењем очекивао које мере ће да предузме Европска централна банка (ЕЦБ) на састанку 21. јула. Пре два дана она је повећала три каматне стопе за по 0,5 одсто. Тако ће каматна на главне операције рефинансирања убудуће бити 0,5 одсто, на маргиналне кредитне олакшице 0,75 одсто, а на девизне олакшице нула. После осам година камате ЕЦБ-а постале су позитивне, а ово је прво повећање после 11 година. Обећано је за сада још једна корекција камата навише, вероватно на састанку заказаном за 8. септембар. Шта за нас значи повећање главних европских камата? Па то да ће кредити који су индексирани у девизном евро знаку постати скупљи. А то

Економија

23.07.2022 у 07:00

„Банатски Двор” уско грло гасне безбедности

Министар финансија Синиша Мали изјавио је пре неколико дана да Србија од две мађарске компаније купује гас који се складишти у тој земљи за наше потребе и да смо већ уплатили аванс од 250 милиона евра. Најавио је да ће договорених 500 милиона кубика гаса бити ускладиштено у Мађарској до 1. октобра и да ће нам онда бити на располагању по три милиона кубних метара тог гаса дневно у октобру, затим у новембру, децембру, јануару и фебруару по шест милиона кубика гаса дневно и у марту три милиона кубних метара. Трошка од 250 милиона евра, међутим, не би било да су проширени капацитети подземног складишта „Банатски Двор”. Представници Фискалног савета (ФС) у најновијој анализи о проблемима наше енергетике у светлу глобалне кризе, наводе да је проширење капацитета овог складишта најављивано

Економија

19.07.2022 у 19:28

Раст камата је хладан туш за инфлацију

Лошим вестима никад краја. Гас ће још да поскупљује, инфлација ће да расте, а економије водећих земаља вероватно ће ући у рецесију. То је стање без привредног раста, па чак и са падом. Кристалина Георгиева, генерална директорка Међународног монетарног фонда, изјавила је да ће инфлација у свету вероватно бити укроћена следеће године када повећање каматних стопа почне да делује. Према њеним речима, глобалне каматне стопе ће наставити раст до 2023. године, и тек тада ће усијане цене почети да се хладе као одговор на акције централних банака. Инфлацију морамо да „полијемо хладним тушем”, објашњава. Додаје и да су се изгледи за глобалну економију знатно помрачили од априла и да не може да искључи потенцијалну глобалну рецесију следеће године. Милојко Арсић, професор на Економском

Економија

17.07.2022 у 20:30

Повећање камата неће бити драматичнo

Очигледна је намера централних банака да такозваним поскупљењем новца зауставе инфлацију, која се у већини земаља креће на нивоу од око десет одсто на годишњем нивоу. С друге стране, прилично сам сигуран да водећи економисти тих банака неће дозволити да новац постане превише скуп и, као такав, недоступан грађанима и привреди јер то директно води у рецесију. Због тога верујем да ће бити повећања камата, али та промена неће бити драматична. Уосталом, не заборавимо да смо у једном дугом периоду имали камате на историјском минимуму и с негативном вредношћу, што такође није економско правило, већ пре једна аномалија. Овако Владимир Васић, генерални секретар Удружења банака Србије, одговара на питање које интересује све дужнике, а то је раст камата. Многи светски економисти, између осталог и

Економија

16.07.2022 у 20:00

Јачање долара још не погађа српску економију

Евро и амерички долар су изједначени и то први пут у последњих 20 година. Динамично је на тржишту валута, јер је у четвртак евро накратко пао испод једног долара и трговао се по 0,9952 долара за евро, да би се јуче опоравио на ниво од 1,00245 долара. Ово је несумњиво показатељ турбуленција у светској економији, међутим наша због тога не стрепи. Учешће јавног дуга у америчкој валути износи само 11,5 одсто, кредити се не усклађују према долару. Извозници на то тржиште, истина, профитирају, јер добијају више новца, али је њих много мање него оних који продају у ЕУ и земље окружења које су наше главно тржиште. Малиша Ђукић, професор на Београдској банкарској академији, каже да промене курса долара у односу на евро нису битне ни са аспекта курса динара у односу на евро. „Треба имати у

Претходна Следећа

Почетна / Јована Рабреновић

10.06.2026 у 12:24

Савско језеро није безбедно за купање до почетка званичне сезоне 20. јуна

10.06.2026 у 12:19

МУП: ухапшени због 120 фалсификованих диплома и зараде од 20 милиона динара

10.06.2026 у 12:15

Песков: Напад на панораму у Севастопољу потврђује исправност Русије

10.06.2026 у 12:05

Потписано Писмо о намерама о сарадњи између Војводине и кинеске провинције Љаонинг

10.06.2026 у 12:04

Тужилац тражи максималне затворске казне због злочина у „Рибникару”

10.06.2026 у 12:03

Бивши шведски војник оптужен за шпијунажу у корист Русије