Kup.	Prod.	Sred.
117.03	117.73	117.38
101.33	101.94	101.63
126.77	127.54	127.16

Ekonomija

17.08.2022 u 21:07

Suša i skupi energenti „koče” privredni rast

Kako se „držala” srpska ekonomija u drugom kvartalu javnosti još nije poznato, a znaće se poslednjeg dana avgusta kada će biti objavljeni statistički podaci. Za sada se barata sa fleš procenom o povećanju od oko četiri odsto, uz već potvrđeni privredni rast iz prvog kvartala od 4,4 odsto. To su nesumnjivo dobri rezultati, međutim problem je što se očekuje pogoršanje u drugom delu godine, i to ne samo kod nas, već manje-više u svim zemljama. Ekonomisti uveliko predviđaju hlađenje privredne aktivnosti. Zbog toga nije naodmet pogledati kako nas drugi vide. Na primer, najveća austrijska banka Erste koja posluje i kod nas i u regionu nedavno nam je prognozirala privredni rast od samo 2,5 odsto za celu godinu i to je najniža procena koju je do sada izrekla neka međunarodna finansijska

Ekonomija

16.08.2022 u 13:41

Povećali cene osiguranja, a nisu pitali Narodnu banku

Osiguravajuće kuće povećale su, u prvoj nedelji avgusta, cene polise osiguranja od autoodgovornosti i to u proseku za 22 procenta. To su učinile bez saglasnosti Narodne banke Srbije (NBS) koja je regulator njihovog poslovanja, a zbog toga je guvernerka Jorgovanka Tabaković pre nekoliko dana izjavila da centralna banka neće to ćutke posmatrati. Da li će cene biti vraćene na pređašnji ili neki drugi nivo videćemo. Tabakovićeva je navela da NBS prvo uradi pa onda saopštava. U Udruženju osiguravača (UOS) bar za sada ne najavljuju da bi mogli da vrate stare cene zbog kritike NBS. „Poskupljenje je nedopustivo zbog uticaja na inflaciju, i što je reč o obaveznom osiguranju. Nije se moglo bez regulatora ići u jednu takvu odluku, a mi je svakako ne bismo odobrili. Jer, prema našim podacima,

Ekonomija

07.08.2022 u 20:27

Pred nama su izazovi možda veći nego ikada

Pre tačno deset godina Jorgovanka Tabaković je u Skupštini Srbije izabrana za guvernera Narodne banke. Praktično je u drugom šestogodišnjem mandatu. Tim povodom u intervjuu za naš list govori o rezultatima rada, kursu, inflaciji, privrednom rastu, izazovima… Čini mi se da imate, u novijoj istoriji, najduži staž na tom mestu? Da li je bilo guvernera sa dužim „angažmanom” od vas u istoriji NBS uopšte? Jedini guverner u istoriji naše centralne banke sa dužim mandatom je Đorđe Vajfert, jedan od osnivača Narodne banke Srbije, koji je na mestu guvernera proveo 26 godina. Međutim, jedino merilo rada guvernera su rezultati, odnosno dužina perioda stabilnosti koju, u saradnji sa ostalim državnim organima, uspe da obezbedi. Pokušajte da od osnivanja NBS sve do danas pronađete duži period u kojem

Ekonomija

30.07.2022 u 19:38

Gde su se zagubila pametna brojila

Potrošači u Srbiji nemaju pametna brojila, a ne zna se ni kada će se na taj način očitavati potrošnja struje. Pre više od deset godina to je bilo vrlo aktuelno pitanje, mediji su naširoko pisali o uslovima tendera za njihovu nabavku, o velikoj konkurenciji među proizvođačima, njihovim zamerkama na javne nabavke… I onda muk. Fiskalni savet (FS) u najnovijoj analizi o problemima naše energetike u svetlu globalne krize navodi da Elektrodistribucija Srbije (EDS) više od deceniju ne uspeva da realizuje projekat ugradnje pametnih brojila iako su sredstva bila ugovorena još 2010. „Neefikasnost u realizaciji investicionih projekata u distributivnom sektoru najbolje odražava projekat ugradnje pametnih brojila, koji je država još 2010. započela sa tadašnjom EPS distribucijom. Krajem te godine

Ekonomija

26.07.2022 u 19:03

Fiskalni savet: zarade u EPS-u treba zamrznuti do kraja 2023.

Zarade u EPS-u ne bi smele da porastu u 2022. i 2023. godini što znači da bi trebalo da budu zamrznute. Ukoliko bi EPS i Elektrodistribucija (EDS) povećali plate za oko 10 odsto to bi značilo da poskupljenje struje od 15 do 20 procenata za domaćinstva i privredu ne bi bilo dovoljno da pokrije sadašnje gubitke, pa bi ono trebalo da iznosi više od 20 odsto. Ovakva žrtva građana i privrede, da bi se povećale ionako prevelike zarade u EPS-u, nije opravdana i bila bi uzaludna, smatraju u Fiskalnom savetu (FS). Ova ocena izrečena je u najnovijoj analizi o problemima naše energetike u svetlu globalne krize u kojoj oni daju preporuke za reformu zaposlenosti i sistema zarada u EPS-u. „Kontrola plata i broja zaposlenih je glavna rashodna mera za ozdravljenje EPS-a. Troškovi zarada ubedljivo

Ekonomija

23.07.2022 u 16:39

Skuplji stambeni krediti zbog rasta kamata u EU

Vreme jeftinog novca polako se završava i centralne banke mnogih zemalja uveliko podižu kamate. Američke Federalne rezerve su to već učinile, a svet je s nestrpljenjem očekivao koje mere će da preduzme Evropska centralna banka (ECB) na sastanku 21. jula. Pre dva dana ona je povećala tri kamatne stope za po 0,5 odsto. Tako će kamatna na glavne operacije refinansiranja ubuduće biti 0,5 odsto, na marginalne kreditne olakšice 0,75 odsto, a na devizne olakšice nula. Posle osam godina kamate ECB-a postale su pozitivne, a ovo je prvo povećanje posle 11 godina. Obećano je za sada još jedna korekcija kamata naviše, verovatno na sastanku zakazanom za 8. septembar. Šta za nas znači povećanje glavnih evropskih kamata? Pa to da će krediti koji su indeksirani u deviznom evro znaku postati skuplji. A to

Ekonomija

23.07.2022 u 07:00

„Banatski Dvor” usko grlo gasne bezbednosti

Ministar finansija Siniša Mali izjavio je pre nekoliko dana da Srbija od dve mađarske kompanije kupuje gas koji se skladišti u toj zemlji za naše potrebe i da smo već uplatili avans od 250 miliona evra. Najavio je da će dogovorenih 500 miliona kubika gasa biti uskladišteno u Mađarskoj do 1. oktobra i da će nam onda biti na raspolaganju po tri miliona kubnih metara tog gasa dnevno u oktobru, zatim u novembru, decembru, januaru i februaru po šest miliona kubika gasa dnevno i u martu tri miliona kubnih metara. Troška od 250 miliona evra, međutim, ne bi bilo da su prošireni kapaciteti podzemnog skladišta „Banatski Dvor”. Predstavnici Fiskalnog saveta (FS) u najnovijoj analizi o problemima naše energetike u svetlu globalne krize, navode da je proširenje kapaciteta ovog skladišta

Ekonomija

19.07.2022 u 19:28

Rast kamata je hladan tuš za inflaciju

Lošim vestima nikad kraja. Gas će još da poskupljuje, inflacija će da raste, a ekonomije vodećih zemalja verovatno će ući u recesiju. To je stanje bez privrednog rasta, pa čak i sa padom. Kristalina Georgieva, generalna direktorka Međunarodnog monetarnog fonda, izjavila je da će inflacija u svetu verovatno biti ukroćena sledeće godine kada povećanje kamatnih stopa počne da deluje. Prema njenim rečima, globalne kamatne stope će nastaviti rast do 2023. godine, i tek tada će usijane cene početi da se hlade kao odgovor na akcije centralnih banaka. Inflaciju moramo da „polijemo hladnim tušem”, objašnjava. Dodaje i da su se izgledi za globalnu ekonomiju znatno pomračili od aprila i da ne može da isključi potencijalnu globalnu recesiju sledeće godine. Milojko Arsić, profesor na Ekonomskom

Ekonomija

17.07.2022 u 20:30

Povećanje kamata neće biti dramatično

Očigledna je namera centralnih banaka da takozvanim poskupljenjem novca zaustave inflaciju, koja se u većini zemalja kreće na nivou od oko deset odsto na godišnjem nivou. S druge strane, prilično sam siguran da vodeći ekonomisti tih banaka neće dozvoliti da novac postane previše skup i, kao takav, nedostupan građanima i privredi jer to direktno vodi u recesiju. Zbog toga verujem da će biti povećanja kamata, ali ta promena neće biti dramatična. Uostalom, ne zaboravimo da smo u jednom dugom periodu imali kamate na istorijskom minimumu i s negativnom vrednošću, što takođe nije ekonomsko pravilo, već pre jedna anomalija. Ovako Vladimir Vasić, generalni sekretar Udruženja banaka Srbije, odgovara na pitanje koje interesuje sve dužnike, a to je rast kamata. Mnogi svetski ekonomisti, između

Ekonomija

16.07.2022 u 20:00

Jačanje dolara još ne pogađa srpsku ekonomiju

Evro i američki dolar su izjednačeni i to prvi put u poslednjih 20 godina. Dinamično je na tržištu valuta, jer je u četvrtak evro nakratko pao ispod jednog dolara i trgovao se po 0,9952 dolara za evro, da bi se juče oporavio na nivo od 1,00245 dolara. Ovo je nesumnjivo pokazatelj turbulencija u svetskoj ekonomiji, međutim naša zbog toga ne strepi. Učešće javnog duga u američkoj valuti iznosi samo 11,5 odsto, krediti se ne usklađuju prema dolaru. Izvoznici na to tržište, istina, profitiraju, jer dobijaju više novca, ali je njih mnogo manje nego onih koji prodaju u EU i zemlje okruženja koje su naše glavno tržište. Mališa Đukić, profesor na Beogradskoj bankarskoj akademiji, kaže da promene kursa dolara u odnosu na evro nisu bitne ni sa aspekta kursa dinara u odnosu na evro. „Treba

Алати за приступачност

Величина текста

Контраст

Обележавање линкова

Прилагођена читљивост

Autor: Jovana Rabrenović