Четвртак, 11.06.2026.

Курсна листа

	Куп.	Прод.	Сред.
	117.02	117.73	117.37
	101.32	101.93	101.62
	126.88	127.64	127.26

Дигиталне читуље

Дигитално издање

Аутор: Јована Рабреновић

Економија

16.03.2021 у 21:01

И убудуће ниске камате на задуживање

Главне светске банке спречавају раст цене капитала, па ће новац и даље остати јефтин, то јест камате на задуживање и убудуће ће бити ниске. То најпре важи за Европску централну банку (ЕЦБ), чија се политика нас највише тиче, јер је пре неколико дана најавила повећање куповине обвезница у наредним месецима. То је, према мишљењу стручњака, корак усмерен на спречавање уоченог преурањеног раста трошкова задуживања у 19-чланом монетарном блоку. Званичници ЕЦБ-а изразили су забринутост због повећања приноса на дугорочне дужничке хартије, оцењујући то као преливање утицаја из Сједињених Држава које очекују бржи економски опоравак. Еврозона је и даље у двострукој рецесији и економисти сматрају да није спремна за раст трошкова задуживања. Приноси на дугорочне државне обвезнице су порасли у

Економија

14.03.2021 у 22:00

Лоши зајмови не прете банкама

Проблематични зајмови нису претња банкарском систему, јер је њихово учешће у укупним кредитима на крају 2020. износило 3,7 одсто и у односу на крај 2019. ниже је за 0,4 процента, показују подаци Народне банке (НБС). То је за 18,7 одсто мање у односу на јул 2015. године када је почела примена Стратегије за решавање проблематичних кредита. Очигледно су два мораторијума у трајању од пет месеци заштитила дужнике и грађане и привреду. Пошто се пандемија наставља са свим својим последицама намеће се питање да ли ће ниво лоших зајмова остати на том обиму или може да дође до погоршања. С обзиром на то да је држава превентивно реаговала прошле године и да је спремила издашан пакет помоћи за ову сва је прилика да неће дозволити да и предузећа и грађани западну у тешкоће. Зоран Грубишић,

Економија

12.03.2021 у 22:00

НЛБ објавила понуду за преузимање преосталих акција Комерцијалне банке

Нова Љубљанска банка (НЛБ) објавила је и званично понуду за преузимање преосталих обичних акција Комерцијалне банке и целокупне емисије приоритетних акција. Информацију су објавили и Централни регистар хартија од вредности и Београдска берза. Понуда важи од јуче 11. марта, траје тачно 30 дана и завршава се 9. априла ове године. Да нови власник Комерцијалне банке намерава да предложи понуду за преузимање и акција од малих акционара овим власницима вредносних папира познато је још од средине фебруара када је словеначка банка обзнанила да намерава да упути понуду за преузимање и преосталих акција. Како је наведено сада, када је и званично објављена понуда за преузимање, НЛБ намерава да откупи 16,77 одсто акција што чини 2,82 милиона обичних акција банке. За њих нуди 3.315,47 динара по

Економија

10.03.2021 у 20:43

Најстарији могу кеш кредите да отплаћују до 80. године

Сениор, ветеран, евергрин кредити неки су од специјализованих зајмова које банке нуде својим најстаријим клијентима. Оне су поприлично помериле рокове до када пензионери могу да отплаћују готовинске зајмове и сада последњу рату могу да плате чак и до 80. године. Судећи према питањима наших читалаца то је оно што их највише занима. Раније је тако нешто било незамисливо. Када су стране банке почеле да стижу на ово тржиште пре деценију и по старији од 65 година готово да нису могли да добију зајам. Ситуација се полако почела поправљати, а променила се после светске кризе када је доста радно способног становништва остало без посла, па су се банке окренуле сигурним клијентима. А пензионери са редовним месечним примањима то јесу. Горња граница отплате готовинског зајма повећана је прво на 70

Економија

09.03.2021 у 21:41

За трећи мораторијум пријавило се више грађана него фирми

Рок до када дужници, грађани и привреда, могу да се пријаве за такозвани трећи мораторијум полако цури. Пријаве су могли да поднесу још од 15. децембра што значи да је ова могућност на снази већ дуже од два и по месеца. У случају овог мораторијума, олакшица у отплати обавеза подразумева грејс период од шест месеци. а последњи дан за пријаву је 30. април. У народној банци (НБС) кажу да, према последњим расположивим подацима до 31. јануара 2021. године, укупан број дужника који су прихватили упућена обавештења и поднели захтеве јесте око 37 хиљада. Од тог износа до 31. јануара 2021. године одобрено је више од 65 одсто захтева. Од укупног броја дужника који су прихватили обавештења и упутили захтеве на сектор становништва односи се 87 одсто, затим на сектор правних лица пет одсто, док

Економија

06.03.2021 у 19:25

Само три банке нуде стамбене кредите с мањим учешћем

Зајмови за куповину првог стана на кредит са десет одсто учешћа још су изузетак у понуди банака, иако их је Народна банка (НБС) омогућила прошлог лета. После државне Поштанске штедионице и Рајфајзен банке ове кредите, бар према подацима са сајта, понудила је и Евробанка. Иако у НБС кажу да је најмање пет банака уврстило ову олакшицу у редовну понуду, анкета „Политике” спроведена, али и претрага њихових интернет страница, показала је да их нема више од три. У случају Евробанке интересантно је да се стамбени кредит са десет одсто учешћа за први стан може добити само ако га клијент осигура код Националне корпорације за осигурање стамбених кредита (НКОСК). Ако пак неће то осигурање преостаје му онај редовни са 20 одсто учешћа. Кредит се одобрава на максимално 30 година, а камата је 2,44

Економија

04.03.2021 у 22:00

О банкарским накнадама црно на бело

У прошлој години платили сте пет хиљада динара за платне услуге – показује извештај о наплаћеним накнадама који је нашој читатељки послала банка. Таква обавештења ових дана масовно стижу на електронске адресе клијената као уосталом и ранијих година. На то је банке не тако давно обавезала НБС својим прописима о платном промету. Законом о заштити корисника финансијских услуга банке су дужне да клијентима и у уговорима и на сајтовима предоче тачан ценовник услуга које наплаћују. Поменутих пет хиљада динара „покрива” услуге само два банкарска производа – текућег рачуна са картицом и још једне кредитне картице. Трошак од 3.000 динара односи се на плаћање 250 динара за вођење платног рачуна с пакетом услуга електронског и мобилног банкарства, девизног рачуна, дозвољено прекорачење без

Економија

26.02.2021 у 22:00

Пандемија и јавни дуг

Пандемија се није завршила, као ни њен погубни утицај на економију, и многе земље настављају са обимним пакетима помоћи. Председница Европске централне банке Кристин Лагард изјавила је пре неколико дана да њен највећи страх није да ће Европска унија акумулирати брдо дугова, већ да би владе могле „брутално” да прекину стимулативне мере. Такви програми, додала је, морају постепено и пажљиво да се релаксирају. Неки европски политичари забринути су да ће се земље превише задужити како би подржале економију ове године, али Лагард не мисли тако. Она сматра да, чак иако економија почиње да се побољшава и опоравља, политичари не би требало прерано да повуку подршку и да она треба да траје на дужи рок. Ни Србија није изузетак у начину размишљања јер је за ову годину предвидела нови пакет

Економија

16.02.2021 у 20:41

Задуживање под повољним условима

Држава наставља да користи предности јефтиног задуживања па је тако пре неколико дана на аукцији продала десетогодишње обвезнице вредне десет милијарди динара. Принос за инвеститора је 2,5 одсто годишње, а тражња је била већа од понуде за око 2,3 милијарде динара. Другим речима, инвеститори су били задовољни и тако ниском каматом на тако дуг рок. Задуживање је неминовност зато што је првобитно било предвиђено да минус у државној каси износи 1,5 милијарду евра, а уз нови пакет мера грађанима и привреди од милијарду евра нарашће на 2,5 милијарде за колико ће порасти и јавни дуг. Пре неколико дана Министарство финансија објавило је да је јавни дуг Србије на крају 2020. године износио 26,66 милијарди евра, што чини 56,8 одсто бруто домаћег производа (БДП). На крају 2019. године јавни

Економија

13.02.2021 у 21:30

Помоћ је потребна и великим предузећима

Трећим пакетом мера, који је вредан преко две милијарде евра, нашој привреди обезбеђујемо додатну помоћ и тиме јој дајемо могућност да преживи до тренутка када се буде завршила масовна вакцинација да буде спремна да настави даље. Овога пута дајемо помоћ свим предузећима у приватном сектору, сада и великим и њих 424 ће је добити. То је велика промена у односу на прошлогодишњи пакет мера када је минималац добило 1.050.000 милиона запослених. Ове године ће око 1,5 милиона запослених добити три пута по пола минималца. Дајемо и секторску подршку за гране које су најугроженије. То се у Србији раније никада није десило. Никада у кризи није држава поступила овако одговорно поготово према приватном сектору уз одговорну макроекономску политику која чува све макроекономске показатеље. Поред шест

Претходна Следећа

Почетна / Јована Рабреновић

11.06.2026 у 16:57

Фолксваген смањује број радника у Немачкој

11.06.2026 у 16:56

Селаковић потписао уговор о обнови Дома културе у Сивцу

11.06.2026 у 16:55

Додик: Српски народ се мора ослањати на православне и традиционалне вредности

11.06.2026 у 16:53

Београдска филхармонија: видовдански концерт под вођством виолинисте Сретена Крстића

11.06.2026 у 16:52

Козарев: Дипломатија је данас сложенија и захтевнија него икада

11.06.2026 у 16:52

Министарство формирало радну групу за израду нацрта Закона о вештачкој интелигенцији