Kup.	Prod.	Sred.
117.02	117.73	117.37
101.32	101.93	101.62
126.88	127.64	127.26

Ekonomija

16.03.2021 u 21:01

Glavne svetske banke sprečavaju rast cene kapitala, pa će novac i dalje ostati jeftin, to jest kamate na zaduživanje i ubuduće će biti niske. To najpre važi za Evropsku centralnu banku (ECB), čija se politika nas najviše tiče, jer je pre nekoliko dana najavila povećanje kupovine obveznica u narednim mesecima. To je, prema mišljenju stručnjaka, korak usmeren na sprečavanje uočenog preuranjenog rasta troškova zaduživanja u 19-članom monetarnom bloku. Zvaničnici ECB-a izrazili su zabrinutost zbog povećanja prinosa na dugoročne dužničke hartije, ocenjujući to kao prelivanje uticaja iz Sjedinjenih Država koje očekuju brži ekonomski oporavak. Evrozona je i dalje u dvostrukoj recesiji i ekonomisti smatraju da nije spremna za rast troškova zaduživanja. Prinosi na dugoročne državne obveznice

Ekonomija

14.03.2021 u 22:00

Loši zajmovi ne prete bankama

Problematični zajmovi nisu pretnja bankarskom sistemu, jer je njihovo učešće u ukupnim kreditima na kraju 2020. iznosilo 3,7 odsto i u odnosu na kraj 2019. niže je za 0,4 procenta, pokazuju podaci Narodne banke (NBS). To je za 18,7 odsto manje u odnosu na jul 2015. godine kada je počela primena Strategije za rešavanje problematičnih kredita. Očigledno su dva moratorijuma u trajanju od pet meseci zaštitila dužnike i građane i privredu. Pošto se pandemija nastavlja sa svim svojim posledicama nameće se pitanje da li će nivo loših zajmova ostati na tom obimu ili može da dođe do pogoršanja. S obzirom na to da je država preventivno reagovala prošle godine i da je spremila izdašan paket pomoći za ovu sva je prilika da neće dozvoliti da i preduzeća i građani zapadnu u teškoće. Zoran

Ekonomija

12.03.2021 u 22:00

NLB objavila ponudu za preuzimanje preostalih akcija Komercijalne banke

Nova Ljubljanska banka (NLB) objavila je i zvanično ponudu za preuzimanje preostalih običnih akcija Komercijalne banke i celokupne emisije prioritetnih akcija. Informaciju su objavili i Centralni registar hartija od vrednosti i Beogradska berza. Ponuda važi od juče 11. marta, traje tačno 30 dana i završava se 9. aprila ove godine. Da novi vlasnik Komercijalne banke namerava da predloži ponudu za preuzimanje i akcija od malih akcionara ovim vlasnicima vrednosnih papira poznato je još od sredine februara kada je slovenačka banka obznanila da namerava da uputi ponudu za preuzimanje i preostalih akcija. Kako je navedeno sada, kada je i zvanično objavljena ponuda za preuzimanje, NLB namerava da otkupi 16,77 odsto akcija što čini 2,82 miliona običnih akcija banke. Za njih nudi 3.315,47

Ekonomija

10.03.2021 u 20:43

Najstariji mogu keš kredite da otplaćuju do 80. godine

Senior, veteran, evergrin krediti neki su od specijalizovanih zajmova koje banke nude svojim najstarijim klijentima. One su poprilično pomerile rokove do kada penzioneri mogu da otplaćuju gotovinske zajmove i sada poslednju ratu mogu da plate čak i do 80. godine. Sudeći prema pitanjima naših čitalaca to je ono što ih najviše zanima. Ranije je tako nešto bilo nezamislivo. Kada su strane banke počele da stižu na ovo tržište pre deceniju i po stariji od 65 godina gotovo da nisu mogli da dobiju zajam. Situacija se polako počela popravljati, a promenila se posle svetske krize kada je dosta radno sposobnog stanovništva ostalo bez posla, pa su se banke okrenule sigurnim klijentima. A penzioneri sa redovnim mesečnim primanjima to jesu. Gornja granica otplate gotovinskog zajma povećana je prvo

Ekonomija

09.03.2021 u 21:41

Za treći moratorijum prijavilo se više građana nego firmi

Rok do kada dužnici, građani i privreda, mogu da se prijave za takozvani treći moratorijum polako curi. Prijave su mogli da podnesu još od 15. decembra što znači da je ova mogućnost na snazi već duže od dva i po meseca. U slučaju ovog moratorijuma, olakšica u otplati obaveza podrazumeva grejs period od šest meseci. a poslednji dan za prijavu je 30. april. U narodnoj banci (NBS) kažu da, prema poslednjim raspoloživim podacima do 31. januara 2021. godine, ukupan broj dužnika koji su prihvatili upućena obaveštenja i podneli zahteve jeste oko 37 hiljada. Od tog iznosa do 31. januara 2021. godine odobreno je više od 65 odsto zahteva. Od ukupnog broja dužnika koji su prihvatili obaveštenja i uputili zahteve na sektor stanovništva odnosi se 87 odsto, zatim na sektor pravnih lica pet odsto,

Ekonomija

06.03.2021 u 19:25

Samo tri banke nude stambene kredite s manjim učešćem

Zajmovi za kupovinu prvog stana na kredit sa deset odsto učešća još su izuzetak u ponudi banaka, iako ih je Narodna banka (NBS) omogućila prošlog leta. Posle državne Poštanske štedionice i Rajfajzen banke ove kredite, bar prema podacima sa sajta, ponudila je i Evrobanka. Iako u NBS kažu da je najmanje pet banaka uvrstilo ovu olakšicu u redovnu ponudu, anketa „Politike” sprovedena, ali i pretraga njihovih internet stranica, pokazala je da ih nema više od tri. U slučaju Evrobanke interesantno je da se stambeni kredit sa deset odsto učešća za prvi stan može dobiti samo ako ga klijent osigura kod Nacionalne korporacije za osiguranje stambenih kredita (NKOSK). Ako pak neće to osiguranje preostaje mu onaj redovni sa 20 odsto učešća. Kredit se odobrava na maksimalno 30 godina, a kamata je

Ekonomija

04.03.2021 u 22:00

O bankarskim naknadama crno na belo

U prošloj godini platili ste pet hiljada dinara za platne usluge – pokazuje izveštaj o naplaćenim naknadama koji je našoj čitateljki poslala banka. Takva obaveštenja ovih dana masovno stižu na elektronske adrese klijenata kao uostalom i ranijih godina. Na to je banke ne tako davno obavezala NBS svojim propisima o platnom prometu. Zakonom o zaštiti korisnika finansijskih usluga banke su dužne da klijentima i u ugovorima i na sajtovima predoče tačan cenovnik usluga koje naplaćuju. Pomenutih pet hiljada dinara „pokriva” usluge samo dva bankarska proizvoda – tekućeg računa sa karticom i još jedne kreditne kartice. Trošak od 3.000 dinara odnosi se na plaćanje 250 dinara za vođenje platnog računa s paketom usluga elektronskog i mobilnog bankarstva, deviznog računa, dozvoljeno prekoračenje bez

Ekonomija

26.02.2021 u 22:00

Pandemija i javni dug

Pandemija se nije završila, kao ni njen pogubni uticaj na ekonomiju, i mnoge zemlje nastavljaju sa obimnim paketima pomoći. Predsednica Evropske centralne banke Kristin Lagard izjavila je pre nekoliko dana da njen najveći strah nije da će Evropska unija akumulirati brdo dugova, već da bi vlade mogle „brutalno” da prekinu stimulativne mere. Takvi programi, dodala je, moraju postepeno i pažljivo da se relaksiraju. Neki evropski političari zabrinuti su da će se zemlje previše zadužiti kako bi podržale ekonomiju ove godine, ali Lagard ne misli tako. Ona smatra da, čak iako ekonomija počinje da se poboljšava i oporavlja, političari ne bi trebalo prerano da povuku podršku i da ona treba da traje na duži rok. Ni Srbija nije izuzetak u načinu razmišljanja jer je za ovu godinu predvidela novi paket

Ekonomija

16.02.2021 u 20:41

Zaduživanje pod povoljnim uslovima

Država nastavlja da koristi prednosti jeftinog zaduživanja pa je tako pre nekoliko dana na aukciji prodala desetogodišnje obveznice vredne deset milijardi dinara. Prinos za investitora je 2,5 odsto godišnje, a tražnja je bila veća od ponude za oko 2,3 milijarde dinara. Drugim rečima, investitori su bili zadovoljni i tako niskom kamatom na tako dug rok. Zaduživanje je neminovnost zato što je prvobitno bilo predviđeno da minus u državnoj kasi iznosi 1,5 milijardu evra, a uz novi paket mera građanima i privredi od milijardu evra narašće na 2,5 milijarde za koliko će porasti i javni dug. Pre nekoliko dana Ministarstvo finansija objavilo je da je javni dug Srbije na kraju 2020. godine iznosio 26,66 milijardi evra, što čini 56,8 odsto bruto domaćeg proizvoda (BDP). Na kraju 2019. godine

Ekonomija

13.02.2021 u 21:30

Pomoć je potrebna i velikim preduzećima

Trećim paketom mera, koji je vredan preko dve milijarde evra, našoj privredi obezbeđujemo dodatnu pomoć i time joj dajemo mogućnost da preživi do trenutka kada se bude završila masovna vakcinacija da bude spremna da nastavi dalje. Ovoga puta dajemo pomoć svim preduzećima u privatnom sektoru, sada i velikim i njih 424 će je dobiti. To je velika promena u odnosu na prošlogodišnji paket mera kada je minimalac dobilo 1.050.000 miliona zaposlenih. Ove godine će oko 1,5 miliona zaposlenih dobiti tri puta po pola minimalca. Dajemo i sektorsku podršku za grane koje su najugroženije. To se u Srbiji ranije nikada nije desilo. Nikada u krizi nije država postupila ovako odgovorno pogotovo prema privatnom sektoru uz odgovornu makroekonomsku politiku koja čuva sve makroekonomske pokazatelje. Pored šest

Алати за приступачност

Величина текста

Контраст

Обележавање линкова

Прилагођена читљивост

Autor: Jovana Rabrenović