Pomoć je potrebna i velikim preduzećima

Trećim paketom mera, koji je vredan preko dve milijarde evra, našoj privredi obezbeđujemo dodatnu pomoć i time joj dajemo mogućnost da preživi do trenutka kada se bude završila masovna vakcinacija da bude spremna da nastavi dalje. Ovoga puta dajemo pomoć svim preduzećima u privatnom sektoru, sada i velikim i njih 424 će je dobiti. To je velika promena u odnosu na prošlogodišnji paket mera kada je minimalac dobilo 1.050.000 miliona zaposlenih. Ove godine će oko 1,5 miliona zaposlenih dobiti tri puta po pola minimalca. Dajemo i sektorsku podršku za grane koje su najugroženije. To se u Srbiji ranije nikada nije desilo. Nikada u krizi nije država postupila ovako odgovorno pogotovo prema privatnom sektoru uz odgovornu makroekonomsku politiku koja čuva sve makroekonomske pokazatelje. Pored šest milijardi koje smo obezbedili prošle godine sada ćemo još dve. Krajnji rezultat – nama je privreda preživela. Nema masovnih otpuštanja, zatvaranja fabrika, kaže u intervju za naš list Siniša Mali , ministar finansija u Vladi Srbije, komentarišući upravo na sednici vlade usvojen novi paket mera.

– Mi radimo na tome da se proizvodni kapaciteti spasu, radna mesta zadrže. Bolje je da država preuzme veći teret krize na sebe i to smo uradili. Rezultati dva paketa iz prošle godine pokazuju da smo na pravi način pomogli. Imamo najmanji pad BDP-a u Evropi, javni dug od 57,7 odsto BDP-a, daleko ispod 60 odsto, strane direktne investicije su gotovo tri milijarde, industrijska proizvodnja decembar na decembar veća za 4,1 odsto. Mi novac imamo, potpuno smo likvidni. Zaposlenost u trećem kvartalu prošle godine veća je nego u prvom. Najvažniji podatak je da je naplata PDV-a u 2020. u odnosu na godinu dana ranije u bruto iznosu pet odsto veća, a u neto iznosu 30,4 odsto veća. PDV je direktan pokazatelj nivoa naše privredne aktivnosti. Odlične su se pokazale sve mere: 100 evra, isplate minimalca, odlaganje poreza i doprinosa, garantna šema, povećanje plata, penzija. Nama tražnja nije pala, a s druge strane nismo izgubili radna mesta.

Zašto kada su svi pokazatelji dobri minimalac dajete tako velikom broju zaposlenih, pa još i u velikim preduzećima?

Zato što imamo povratnu informaciju od velikog broja velikih preduzeća da i oni polako, ali sigurno osećaju krizu. Smatralo se da su velika preduzeća stabilnija i jača, ali pandemija  se produžila duže od godinu dana. Poslednje što želimo kao odgovorna država je da neko veliko preduzeće propadne, jer to znači masovna otpuštanja, gubitak tržišta, kontinuiteta u poslovanju. Manji je trošak da im se pomogne u ovom trenutku, da izdrže do jeseni. Nije to velika investicija za državu, ali za svako pojedinačno preduzeće pomoć je dobrodošla.

Mnogi sektori uopšte nisu pogođeni, imaju i rast. Zašto i njima pomažete?

Ne mogu da se složim da nisu. Dajte mi primer jedne osobe u svetu koja nije pogođena koronom. Tačno je da ima sektora koji su bolje poslovali, možda se oni neće prijaviti za pomoć. Na našu sreću manji je broj sektora pogođen. Ali, kako pomoći one koji su više pogođeni od onih koji su u svakom slučaju pogođeni. Doneli smo odluku da ne kažnjavamo one koji bolje stoje. Ti koji bolje stoje uplaćuju poreze u budžet od čega dajemo pomoć svima. Nama je bila ideja da pokažemo solidarnost, jedinstvo. Plus da pomognemo ugroženije. Zato je treći paket kombinacija mera i sa sektorskom pomoći.

Zašto ste sektorsku pomoć ograničili samo na prevoznike i hotelijere, ima još ugroženih?

Oni su na ivici opstanka i njima ova pomoć mnogo znači. Za 6.125 autobusa ćemo plaćati po 600 evra u roku od šest meseci. Sačuvaćemo njihova radna mesta. Dodatni pun minimalac će dobiti najugroženiji, a to su turistički vodiči, rentakar agencije, ugostitelji, u turizmu. Preko 65.000 zaposlenih u 12.000 preduzeća mogu da računaju na pomoć. Dajemo za gradske hotele. Smatramo da je celoj privredi trebala pomoć. Kako da kaznite one koji su se više borili ili imali malo više sreće u ovoj pandemiji. Niko mi nikada od kritičara nije rekao po kojim kriterijumima treba tu pomoć dati.

Govorili su prema padu poslovnih prihoda?

Za koliko? Pitao sam i Pavla Petrovića i ekonomiste da li je to pet, deset, 20 odsto. I niko mi nije rekao. Ko je sad taj koji će da napravi diskriminaciju i da kaže da je u goroj poziciji onaj čiji je pad 30 od onog čiji je pad prihoda 20 odsto. Onaj koji zarađuje milijardu evra ako izgubi 30 odsto ostalo mu 700 miliona evra, a onaj koji zarađuje 1.000 evra pa izgubi 20 odsto on će da propadne. Isto nas kritikuju i za pomoć građanima. Kažu nemojte svima da date. A kome da damo. Koji je tu kriterijum, recite vi.

Na primer prosečna penzija 30.000, a plata 40.000 dinara koliko prima dve trećine u Srbiji?

Ko će da izađe u javnost i da kaže ti koji primaš 42.000 dinara nećeš ništa dobiti. Možda su njemu i otac i majka umrli od korone. To lepo zvuči kad neko kaže treba da dobiju siromašniji, a niko nije išao korak dalje da kaže ko su oni. I da li je samo siromaštvo kriterijum, jer mi  imamo socijalne mere. Ovo što mi radimo to su mere za prevazilaženje negativnih posledica virusa korona. Zato pomažemo svima. Penzioneri jesu ugroženi i njima dajemo još 50 evra pored onih 60 koje dobijaju svi. A kad pogledate koliko je onih koji imaju veću penziju od prosečne pa nema ih baš puno. Ti ljudi potroše novac, naplata PDV-a je odlična i to održava privrednu aktivnost. Građanima smo dali sigurnost, da kažu vidi država u krizi nam pomaže.  Nije sve u novcu. Bitna je poruka koju šaljemo.

Fiskalni savet (FS) kao kontrolor javnih finansija uputio vam je kritiku baš na finansijsku izdašnost mera. Rekli su bolji rezultat može da se postigne sa 300 miliona evra koji su ciljano dati?

Ne slažem se sa konceptom FS-a koji je troškovni. Oni kažu zadužićete se. To je promašena tema i već dve godine u svetu niko o tome ne govori. Svi kažu zaboravite na deficit, na javni dug. Kada je bila normalna situacija odgovorno smo se ponašali, imali smo četiri godine suficit, smanjili smo javni dug. I sada vodimo odgovornu politiku samo po drugačijim pravilima i to rezultati pokazuju. Da nemamo te rezultate ja bih rekao – gospodo naš pristup je pogrešan. Oni kritikuju pristup koji se pokazao kao uspešan prošle godine. Jesmo se zadužili, ali dugove i vraćamo. I sa novim paketom neće javni dug biti veći od 60 odsto BDP-a. Nama je cilj rast privrede od šest odsto, u budžetu imamo novac za investicije, povećali smo  plate, penzije, minimalnu cenu rada. Šta je tu loše. Pogledajte izjave zvaničnika  Svetske banke, ECB-a, FED-a, MMF-a. Usmerenje svih zemalja sveta je da spasu svoju ekonomiju i da umanje negativne posledice virusa. Ekonomska politika u svetu se promenila i više se ne postavlja pitanje koliko novca ste uložili, već da li treba još.

Poslodavci kažu mi stvaramo radna mesta i za nas pomoći nema. Minimalac ide zaposlenima, a nama je ostalo da plaćamo porez državi?

Zar nije pomoć to što im zadržavamo radnike. Mi se trudimo preko većih plata i penzija  da postoji tražnja za proizvodima tih fabrika. Država sve svoje obaveze ispunjava u dan.  Kroz garantnu šemu od dve milijarde evra, plus 200 miliona evra kredita preko Fonda za razvoj, obezbedili smo onima kojima treba  podrška likvidnosti i za obrtna sredstva po izuzetno povoljnim kamatama. Bio je i moratorijum na plaćanje kredita. Odložili smo im i plaćanje poreza i doprinosa na 24 rate. Kada smo prošle godine izašli sa paketom mera postigli smo sa malim preduzetnicima takav dogovor. Mere su prihvatili, pare uzeli a sada traže otpis poreza. Nema problema, ali neka vrate ono što su od države dobili. Računajući na te poreze mi smo napravili budžet za ovu godinu. Kome da smanjimo penzije, plate.

Ovih dana bila je uplata prve rate odloženog poreza. Koliko para je uplaćeno, šta vidite iz tih podataka?

Naplata tih odloženih poreza i doprinosa je 30 odsto veća od očekivanja. Umesto tri milijarde koliko smo očekivali, preračunato na 24 rate, dobili smo 4,5 milijardi dinara. Poreska uprava gleda da li neko preduzeće nije poštovalo obaveze, a ako nije moraće novac koji je dobilo od države da vrati i to odjednom. To je primer uređene države. Ako smo mi sve uradili što smo rekli onda očekujemo i da drugi tako postupe.

Najavili ste novu garantnu šemu i da će država da prihvati veći rizik za kredite. Koliki?

Nova garantna šema je za nas veoma važna jer smo identifikovali preduzeća koja i pored garancije države ne mogu da dobiju kredit od banaka. O drugoj garantnoj šemi pregovaramo sa bankama. One su već odobrile 1,6 milijardi dinara kredita po staroj garantnoj šemi čime je održana likvidnost preduzeća.

Dali ste ponudu frilenserima za plaćanje poreza, a po njihovim reakcijama rekla bih da nisu zadovoljni. Kakav odziv za plaćanje očekujete?

Njihovo  udruženje to kaže, međutim proteklih dana dosta njih se javilo Poreskoj upravi da prihvati ponudu, neki su već i platili poreze. Mnogi od njih su organizovani kroz pravna lica ili kao preduzetnici i već uredno plaćaju poreze. Jedan broj njih kaže da nisu znali, nisu čuli da treba da plate porez iako se radi o odraslim ljudima koji treba da znaju da ako imaju prihode iz inostranstva da deo moraju da daju za porez. Ne izlazimo u susret kockarima ili onima koji su izdavanjem luksuznih nekretnina u centru Beograda zaradili pola miliona evra. Ne može onaj ko izdaje stan na dan da bude frilenser. Oni koji su zarađivali 200 ili do 500 evra mesečno imaju ponudu da porez plate na 120 rata, bez kamata. Rata je mesečno 26 evra, odnosno 3.000 dinara. Njima izmenama Zakona o porezu na dohodak koje su predviđene za april dajemo mogućnost da legalno uđu u sistem i pruženu ruku prihvate. U Srbiji 2,2 miliona ljudi plaća poreze redovno, a kod njih se radi o onima koji ni dinar nisu dali svojoj državi. Jedini njihov zahtev je da im se obaveze otpišu zato što ulaze u dužničko ropstvo. Postoji i aspekt nelojalne konkurencije. Neko daje časove engleskog preko interneta i plaća porez, a neko ne. Odgovorna država ne može da podrži onoga ko ne plaća porez.

Da li pregovarate sa MMF-om i kada i kakav aranžman možemo da očekujemo?

Polovinom aprila ćemo imati prvu verziju novog aranžmana, u međuvremenu radimo na njegovom usklađivanju. Naglasak će biti na daljoj reformi javnih preduzeća, na povećanju efikasnosti njihovog upravljanja, na ulaganjima u očuvanje životne sredine, na fiskalnim pravilima, reformi plata u javnom sektoru, na implementaciji Zakona o socijalnim kartama. Od 1. jula važiće nov aranžman.