Субота, 13.06.2026.

Курсна листа

	Куп.	Прод.	Сред.
	117.03	117.73	117.38
	101.13	101.74	101.43
	127.07	127.83	127.45

Дигиталне читуље

Дигитално издање

Аутор: Јована Рабреновић

Економија

26.10.2018 у 19:05

Суд признао банкама наплату трошкова обраде кредита

Правни став Врховног касационог суда (ВКС) о дозвољености уговарања трошкова кредита наишао је на различита тумачења банака и представника Удружења грађана „Ефектива”. Генерални секретар Удружења банака, Верољуб Дугалић, изјавио је да је ВКС заузео став да банке имају право на наплату трошкова обраде кредита управо због различите праксе која је до сада постојала у првостепеним судовима када је реч о тужбама клијената против банака. – После става Врховног касационог суда, сви судови имају упутство како да раде убудуће – рекао је Дугалић за ТВ Прва и навео да постоји око 7.000 тужби грађана против банака. „Све ће то да падне и све ће то на крају да плате грађани”, сматра Дугалић. Упитан о позиву адвоката да грађани туже банке, Дугалић каже да у овом случају имају корист само

Економија

25.10.2018 у 20:00

Камате минималне, али штедња и даље расте

Приближава се 31. октобар, традиционални дан штедње, а за уштеђени новац, или онај који грађани из разних разлога имају вишак, банке су и даље главна лука, упркос томе што су приноси на девизне депозите и даље ниски. На годину дана орочења камата је око 0,4 одсто, после плаћања пореза држави од 15 одсто. У случају да се неко одлучи да новац да банци на три године принос је 0,8 одсто. Иако камате нису као пре штедња из године у годину расте и премашила је десет милијарди евра. Доминантна је у страним валутама, око 9,7 милијарди евра, док је она положена у динарима око 60 милијарди динара. Из износа који је положен на штедњу јасно је да код грађана постоји потенцијал за улагања, али да они и даље остају верни банкама. Алтернативе су улагања у хартије од вредности, инвестиционе

Економија

24.10.2018 у 23:30

Случај ревизора Сретеновића

Радослав Сретеновић, бивши председник Државне ревизорске институције (ДРИ), после одласка са те функције, наставио је да ради и то као интерни ревизор у Народној банци Србије (НБС). Упркос томе што је стекао услове за пензију и што је институција у којој је радио контролисала рад Народне банке. Сретеновић у НБС ради од маја 2018. године, а његова месечна плата износи 173.000 динара. Коалиција за надзор јавних финансија упутила је питање гувернеру НБС Јоргованки Табаковић по ком основу и из којег разлога је НБС радно ангажовала Радослава Сретеновића на радном месту главног интерног ревизора.

Економија

23.10.2018 у 11:39

Паре лежу на рачун за неколико секунди, и ноћу

У Србији од јуче функционише систем инстант плаћања који омогућава пренос новчаних средстава у року од само неколико секунди. Оператер је Народна банка Србије – IPS НБС систем и ради се о најсавременијем платном систему, који ће радити непрекидно – 24 сата дневно, седам дана у недељи, 365 дана годишње. У чему је разлика између новог система и старог када су клијенти банака користили услуге интернет и мобилног плаћања? У томе што су до сада паре стизале на рачун платиоца само у току радног времена банке, па ако би неко платио рачун за струју у петак поподне, на рачуну ЕПС-а би биле тек у понедељак. Или уколико, на пример, послодавац у суботу исплати зараду радницима, новац је могао да се подигне тек у понедељак, или, у случају да је празник после њега. Онај ко плаћа неће више морати

Економија

12.10.2018 у 14:03

Држава продаје дугове пропалих банака

Држава продаје дугове пропалих банака, њих чак пет, које су у стечају – Агробанке, Нове Агробанке, Универзал банке, Привредне банке Београд и Развојне банке Војводине. Њихов стечајни управник Агенција за осигурање депозита (АОД) објавила је јуче позив за продају потраживања банака у стечају, као и потраживања у име и за рачун Републике Србије, а у износу од око 240 милиона евра. Како формулација ове трансакције гласи „уступање потраживања уз накнаду” јасно је да држава ненаплаћене кредите банака предузећима продаје уз попуст, прикупљањем понуда. У случају Агробанке стари кредити предузећима имају номиналну вредност од 11,9 милиона евра, Нове Агробанке 119 милиона евра, Универзал банке 33,9 милиона евра, Привредне банке Београд 14,7 милиона евра, Развојне банке Војводине 8,8 милиона

Економија

10.10.2018 у 22:30

Индустријска производња у паду

Период стабилног привредног раста се наставља, у целини економски показатељи су добри, а изузетак је само августовски пад индустријске производње од 4,3 одсто међугодишње. Привредни раст највећи је у последњих десет година, а прати га брзо раздуживање према иностранству тако да се јавни дуг смањује. Раст промета у малопродаји прати раст зарада. Бољи је салдо платног рачуна него у истом периоду прошле године, јер ће дефицит бити мањи пет одсто што је врло добар резултат, оценио је јуче Иван Николић, уредник билтена „Макроекономске анализе и трендови” (МАТ) на представљању новог броја. – Процењујемо да ће до краја године индустрија да порасте укупно између 2,5 и три одсто што је ниже од очекиваног – рекао је Николић додајући да је чак 12 области прерађивачке индустрије имало међугодишњи

Економија

09.10.2018 у 22:14

Купац „Галенике” дао понуду малим акционарима

Купац „Галенике” компанијa „Елиус” из Луксембурга објавила је намеру за преузимање акција од мањинских акционара у овој фармацеутској компанији. Већински власник поседује 83,9 одсто акција ове компаније, док 10,5 одсто капитала чине сопствене акције проистекле из процеса обавезног инвестирања. Код малих акционара је 5,61 одсто акција, а већински власник се обавезао приликом приватизације да понуђена цена неће бити испод 7,14 евра по акцији колико је плаћено за државни пакет акција. Иначе, свој пакет акција држава је почетком новембра прошле године продала за 16 милиона евра. Малих акционара има 4.790, а они имају 149.813 од укупно емитованих готово 2,4 милиона акција. У просеку имају 31 акцију, које су им припале још 2008. године, а према понуђеној цени акција мали акционари сада

Економија

07.10.2018 у 09:43

Страни играчи одлазе, „Телеком”се шири

На тржишту телекомуникација у региону увелико се мешају карте. Норвешки „Теленор” отишао је из региона, а на његово место дошла је чешка ППФ група. Амерички инвестициони фонд ККР продао је „Јунајтед групу” у оквиру које послује кабловски оператер СББ, а купац је британски инвестициони фонд „БЦ партнерс”. „Дојче Телеком” повлачи се из региона и сада продаје „Телеком Албанија” за који конкурише наш „Телеком Србија”. Национална телекомуникациона компанија кренула је у офанзиву. Осим поменуте намере о ширењу на Албанију наш „Телеком” већ повећава пословање у Републици Српској. Наиме, „Телеком Српске”, који је у власништву „Телекома Србија”, купује

Економија

02.10.2018 у 23:44

„Телеком Србија” осваја регион

Вест да је „Телеком Србија” дао понуду за куповину „Телекома Албанија”, која је прошлог викенда као муња обишла регион, обрадовала је несумњиво све оне који су били љути противници његове продаје. Аргументи за продају – да компанија неће моћи да издржи тржишну конкуренцију и да ће јој због тога профит падати – сада су се преокренули у ситуацију да се највећа државна компанија даље шири на регион. – Ово интересовање је доказ намере „Телекома Србија” да се позиционира као регионални лидер у области телекомуникација. Дали смо понуду за куповину акција „Телекома Албаније” и у току је разматрање наше понуде и понуда других конкурената, па стога не можемо давати детаљније информације – наводе у „Телекому Србија”. Љубодраг Савић, професор на Економском факултету у Београду, каже да га

Економија

30.09.2018 у 20:00

Како тинејџера научити да новац не пада с неба

Тинејџери воле да троше. Лимита нема кад је из родитељског новчаника. Али када им се на располагање стави ограничена сума новца и те како размишљају како ће да је расподеле. Моја шеснаестогодишња ћерка је за прославу рођендана имала неумерене захтеве, почев од позивања тридесетак пријатеља у кафић, али када смо јој рекли да нећемо да платимо све рачуне које нам испоручи и да мора да се уклопи у оно што смо јој дали, потпуно је променила концепт славља. Постоји и практична страна зашто тинејџери треба да имају банковну картицу. Они не носе новчанике, новац претурају по џеповима, често га губе. Сем тога, када дете оде на екскурзију то што има картицу је за родитеље, као и за њега још један вид сигурности. Подржавам финансијско описмењавање, кеш је без везе, каже једна мајка. Банке

Претходна Следећа

Почетна / Јована Рабреновић

13.06.2026 у 16:48

ЛГБТ+ заједница прославља Месец поноса у Катмандуу

13.06.2026 у 16:46

Велико интересовање за кампању „За срце више“

13.06.2026 у 16:44

Запалио се војни авион, петоро страдало

13.06.2026 у 16:44

Председнику Палестинског фудбалског савеза одбијена виза за САД

13.06.2026 у 16:41

Аларм зауставио испуштање радиоактивне воде из Фукушиме у Тихи океан

13.06.2026 у 16:39

Царукјан тужио Пашињана због наводне клевете и увреда