Камате минималне, али штедња и даље расте

Приближава се 31. октобар, традиционални дан штедње, а за уштеђени новац, или онај који грађани из разних разлога имају вишак, банке су и даље главна лука, упркос томе што су приноси на девизне депозите и даље ниски. На годину дана орочења камата је око 0,4 одсто, после плаћања пореза држави од 15 одсто. У случају да се неко одлучи да новац да банци на три године принос је 0,8 одсто.

Иако камате нису као пре штедња из године у годину расте и премашила је десет милијарди евра. Доминантна је у страним валутама, око 9,7 милијарди евра, док је она положена у динарима око 60 милијарди динара.

Из износа који је положен на штедњу јасно је да код грађана постоји потенцијал за улагања, али да они и даље остају верни банкама. Алтернативе су улагања у хартије од вредности, инвестиционе фондове, берзу, али све је то слабо заступљено услед незнања, неедукованости, плитког финансијског тржишта....

По степену ниског ризика са штедњом се може мерити само улагање у државне хартије од вредности. Међутим, већина грађана очигледно још није спремна да на овај начин уложи новац. Делом зато што о томе немају довољно знања, а делом и зато што им се чини превише компликовано. На пример, држава је крајем прошле године емитовала евро штедне обвезнице намењене грађанима као алтернативу штедњи у банкама. Резиме – држава је „одштампала” обвезнице у вредности 80 милиона евра, а грађани су купили „папире” вредне само 17,5 милиона евра.

Постоје и инвестициони фондови и то они од најмање ризичних готовинских фондова који улажу у депозите и државне краткорочне дужничке хартије, до фондова фокусираних на акције.

Ту је и берза која улагачима ипак даје какву такву дивиденду, али је, због ризика и зато што су многи изгубили паре кад је почела криза, многи власници капитала и даље заобилазе у широком луку.

Ненад Гујаничић, брокер куће „Моментум секјуритиз”, каже да је трговина акцијама на берзи ризичнији вид улагања од штедње у банци, али је и могућност зараде већа.

– Свако улагање подразумева одређени ниво ризика те потенцијалну зараду свакако треба сагледати у том светлу. Нико не би хтео да се бави приватним бизнисом, па ни трговином акцијама на берзи, ако би му се понудио принос од један или два процента годишње. Узимајући у обзир низак ниво референтне стопе Народне банке, приноси на штедњу и обвезнице су, у овом моменту, ниски. У таквим околностима, обично новац бежи у зону где су потенцијални приноси бољи попут акција, али се то код нас није десило јер је тржиште доста неразвијено, а грађани прилично неедуковани. С друге стране, свако треба да измери сопствени ниво склоности према ризику, па тек онда да похита ка другим алтернативама улагања у односу на најмање ризичне – објашњава Гујаничић.
За разлику од штедње у банкама, која је могућа на три или шест месеци, трговина на берзи спада у дугорочни вид улагања и зараде. Стручњаци саветују да би, свако ко жели да тргује акцијама, требало да определи новац, уштеђевину, која му неће бити потребна у наредних годину или две.
– Управљање овим инвестицијама на кратке стазе тешко може довести до успеха. Наравно, може се на берзи зарадити и на много краћи рок, на пример за дан, неколико дана и седмицу, али је то обично више плод срећних околности око тајминга него што може бити последица ваљане инвестиционе активности – каже Гујаничић.
Ако погледамо домаће тржиште акција оно је од почетка године, мерено индексом Белеx15 у минусу 2,7 одсто, а ако би се урачунале и дивиденде просечан инвеститор на Београдској берзи био би у благом плусу. Од појединачних акција најбољи принос је донео Аеродром „Никола Тесла”, који је од почетка године у плусу преко 12 процената.
У последње три године дивидендне акције на Београдској берзи донеле су инвеститорима принос од 13 до 14 процената на годишњем нивоу.
Ова година је била променљивог карактера и за инострана тржишта. Након недавног пада, америчке берзе су и даље у плусу од по неколико процената, док су европске берзе у минусу. Али, и упркос великом паду у протеклих неколико недеља, акције технолошких компанија су ове године донеле највећу зараду на светским берзама.