Kamate minimalne, ali štednja i dalje raste

Približava se 31. oktobar, tradicionalni dan štednje, a za ušteđeni novac, ili onaj koji građani iz raznih razloga imaju višak, banke su i dalje glavna luka, uprkos tome što su prinosi na devizne depozite i dalje niski. Na godinu dana oročenja kamata je oko 0,4 odsto, posle plaćanja poreza državi od 15 odsto. U slučaju da se neko odluči da novac da banci na tri godine prinos je 0,8 odsto.

Iako kamate nisu kao pre štednja iz godine u godinu raste i premašila je deset milijardi evra. Dominantna je u stranim valutama, oko 9,7 milijardi evra, dok je ona položena u dinarima oko 60 milijardi dinara.

Iz iznosa koji je položen na štednju jasno je da kod građana postoji potencijal za ulaganja, ali da oni i dalje ostaju verni bankama. Alternative su ulaganja u hartije od vrednosti, investicione fondove, berzu, ali sve je to slabo zastupljeno usled neznanja, needukovanosti, plitkog finansijskog tržišta....

Po stepenu niskog rizika sa štednjom se može meriti samo ulaganje u državne hartije od vrednosti. Međutim, većina građana očigledno još nije spremna da na ovaj način uloži novac. Delom zato što o tome nemaju dovoljno znanja, a delom i zato što im se čini previše komplikovano. Na primer, država je krajem prošle godine emitovala evro štedne obveznice namenjene građanima kao alternativu štednji u bankama. Rezime – država je „odštampala” obveznice u vrednosti 80 miliona evra, a građani su kupili „papire” vredne samo 17,5 miliona evra.

Postoje i investicioni fondovi i to oni od najmanje rizičnih gotovinskih fondova koji ulažu u depozite i državne kratkoročne dužničke hartije, do fondova fokusiranih na akcije.

Tu je i berza koja ulagačima ipak daje kakvu takvu dividendu, ali je, zbog rizika i zato što su mnogi izgubili pare kad je počela kriza, mnogi vlasnici kapitala i dalje zaobilaze u širokom luku.

Nenad Gujaničić, broker kuće „Momentum sekjuritiz”, kaže da je trgovina akcijama na berzi rizičniji vid ulaganja od štednje u banci, ali je i mogućnost zarade veća.

– Svako ulaganje podrazumeva određeni nivo rizika te potencijalnu zaradu svakako treba sagledati u tom svetlu. Niko ne bi hteo da se bavi privatnim biznisom, pa ni trgovinom akcijama na berzi, ako bi mu se ponudio prinos od jedan ili dva procenta godišnje. Uzimajući u obzir nizak nivo referentne stope Narodne banke, prinosi na štednju i obveznice su, u ovom momentu, niski. U takvim okolnostima, obično novac beži u zonu gde su potencijalni prinosi bolji poput akcija, ali se to kod nas nije desilo jer je tržište dosta nerazvijeno, a građani prilično needukovani. S druge strane, svako treba da izmeri sopstveni nivo sklonosti prema riziku, pa tek onda da pohita ka drugim alternativama ulaganja u odnosu na najmanje rizične – objašnjava Gujaničić.
Za razliku od štednje u bankama, koja je moguća na tri ili šest meseci, trgovina na berzi spada u dugoročni vid ulaganja i zarade. Stručnjaci savetuju da bi, svako ko želi da trguje akcijama, trebalo da opredeli novac, ušteđevinu, koja mu neće biti potrebna u narednih godinu ili dve.
– Upravljanje ovim investicijama na kratke staze teško može dovesti do uspeha. Naravno, može se na berzi zaraditi i na mnogo kraći rok, na primer za dan, nekoliko dana i sedmicu, ali je to obično više plod srećnih okolnosti oko tajminga nego što može biti posledica valjane investicione aktivnosti – kaže Gujaničić.
Ako pogledamo domaće tržište akcija ono je od početka godine, mereno indeksom Belex15 u minusu 2,7 odsto, a ako bi se uračunale i dividende prosečan investitor na Beogradskoj berzi bio bi u blagom plusu. Od pojedinačnih akcija najbolji prinos je doneo Aerodrom „Nikola Tesla”, koji je od početka godine u plusu preko 12 procenata.
U poslednje tri godine dividendne akcije na Beogradskoj berzi donele su investitorima prinos od 13 do 14 procenata na godišnjem nivou.
Ova godina je bila promenljivog karaktera i za inostrana tržišta. Nakon nedavnog pada, američke berze su i dalje u plusu od po nekoliko procenata, dok su evropske berze u minusu. Ali, i uprkos velikom padu u proteklih nekoliko nedelja, akcije tehnoloških kompanija su ove godine donele najveću zaradu na svetskim berzama.