Субота, 13.06.2026.

Курсна листа

	Куп.	Прод.	Сред.
	117.03	117.73	117.38
	101.13	101.74	101.43
	127.07	127.83	127.45

Дигиталне читуље

Дигитално издање

Аутор: Јована Рабреновић

Економија

25.04.2018 у 08:13

Биткоин би могао изазвати светску финансијску кризу

Болоња – Извор следеће светске финансијске кризе могле би да буду криптовалуте међу којима је најпознатија биткоин. Другим речима, биткоин могао би да буде оно што је за кризу 2008. године била банка Лиман Брадерс, иначе четврта по величини инвестициона банка у САД, чији је слом проузроковао суноврат берзанских индекса на Волстриту. Ризике криптовалута по финансијски систем италијански банкари и те како разматрају, потврдио је групи српских новинара Омар Лодезани, председник дивизије услуга Интеза Санпаоло групације. Зашто су криптовалуте потенцијални извор кризе? Па зато што људи желе што више да се обогате што је, уосталом, био узрочник и претходне велике кризе. Вођени жељом да постану још богатији постају мање рационални, купују и оно што

Економија

17.04.2018 у 22:00

Банке у Србији 2017. зарадиле пола милијарде евра

Банке у Србији оствариле су прошле године добит већу од 60 милијарди динара, што је око пола милијарде евра. Оволика зарада најбоља је у последњих десет година, односно од почетка светске економске кризе, и остварена је упркос драстичном паду камата. При врху листе банака с највећом зарадом карте су промешане. Највећу добит, од 12 милијарди динара, остварила је АИК банка. Она је за годину дана профит готово утростручила, чиме је са четвртог места у 2016. години избила на прво у 2017. години. Банка Интеза скинута је с трона на којем је била годинама и лане је била на другом месту. То, међутим, не значи да јој је зарада нижа. Из финансијских извештаја види се да је прошле године зарадила 11,8 милијарди динара, што је за петину више него 2016. године.

Економија

16.04.2018 у 22:00

„Фриком” би убудуће могао да јемчи за „Агрокор”

Предузећа са територије Србије убудуће ће моћи да одобравају зајмове и дужницима странцима, као и да дају јемства и друга средства обезбеђења за кредите предузећима из иностранства, као и за кредите између странаца – али, под условима и на начин који прописује Народна банка Србије. У пракси то значи да би убудуће домаћа предузећа, која су у саставу хрватског концерна „Агрокор”, могла да хрватским предузећима обезбеђују јемство за кредите. То до сада није био случај тако да су „Фриком”, „Дијамант” и „Идеа” били заштићени од пропасти овог концерна. Ове измене и допуне Закона о девизном пословању тренутно су у скупштинској процедури, а предвиђено је да буду донете по хитном поступку. Иначе, будући закон прописује да се јемства и кредитирање странаца могу ограничити прописом Народне банке

Економија

10.04.2018 у 21:53

Одлазак Сосијете женерал банке под знаком питања

Прича која кружи регионом да Сосијете женерал банка напушта земље овог подручја, па и Србију, за централу ове банке у Србији су само гласине које не желе да коментаришу. – У складу са пословном политиком групе, Сосијете женерал Србија не коментарише гласине на тржишту, одговорили су на питање „Политике”. Додају да су се и раније у јавности појављивале различите гласине везано за стратешке одлуке њихове банкарске групе које су се на крају испоставиле као нетачне. Вест о продаји банкарског бизниса у чак шест земаља региона – Бугарској, Србији, Македонији, Црној Гори, Молдавији и Албанији, потекла је, иначе из Бугарске. Први је ту информацију емитовао портал „Капитал.бг”, а потом су је пренели многи медији у региону. Према писању тог портала као купац већине актива помиње се мађарска

Економија

05.04.2018 у 09:44

Суд није оборио кредит у „швајцарцима”

Уговор о кредиту у коме је критеријум за индексацију швајцарски франак није пао на суду. Наиме, Апелациони суд у Београду потврдио је првостепену пресуду којом је одбачена тужба за поништење уговора о стамбеном кредиту у швајцарским францима из 2008. године између клијента и банке. Истовремено одбијен је тужбени захтев за раскид тог уговора због промењених услова, односно раста курса швајцарског франка. Ово је правоснажна пресуда, али тужиља још увек има право да уложи ванредни правни лек Врховном касационом суду. Наиме, Грађанско одељење судске праксе Апелационог суда у Београду у саопштењу је указало да се у овом случају „ради о 'пилот пресуди' – првој пресуди, која је експедована из суда, јер се очекује да незадовољна странка уложи захтев за ревизију...”

Економија

03.04.2018 у 22:00

Паре од свадбе уложили у бизнис

Рајка и Иван С. су, уместо да после венчања оду на медени месец, новац добијен од сватова искористили да почну приватни бизнис. Те 2011. године регистровали су предузеће за продају ПВЦ столарије и у посао уложили 7.000 евра. И данас раде, а до сада нису узели ни динар кредита. По томе како су почели посао можда нису изузетак у Србији јер почетници у бизнису паре не могу да добију од банака које кредитирају само оне који имају неку пословну историју, што подразумева постојање завршног рачуна, а самим тим и кредитне способности. Ту је и држава која пропагира предузетништво и даје паре за започињање бизниса. Иначе, у разним анкетама, као највеће препреке за започињање сопственог посла испитаници су навели непостојање почетног капитала, затим трошкове оснивања и вођења посла, процедуре

Економија

28.03.2018 у 08:45

Берза – пут којим се ређе ишло

Београдска берза почиње пројекат „Изађи на берзу” чији је циљ да у наредних 12 месеци најмање три компаније изађу на тржиште капитала. Синиша Крнета, директор Београдске берзе рекао је јуче, приликом представљања пројекта, да берза треба да постане локомотива националне економије односно да постане нови извор финансирања за раст приватног сектора. – Циљ пројекта је да дођемо до најмање три велике и успешне приватне компаније, које ће донети одлуку о спровођењу поступка иницијалне јавне понуде, односно прикупљања капитала на тржишту и листирању њихових акција на берзи – рекао је Крнета додајући да верује да ће овај пројекат наићи на снажну подршку банкарског сектора.

Економија

22.03.2018 у 22:00

„Телеком” не може да добије „Теленорову” цену

Откако је пре два дана норвешки „Теленор” обзнанио да је продао пословање у региону централне и источне Европе инвестиционом фонду ППФ не престају нагађања да ли ће његов власник, најбогатији Чех Петр Келнер, само „протрчати” кроз регион или ће трајније да остане. И даље се поставља питање да ли је он само продужена рука америчког инвестиционог фонда „Колберг Кравис Робертс” (ККР), који је већински власник домаћег кабловског оператера СББ и да ли је заправо купио телекомуникационе компаније за њих. То подразумева да ће касније њима да их и формалноправно препрода. Време ће показати колико има истине у овим нагађањима, међутим сада када је једна од највећих светских телекомуникационих компанија отишла са овог тржишта намеће се питање колико вреди наша, у већинском државном власништву –„Телеком”...

Економија

21.03.2018 у 21:40

Келнер купио „Теленор”

Нови власник „Теленорових” телекомуникационих компанија у региону централне и источне Европе, па и у Србији, јесте инвестициони фонд ППФ група, са седиштем у Холандији, чији је већински власник Чех Петр Келнер. За компаније у Мађарској, Бугарској, Црној Гори и Србији ППФ је платио 2,8 милијарди евра. Дуже од пола године нашим регионом се провлачила информација да је „Теленор” на продају, а да је купац амерички инвестициони фонд „Колберг Кравис Робертс” (ККР), али очигледно од тога ништа није било

Економија

12.03.2018 у 22:00

Врховни касациони суд ставља тачку на трошак обраде кредита

Удружење банкарских клијената „Ефектива” и Удружење банака Србије воде прави медијски рат. „Ефектива” свакодневно медије информише да се повећава број судских пресуда донетих у корист клијената, по којима банке нису имале право да им наплате накнаду за обраду кредита, и како наводе донете су већ четири такве правоснажне пресуде, а имају и седам нових првостепених. С друге стране Удружење банака прошле седмице је славодобитно саопштило да је донета и првостепена пресуда у корист банке да је имала право да наплати тај трошак. Да ли су у праву они у чију корист је донето више пресуда, а у криву они у чију корист је донето мање? Тешко је рећи. С

Претходна Следећа

Почетна / Јована Рабреновић

13.06.2026 у 17:49

Пензије ће расти и више него до сада

13.06.2026 у 17:47

Мали посетио полазнике Академије младих лидера

13.06.2026 у 17:43

Самоопредељење у вођству, Српска листа освојила 9 мандата

13.06.2026 у 17:40

Гибралтарски мореуз: шпанска и мароканска полиција заплениле 4.777 килограма хашиша

13.06.2026 у 17:37

Либанска војска се повлачи из упоришта Хезболаха

13.06.2026 у 17:35

Мађарска подигла ловце због израелског авиона